Проф. др Зоран Пјанић

Проф. др Зоран Пјанић рођен је 1922. године у Битољу. Дипломирао је на Економском факултету у Београду, а докторирао на истом факултету 1956. године. На Пољопривредном и Правном факултету у Београду изабран за предавача за Политичку економију 1951. На Економском факултету у Београду изабран за доцента 1956. године. За редовног професора изабран 1965. за предмет Теорија и политика цена. На Економском факултету био шеф Катедре за општу економску теорију, имао разне функције и био председник Савета Факултета. За Ректора Београдског универзитета изабран 1985. године.

            Имао је многобројне друштвене функције. Био је председник Одбора за високо школство и науку, председник Просветно културног већа, члан Председништва Скупштине СР Србије, члан Републичког савета за научни рад, члан Југословенског одбора за координацију науке и технологије, председник Савезног економског савета, члан Савезног комитета за друштвено планирање, члан Уставне комисије СР Србије, члан Извршног одбора Европске научне фондације у Страсбуру од 1974. до 1981. Члан Председништва СР Србије 1986.

            Члан је Секције за научни рад Савеза економиста Југославије и њен председник више година. Почасни члан неколико института и научних удружења. Више пута члан жирија за доделу Октобарске, Седмојулске и награде АВНОЈ-а. Главни редактор „Економског лексикона“ и „Економске енциклопедије“, које су добиле прву награду на сајмовима књига у Београду 1975. и 1984.

            Најважнији радови којима је утицао на развој науке и праксе: Објавио је велики број монографија, уджбеника, студија, као и велики број саопштења на научним скуповима у земљи и иностранству, те велики број чланака у истакнутим домаћим и страним економским часописима. У разним зборницима са научних скупова објавио је преко 150 прилога, а на страним језицима преко 15 радова, у истакнутим страним часописима и зборницима.

            Учествовао је на међународним научним скуповима у Варшави, Пловдиву, Риму, Блумингтону, Никозији, Нагпуру, Москви, Београду, Дубровнику, Порторожу, Дечанима и многим другим.

            Најважнији доприноси су му у следећим радовима: Проблем становништва у економској теорији – Савремене буржоаске теорије о вредности и ценама (2 издања) – Теоријске основе образовања цена – Теорија цена (8 издања) – Робна привреда у самоуправном систему (3 издања) – Самоуправни привредни систем – Специфична цена производње и стварне цене у привреди Југославије 1964-68 (колективни рад у коме је проф. Пјанић руководилац и писац основног теоријског и методолошког прилога) – Економски лексикон (главни редактор и аутор великог броја одредница) – Економска енциклопедија, два тома (главни редактор и аутор одређених есеја и одредница).

            Најважнији научни доприноси:

            Проф. Пјанић је остварио врло значајне резултате, посебно у развијању и разрађивању теоријске економије. Увек је добро обавештен о савременим токовима економске мисли, али и у другим друштвеним наукама, због чега његови радови носе квалитет високе ерудиције. Дао је оригиналне доприносе развоју југословенске привредне политике. У том погледу су од посебног значаја доприноси у области самоуправног привредног система.

            Учесник је бројних научних састанака у земљи и иностранству. Поред осталог организовао је и руководио међународним састанцима у нашој земљи: „Југословенско-амерички универзитетски дани о економским проблемима“ (Дечани, 1966), „Маркс и савременост – значај „Капитала данас“ (Београд, 1967), „Хуманизација прогреса“ (ВИ конференција „Наука и друштво“, Порторож, 1967), „Актуелност Марксове економске мисли“ (Савез економиста Југославије и Економски факултет, Београд, 1983).