Prof. dr Zoran Pjanić

Prof. dr Zoran Pjanić rođen je 1922. godine u Bitolju. Diplomirao je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, a doktorirao na istom fakultetu 1956. godine. Na Poljoprivrednom i Pravnom fakultetu u Beogradu izabran za predavača za Političku ekonomiju 1951. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu izabran za docenta 1956. godine. Za redovnog profesora izabran 1965. za predmet Teorija i politika cena. Na Ekonomskom fakultetu bio šef Katedre za opštu ekonomsku teoriju, imao razne funkcije i bio predsednik Saveta Fakulteta. Za Rektora Beogradskog univerziteta izabran 1985. godine.

            Imao je mnogobrojne društvene funkcije. Bio je predsednik Odbora za visoko školstvo i nauku, predsednik Prosvetno kulturnog veća, član Predsedništva Skupštine SR Srbije, član Republičkog saveta za naučni rad, član Jugoslovenskog odbora za koordinaciju nauke i tehnologije, predsednik Saveznog ekonomskog saveta, član Saveznog komiteta za društveno planiranje, član Ustavne komisije SR Srbije, član Izvršnog odbora Evropske naučne fondacije u Strasburu od 1974. do 1981. Član Predsedništva SR Srbije 1986.

            Član je Sekcije za naučni rad Saveza ekonomista Jugoslavije i njen predsednik više godina. Počasni član nekoliko instituta i naučnih udruženja. Više puta član žirija za dodelu Oktobarske, Sedmojulske i nagrade AVNOJ-a. Glavni redaktor „Ekonomskog leksikona“ i „Ekonomske enciklopedije“, koje su dobile prvu nagradu na sajmovima knjiga u Beogradu 1975. i 1984.

            Najvažniji radovi kojima je uticao na razvoj nauke i prakse: Objavio je veliki broj monografija, udžbenika, studija, kao i veliki broj saopštenja na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu, te veliki broj članaka u istaknutim domaćim i stranim ekonomskim časopisima. U raznim zbornicima sa naučnih skupova objavio je preko 150 priloga, a na stranim jezicima preko 15 radova, u istaknutim stranim časopisima i zbornicima.

            Učestvovao je na međunarodnim naučnim skupovima u Varšavi, Plovdivu, Rimu, Blumingtonu, Nikoziji, Nagpuru, Moskvi, Beogradu, Dubrovniku, Portorožu, Dečanima i mnogim drugim.

            Najvažniji doprinosi su mu u sledećim radovima: Problem stanovništva u ekonomskoj teoriji – Savremene buržoaske teorije o vrednosti i cenama (2 izdanja) – Teorijske osnove obrazovanja cena – Teorija cena (8 izdanja) – Robna privreda u samoupravnom sistemu (3 izdanja) – Samoupravni privredni sistem – Specifična cena proizvodnje i stvarne cene u privredi Jugoslavije 1964-68 (kolektivni rad u kome je prof. Pjanić rukovodilac i pisac osnovnog teorijskog i metodološkog priloga) – Ekonomski leksikon (glavni redaktor i autor velikog broja odrednica) – Ekonomska enciklopedija, dva toma (glavni redaktor i autor određenih eseja i odrednica).

            Najvažniji naučni doprinosi:

            Prof. Pjanić je ostvario vrlo značajne rezultate, posebno u razvijanju i razrađivanju teorijske ekonomije. Uvek je dobro obavešten o savremenim tokovima ekonomske misli, ali i u drugim društvenim naukama, zbog čega njegovi radovi nose kvalitet visoke erudicije. Dao je originalne doprinose razvoju jugoslovenske privredne politike. U tom pogledu su od posebnog značaja doprinosi u oblasti samoupravnog privrednog sistema.

            Učesnik je brojnih naučnih sastanaka u zemlji i inostranstvu. Pored ostalog organizovao je i rukovodio međunarodnim sastancima u našoj zemlji: „Jugoslovensko-američki univerzitetski dani o ekonomskim problemima“ (Dečani, 1966), „Marks i savremenost – značaj „Kapitala danas“ (Beograd, 1967), „Humanizacija progresa“ (VI konferencija „Nauka i društvo“, Portorož, 1967), „Aktuelnost Marksove ekonomske misli“ (Savez ekonomista Jugoslavije i Ekonomski fakultet, Beograd, 1983).