Проф. др Петар Аџић
Физички факултет Универзитета у БеоградуДр Петар Аџић, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1950. године у Јагодини. По националности је Србин, православне вере. Дипломирао је на Природно-математичком факултету (ПМФ) Универзитета у Београду (УБ), из области нуклеарне физике (“Радиоизотопи у реакцијама (g,xnp)“). Од 1977. запослен је у ”Групи за нуклеарну спектроскопију” у ИНН “Винча“. Магистарски рад (“Гама спектроскопија природних узорака“) одбранио је 1980., а докторску дисертацију, такође из области нуклеарне физике (“Продукција снопа неутрона на малим циклотронима за примену у нуклеарној физици и медицини“), одбранио је 1985. на ПМФ-у (УБ), Група физика. Претходно је такође комплетирао мастер студије (1981.-1984.) на Универзитету Манитоба у Канади где је одбранио мастер тезу (“Building of a neutron beam line and study of the neutron production for Nuclear Physics Experiments and for Medical Applications on Small Cyclotrons”). Од 2010. године запослен је као редовни професор на Физичком факултету Универзитета у Београду.
Истраживачка каријера Петра Аџића одвијала се у две етапе: до 1993. његов истраживачки рад био је везан за област Нуклеарне физике, а од 1993. године његов главни истраживачки интерес усмерен је на физику честица (физика високих енергија) и експерименте у CERN-у. Процедуре избора у сва истраживачка звања прошао је у ИНН “Винча“ и на матичном Физичком факултету. Прву експериманталну “Групу за физику елементарних честица“ у ИНН “Винча“ оснива и води од 1995., а од 2010. године кад је изабран за редовног професора, прелази на Катедру за физику језгра и честица Физичког факултета.
Првих 15 година истраживања у ИНН “Винча“ Петар Аџић стицао је искуство у “Групи за нуклеарну спектроскопију” која је тада имала врло висок углед у Европи. Постдокторску специјализацију обавио је у неколико познатих европских научних институција: Universite de Lovain-la-Neuve (Белгија), GSI-Darmstadt (Немачка), ISOLDE Experiment (CERN). Усавршавање је обухватало изучавања проблематике у нуклеарној физици (егзотична језгра. експерименти са неутронима и примене снопова неутрона и протона у радиотерапији). Овај период се сматра зачетком примене хадронске терапије сноповима протона у медицини. Група са Универзитета Lovain-la-Neuve, којој је Петар Аџић тада био придружен, била је међу првима у свету где се изучавала хадронска терапија неутронима, а касније и сноповима протона и тешких јона.
Повратком у ИНН “Винча“ 1985. прихвата руковођење пројектом из нуклеарне физике где се изучавала проблематика у тешкојонским реакцијама. Главне теме истраживања су биле: дубоко не-еластични судари, феномени у зависности од ангуларног момента, енергије пројектила и масеног броја мете, као и астрофизички аспекти у области егзотичне нуклеарне физике). Истраживања су се углавном одвијала у научним центрима: GSI у Дармштату (Немачка) и у CERN-у у Женеви. Његов најважнији резултат у том периоду и прва публикована нуклеарна шема распада егзотичног (неутронски дефицијентног) језгра 76Sr добијеног у експерименту ISOLDE у CERN-у (P.R. Adzic et al., Physical Review C48: 2598-2602, 1993), остварен је у условима крутих санкција УН према српским научницима. Истом периоду боравио је у САД као гостујући научник у National Laboratory Oak Ridge, Tennessee. Његов тадашњи покушај до формира заједнички Пројект са колегама из Оук Риџа на основу билатералног споразума у области физике тешких јона, био је такође спречен због касније уведених санкција УН.
Од 1993. Петар Аџић је свој истраживачки интерес усмерио на област физике честица. У периоду 1993. – 1994. успоставља врло блиску сарадњу са колегама из Института за нуклеарну физику Научног центра “Демокритос“ у Атини којима придружује своју ”Групу за физику елементарних честица” у оквиру међународног експеримента DELPHI, једног од чувена четири експеримента на Великом лептонском сударачу-LEP у CERN-у. Изучавана проблематика се углавном односила на феномене и ефекте у области оелектро-слабих интеракција у електрон-позитрон сударима. У оквиру ове колаборације (1995.-2001.) публикован је значајан број изванредних резултата у водећим светским часописима којима је комплетирана потврда важења Стандардног модела. Под његовим менторством тада су на Физичком факултету Универзитета у Београду успешно одбрањене: две магистарске тезе и једна докторска дисертација.
Са својим тимом придружује се 1997. ново-оформљеном међународном експерименту CMS, једном од два највећа експеримента у свету у физици честица на будућем Великом хадронском сударачу-LHC у CERN-у. Прихвата одговорност за контрибуцију у дизајнирању и изградњи делова детекторског хардвера, као и у актуелној проблематици из физике. Као лидер српског тима у експерименту CMS издејствовао је подршку ресорног Министарства, а 2001. године свом тиму прикључује колеге са Физичког факултета. Сва тадашња истраживања обављана су у оквиру националног Пројекта 171019: „Физика високих енергија са детектором CMS“ који је он осмислио и од почетка водио код ресорног Министарства науке Републике Србије.
Поред великог броја самосталних радова из Нуклеарне физике и физике честица, као и из детекторске проблематике, Петар Аџић је са српским CMS тимом публиковао до сада преко 1000 колаборацијских радова у најзначајнијим научним часописима. Аутор је три монографије и два уџбеника за студенте и постдипломце физике и техничких факултета („Увод у физику акцелератора“ и “Детектори честица“). Био је предавач по позиву на неколико међународних и домаћих научних скупова. Комплетан списак публикација Петра Аџића може се наћи у бази података INSPIRE-HEP на сајту Универзитета Стенфорд, САД:
Oд великог броја значајнијих публикација (М21) у водећим светским часописима као што су: P. Adzic, et al,: Preparing hardware of the CMS ECAL, JINST 11 (2016), C01020; Results of the first performance tests of the CMS electromagnetic calorimeter, Eur.Phys.J.C44, 2006; Energy resolution of the barrel of the CMS Electromagnetic Calorimeter, JINST 2 P04004, 1-18, 2007; Intercalibration of the barrel electromagnetic calorimeter of the CMS experiment at start-up, JINST 3: P10007, 2008; P. Adzic & Serbian Team: Performance of the CMS ECAL safety system for Super Modules SM0 and SM1, Nucl. Instr. Meth. Phys. Res. A554:427-436, 2006; P.R. Adzic et al., Study of b+/ EC decay of 76Sr in g–g coincidence measurements, Phys.Rev.C48:2598-2602, 1993, посебно се издваја колаборациони рад везан за историјско откриће Хигс бозона у коме је његов тим дао значајан допринос: Observation of a new boson at a mass of 125 GeV with the CMS experiment at the LHC, Phys. Lett. B 716 (2012) 30 и који је директно довео до Нобелове награде из физике за 2013. годину.
Петар Аџић је члан више међународних и домаћих стручних комисија. Као руководилац српског тима и националног пројекта, члан је међународног колаборационог борда CMS, од 1990. представља Србију (претходно СР Југославију) у међународним Комисијама: ICFA (International Committee for Future Accelerators), ECFA (European Committee for Future Accelerators), а од 2012. је члан и RECFA (Restricted ECFA). Све ове комисије имају задатак да изврше евалуацију и дају одобрење (подршку) великим међународним пројектима у свету (ICFA) и Европи (ECFA, RECFA).
Био је рецензент неколико међународних и домаћих часописа, а и даље је рецензент за домаће и међународне (билатералне) пројекте. Од 2002. оснива, председава и води Комисију за сарадњу са ЦЕРН-ом, саветодавно тело ресорног Министарства за науку. Од 2010. при Европској комисији у Бриселу члан је три међународне Комисије за евалуацију (рецензију) европских пројеката: European Research Council (ERC), FET OPEN (FP7) и PATHFINDER.
Дугогодишњи је представник Србије у ЦЕРН-у. За вишедеценијски допринос у сарадњи са ЦЕРН-ом и посебно у периоду припрема за апликацију, као и у процесу придруживања Србије за чланство у ЦЕРН-у (2009.-2012.), Петар Аџић је 2020. године добио “Награду Св. Сава“ од Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије као признање “За изузетан допринос у сарадњи Србије и ЦЕРН-а“. Од 2015. је научни представник Србије у управном телу ЦЕРН-а (CERN COUNCIL) и делегат у Научној комисији ЦЕРН-а (Scientific Policy Committee – SPC).
Као редовни професор на Физичком факултету (УБ), држи предавања из курсева: „Физика елементарних честица“ и „Физика језгра и честица“ за студенте IV године, „Напредни курс физике елементарних честица 1″ на мастер студијама, и три курса на докторским студијама: „Напредни курс физике елементарних честица 2″, „Детектори у физици високих енергија“ и „Физика акцелератора„. Руководилац је и координатор докторских студија из области: Физика високих енергија и Нуклеарна физика.
Био је ментор у изради: четири дипломска рада, пет магистарских (мастер) теза и три докторске дисертације (одбрањенe на Физичком факултету УБ). Био је члан и четири међународне комисије за одбрану докторских дисертација (две на универзитетима: ETH-Zurich и Orsay, Париз). Био је руководилац у три циклуса (укупно 9 година) међународног пројекта у склопу SCOPES програма Владе Швајцарске. Са својим сарадницима зачетник је у свету највеће и најпопуларније међународне манифестације MASTERCLASS из области физике честица, намењене најталентованијим ђацима средњих школа Србије, а која се уз помоћ директног видео линка са ЦЕРН-ом одржава преко десет година на Физичком факултету са циљем популаризације ове области физике. Последњих година, његови сарадници су ову манифестацију проширили и на остале универзитетске центре у Србији: Нови Сад, Ниш и Крагујевац. Аутор је многих популарних текстова о науци, а чест је гост многих институција у земљи и Европи где је држао стручна, као и популарна предавања из области физике високих енергија.
Са поносом обављао функцију члана Управног одбора Фондације “Проф. др Марко В. Јарић“, као и садашњу функцију Управитеља ове престижне научне фондације.