Prof. dr Petar Adžić
Fizički fakultet Univerziteta u BeograduDr Petar Adžić, redovni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1950. godine u Jagodini. Po nacionalnosti je Srbin, pravoslavne vere. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu (PMF) Univerziteta u Beogradu (UB), iz oblasti nuklearne fizike (“Radioizotopi u reakcijama (g,xnp)“). Od 1977. zaposlen je u ”Grupi za nuklearnu spektroskopiju” u INN “Vinča“. Magistarski rad (“Gama spektroskopija prirodnih uzoraka“) odbranio je 1980., a doktorsku disertaciju, takođe iz oblasti nuklearne fizike (“Produkcija snopa neutrona na malim ciklotronima za primenu u nuklearnoj fizici i medicini“), odbranio je 1985. na PMF-u (UB), Grupa fizika. Prethodno je takođe kompletirao master studije (1981.-1984.) na Univerzitetu Manitoba u Kanadi gde je odbranio master tezu (“Building of a neutron beam line and study of the neutron production for Nuclear Physics Experiments and for Medical Applications on Small Cyclotrons”). Od 2010. godine zaposlen je kao redovni profesor na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Istraživačka karijera Petra Adžića odvijala se u dve etape: do 1993. njegov istraživački rad bio je vezan za oblast Nuklearne fizike, a od 1993. godine njegov glavni istraživački interes usmeren je na fiziku čestica (fizika visokih energija) i eksperimente u CERN-u. Procedure izbora u sva istraživačka zvanja prošao je u INN “Vinča“ i na matičnom Fizičkom fakultetu. Prvu eksperimantalnu “Grupu za fiziku elementarnih čestica“ u INN “Vinča“ osniva i vodi od 1995., a od 2010. godine kad je izabran za redovnog profesora, prelazi na Katedru za fiziku jezgra i čestica Fizičkog fakulteta.
Prvih 15 godina istraživanja u INN “Vinča“ Petar Adžić sticao je iskustvo u “Grupi za nuklearnu spektroskopiju” koja je tada imala vrlo visok ugled u Evropi. Postdoktorsku specijalizaciju obavio je u nekoliko poznatih evropskih naučnih institucija: Universite de Lovain-la-Neuve (Belgija), GSI-Darmstadt (Nemačka), ISOLDE Experiment (CERN). Usavršavanje je obuhvatalo izučavanja problematike u nuklearnoj fizici (egzotična jezgra. eksperimenti sa neutronima i primene snopova neutrona i protona u radioterapiji). Ovaj period se smatra začetkom primene hadronske terapije snopovima protona u medicini. Grupa sa Univerziteta Lovain-la-Neuve, kojoj je Petar Adžić tada bio pridružen, bila je među prvima u svetu gde se izučavala hadronska terapija neutronima, a kasnije i snopovima protona i teških jona.
Povratkom u INN “Vinča“ 1985. prihvata rukovođenje projektom iz nuklearne fizike gde se izučavala problematika u teškojonskim reakcijama. Glavne teme istraživanja su bile: duboko ne-elastični sudari, fenomeni u zavisnosti od angularnog momenta, energije projektila i masenog broja mete, kao i astrofizički aspekti u oblasti egzotične nuklearne fizike). Istraživanja su se uglavnom odvijala u naučnim centrima: GSI u Darmštatu (Nemačka) i u CERN-u u Ženevi. Njegov najvažniji rezultat u tom periodu i prva publikovana nuklearna šema raspada egzotičnog (neutronski deficijentnog) jezgra 76Sr dobijenog u eksperimentu ISOLDE u CERN-u (P.R. Adzic et al., Physical Review C48: 2598-2602, 1993), ostvaren je u uslovima krutih sankcija UN prema srpskim naučnicima. Istom periodu boravio je u SAD kao gostujući naučnik u National Laboratory Oak Ridge, Tennessee. Njegov tadašnji pokušaj do formira zajednički Projekt sa kolegama iz Ouk Ridža na osnovu bilateralnog sporazuma u oblasti fizike teških jona, bio je takođe sprečen zbog kasnije uvedenih sankcija UN.
Od 1993. Petar Adžić je svoj istraživački interes usmerio na oblast fizike čestica. U periodu 1993. – 1994. uspostavlja vrlo blisku saradnju sa kolegama iz Instituta za nuklearnu fiziku Naučnog centra “Demokritos“ u Atini kojima pridružuje svoju ”Grupu za fiziku elementarnih čestica” u okviru međunarodnog eksperimenta DELPHI, jednog od čuvena četiri eksperimenta na Velikom leptonskom sudaraču-LEP u CERN-u. Izučavana problematika se uglavnom odnosila na fenomene i efekte u oblasti oelektro-slabih interakcija u elektron-pozitron sudarima. U okviru ove kolaboracije (1995.-2001.) publikovan je značajan broj izvanrednih rezultata u vodećim svetskim časopisima kojima je kompletirana potvrda važenja Standardnog modela. Pod njegovim mentorstvom tada su na Fizičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu uspešno odbranjene: dve magistarske teze i jedna doktorska disertacija.
Sa svojim timom pridružuje se 1997. novo-oformljenom međunarodnom eksperimentu CMS, jednom od dva najveća eksperimenta u svetu u fizici čestica na budućem Velikom hadronskom sudaraču-LHC u CERN-u. Prihvata odgovornost za kontribuciju u dizajniranju i izgradnji delova detektorskog hardvera, kao i u aktuelnoj problematici iz fizike. Kao lider srpskog tima u eksperimentu CMS izdejstvovao je podršku resornog Ministarstva, a 2001. godine svom timu priključuje kolege sa Fizičkog fakulteta. Sva tadašnja istraživanja obavljana su u okviru nacionalnog Projekta 171019: „Fizika visokih energija sa detektorom CMS“ koji je on osmislio i od početka vodio kod resornog Ministarstva nauke Republike Srbije.
Pored velikog broja samostalnih radova iz Nuklearne fizike i fizike čestica, kao i iz detektorske problematike, Petar Adžić je sa srpskim CMS timom publikovao do sada preko 1000 kolaboracijskih radova u najznačajnijim naučnim časopisima. Autor je tri monografije i dva udžbenika za studente i postdiplomce fizike i tehničkih fakulteta („Uvod u fiziku akceleratora“ i “Detektori čestica“). Bio je predavač po pozivu na nekoliko međunarodnih i domaćih naučnih skupova. Kompletan spisak publikacija Petra Adžića može se naći u bazi podataka INSPIRE-HEP na sajtu Univerziteta Stenford, SAD:
Od velikog broja značajnijih publikacija (M21) u vodećim svetskim časopisima kao što su: P. Adzic, et al,: Preparing hardware of the CMS ECAL, JINST 11 (2016), C01020; Results of the first performance tests of the CMS electromagnetic calorimeter, Eur.Phys.J.C44, 2006; Energy resolution of the barrel of the CMS Electromagnetic Calorimeter, JINST 2 P04004, 1-18, 2007; Intercalibration of the barrel electromagnetic calorimeter of the CMS experiment at start-up, JINST 3: P10007, 2008; P. Adzic & Serbian Team: Performance of the CMS ECAL safety system for Super Modules SM0 and SM1, Nucl. Instr. Meth. Phys. Res. A554:427-436, 2006; P.R. Adzic et al., Study of b+/ EC decay of 76Sr in g–g coincidence measurements, Phys.Rev.C48:2598-2602, 1993, posebno se izdvaja kolaboracioni rad vezan za istorijsko otkriće Higs bozona u kome je njegov tim dao značajan doprinos: Observation of a new boson at a mass of 125 GeV with the CMS experiment at the LHC, Phys. Lett. B 716 (2012) 30 i koji je direktno doveo do Nobelove nagrade iz fizike za 2013. godinu.
Petar Adžić je član više međunarodnih i domaćih stručnih komisija. Kao rukovodilac srpskog tima i nacionalnog projekta, član je međunarodnog kolaboracionog borda CMS, od 1990. predstavlja Srbiju (prethodno SR Jugoslaviju) u međunarodnim Komisijama: ICFA (International Committee for Future Accelerators), ECFA (European Committee for Future Accelerators), a od 2012. je član i RECFA (Restricted ECFA). Sve ove komisije imaju zadatak da izvrše evaluaciju i daju odobrenje (podršku) velikim međunarodnim projektima u svetu (ICFA) i Evropi (ECFA, RECFA).
Bio je recenzent nekoliko međunarodnih i domaćih časopisa, a i dalje je recenzent za domaće i međunarodne (bilateralne) projekte. Od 2002. osniva, predsedava i vodi Komisiju za saradnju sa CERN-om, savetodavno telo resornog Ministarstva za nauku. Od 2010. pri Evropskoj komisiji u Briselu član je tri međunarodne Komisije za evaluaciju (recenziju) evropskih projekata: European Research Council (ERC), FET OPEN (FP7) i PATHFINDER.
Dugogodišnji je predstavnik Srbije u CERN-u. Za višedecenijski doprinos u saradnji sa CERN-om i posebno u periodu priprema za aplikaciju, kao i u procesu pridruživanja Srbije za članstvo u CERN-u (2009.-2012.), Petar Adžić je 2020. godine dobio “Nagradu Sv. Sava“ od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije kao priznanje “Za izuzetan doprinos u saradnji Srbije i CERN-a“. Od 2015. je naučni predstavnik Srbije u upravnom telu CERN-a (CERN COUNCIL) i delegat u Naučnoj komisiji CERN-a (Scientific Policy Committee – SPC).
Kao redovni profesor na Fizičkom fakultetu (UB), drži predavanja iz kurseva: „Fizika elementarnih čestica“ i „Fizika jezgra i čestica“ za studente IV godine, „Napredni kurs fizike elementarnih čestica 1″ na master studijama, i tri kursa na doktorskim studijama: „Napredni kurs fizike elementarnih čestica 2″, „Detektori u fizici visokih energija“ i „Fizika akceleratora„. Rukovodilac je i koordinator doktorskih studija iz oblasti: Fizika visokih energija i Nuklearna fizika.
Bio je mentor u izradi: četiri diplomska rada, pet magistarskih (master) teza i tri doktorske disertacije (odbranjene na Fizičkom fakultetu UB). Bio je član i četiri međunarodne komisije za odbranu doktorskih disertacija (dve na univerzitetima: ETH-Zurich i Orsay, Pariz). Bio je rukovodilac u tri ciklusa (ukupno 9 godina) međunarodnog projekta u sklopu SCOPES programa Vlade Švajcarske. Sa svojim saradnicima začetnik je u svetu najveće i najpopularnije međunarodne manifestacije MASTERCLASS iz oblasti fizike čestica, namenjene najtalentovanijim đacima srednjih škola Srbije, a koja se uz pomoć direktnog video linka sa CERN-om održava preko deset godina na Fizičkom fakultetu sa ciljem popularizacije ove oblasti fizike. Poslednjih godina, njegovi saradnici su ovu manifestaciju proširili i na ostale univerzitetske centre u Srbiji: Novi Sad, Niš i Kragujevac. Autor je mnogih popularnih tekstova o nauci, a čest je gost mnogih institucija u zemlji i Evropi gde je držao stručna, kao i popularna predavanja iz oblasti fizike visokih energija.
Sa ponosom obavljao funkciju člana Upravnog odbora Fondacije “Prof. dr Marko V. Jarić“, kao i sadašnju funkciju Upravitelja ove prestižne naučne fondacije.