Проф. др Ђорђе Игњатовић

Ђорђе Игњатовић је рођен новембра 1952. у Ужицу, а десет година касније породица се преселила у Чачак где је завршио основну школу и гимназију. Године 1971. уписао се на Правни факултет Универзитета у Београду и 1975. дипломирао је са одличном просечном оценом; магистрирао је 1979., а 1985. докторирао. У међувремену, марта 1977. изабран је за асистента на Правном факултету, где је биран у сва наставничка звања: за доцента 1987, за ванредног 1993. и 1998. за редовног професора.
На свом матичном факултету и на низу високошколских установа у Србији и земљама региона предавао је скоро све предмете из кривичних наука (Криминологију, Пенологију, Виктимологију, Политику сузбијања криминалитета, Кривично право – посебни део, Међународно кривично право), као и Социологију.
Уз остало, области интересовања му посебно: организовани криминалитет, рачунарски и криминалитет белог оковратника, деликти злоупотребе моћи и злочини мржње, феноменологија и етиологија криминалитета малолетника, компаративно проучавање кривичног правосуђа и казнених система Србије и других држава, казнени заводи и алтернативе затварању, одређивање зоне кажњивости и декриминализација, ратни и злочини против хуманости, као и низ других.
Написао је и приредио 29 књига које су изашле у 57 издања; од тога, аутор је једног уџбеника (Криминологија, 17. издања), пет монографија (Криминолошко наслеђе – 3 издања; Организовани криминалитет – криминолошка анализа стања у свету; Право извршења кривичних санкција – 6 издања; Методологија изучавања криминалитета – 4 издања; Теорије у криминологији и Компарација криминалитета и казнене реакције: Србија – Европа); коаутор је три националне монографије (Виктимологија; Организовани криминалитет – 3 издања; и Виктимологија – општи део – 2 издања), као и две међународне монографије (KLUWER’S) International Encyclopedia of Laws – Criminal law – Yugoslavia, 2000. и Serbia – in: International Encyclopaedia of Laws: Criminal Law, 2018. Приредио је 18 тематских монографија. Објавио је 85 чланака у домаћим и страним ревијама, 14 радова на међународним скуповима и 49 у домаћим зборницима.
Са рефератима и прилозима учествује на бројним домаћим (49) и међународним (13) научним скуповима. Од ових других најзначајнији су међународна конференција Cesare Beccaria e la politica criminale (организатори: Уједињене нације и Centro nazionale di prevenzione e di difesa sociale) у Милану децембра 1988. скупу Института Max-Planck, Freiburg у Берлину 2001; конференција Inter-disciplinary Net у Варшави 2011.; 14. конференција Европског удружења за криминологију у Прагу 2014. и 15. конференција истог Удружења у Порту 2015 (два рада).
Студијске боравке користио је: септембра 1987. у Институту Уједињених нација (UNSDI, сада UNICRI) у Риму; јула 1990. у Перуђи на Универзитету за странце и на Правном факултету; током августа 2005. боравио у Торонту на Институту за криминологију, а децембра 2011. на Институту за криминологију Универзитета у Тибингену. Од 1995. био је члан светске асоцијације криминолога, а од оснивање члан и Европског удружења за криминологију. Маја 1997. примљен је за почасног члана Италијанског друштва криминолога уз образложење да је то признање за допринос који је дао развоју те науке. Од октобра 2007. је почасни члан Удружења за криминологију Словеније.
Учествовао је на великом броју пројеката од међународних (двогодишњи – 2014-2015. билатерални пројекат са Словенијом о легитимности у примени права – коруководилац), тако и домаћих на Правном факултету и Институту за криминолошка и социолошка истраживања. Руководио је на два пројекта Министарства за науку Србије – Криминалитет у Србији и правна средства реаговања (2005-2010) и Казнена реакција у Србији као кључни елемент владавине права (од 2011. до сада).
Основао је и уређује посебну научну едицију CRIMEN у којој су до сада објављене 60 монографија (од чега 15 превода капиталних дела из кривичне материје) и пет збирки превода. Са професором Зораном Стојановићем основао је и уређује часопис CRIMEN који је после десет година излажења 2020. добио највишу категорију (М24). Члан је редакције низа научних часописа у Србији и иностранству.
Оснивач је и председник првог удружења криминолога Србије (Криминолошка секција Српског удружења за кривично правну теорију и праксу) чији задатак је да допринесе развоју ове науке и помогне подизању научног кадра у кривичној области. Члан је програмских одбора већине научних скупова које организују струковна удружења и научни институти; рецензирао је велики број радова за већину часописа из друштвених наука.
Од 1993. до 2003. вршио је функцију заменика председника савезног Комитета за прикупљање података о извршеним злочинима против човечности и међународног права. Био је ангажован комисијама за израду бројних закона из кривичне материје, а седам година и члан Комисије за избор у научна звања Министарства науке; од 2018. био је члан Националног савета за научни технолошки развој. Такође, на матичном факултету (као и на Универзитету у Београду) вршио је броје функције, међу којима и шефа Катедре за кривично право.
Професор Др Ђорђе Игњатовић је један од најистакнутијих правника у Србији и ужива велики углед у правничком јавном мнењу. У области кривичних наука, а нарочито у научној дисциплини Криминологије представља неспорни научни ауторитет. Захваљујући познавању страних језика (gовори енглески, а служи се и италијанским) његови радови нашли су места и у страним публикацијама, те је и на тај начин допринео афирмацији наше правне мисли у иностранству. На сајту GOOGLE SCHOLAR налази се податак да су му радови цитирани 1.006 пута, док је h-index 10.