Prof. dr Đorđe Ignjatović

Đorđe Ignjatović je rođen novembra 1952. u Užicu, a deset godina kasnije porodica se preselila u Čačak gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Godine 1971. upisao se na Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu i 1975. diplomirao je sa odličnom prosečnom ocenom; magistrirao je 1979., a 1985. doktorirao. U međuvremenu, marta 1977. izabran je za asistenta na Pravnom fakultetu, gde je biran u sva nastavnička zvanja: za docenta 1987, za vanrednog 1993. i 1998. za redovnog profesora.
Na svom matičnom fakultetu i na nizu visokoškolskih ustanova u Srbiji i zemljama regiona predavao je skoro sve predmete iz krivičnih nauka (Kriminologiju, Penologiju, Viktimologiju, Politiku suzbijanja kriminaliteta, Krivično pravo – posebni deo, Međunarodno krivično pravo), kao i Sociologiju.
Uz ostalo, oblasti interesovanja mu posebno: organizovani kriminalitet, računarski i kriminalitet belog okovratnika, delikti zloupotrebe moći i zločini mržnje, fenomenologija i etiologija kriminaliteta maloletnika, komparativno proučavanje krivičnog pravosuđa i kaznenih sistema Srbije i drugih država, kazneni zavodi i alternative zatvaranju, određivanje zone kažnjivosti i dekriminalizacija, ratni i zločini protiv humanosti, kao i niz drugih.
Napisao je i priredio 29 knjiga koje su izašle u 57 izdanja; od toga, autor je jednog udžbenika (Kriminologija, 17. izdanja), pet monografija (Kriminološko nasleđe – 3 izdanja; Organizovani kriminalitet – kriminološka analiza stanja u svetu; Pravo izvršenja krivičnih sankcija – 6 izdanja; Metodologija izučavanja kriminaliteta – 4 izdanja; Teorije u kriminologiji i Komparacija kriminaliteta i kaznene reakcije: Srbija – Evropa); koautor je tri nacionalne monografije (Viktimologija; Organizovani kriminalitet – 3 izdanja; i Viktimologija – opšti deo – 2 izdanja), kao i dve međunarodne monografije (KLUWER’S) International Encyclopedia of Laws – Criminal law – Yugoslavia, 2000. i Serbia – in: International Encyclopaedia of Laws: Criminal Law, 2018. Priredio je 18 tematskih monografija. Objavio je 85 članaka u domaćim i stranim revijama, 14 radova na međunarodnim skupovima i 49 u domaćim zbornicima.
Sa referatima i prilozima učestvuje na brojnim domaćim (49) i međunarodnim (13) naučnim skupovima. Od ovih drugih najznačajniji su međunarodna konferencija Cesare Beccaria e la politica criminale (organizatori: Ujedinjene nacije i Centro nazionale di prevenzione e di difesa sociale) u Milanu decembra 1988. skupu Instituta Max-Planck, Freiburg u Berlinu 2001; konferencija Inter-disciplinary Net u Varšavi 2011.; 14. konferencija Evropskog udruženja za kriminologiju u Pragu 2014. i 15. konferencija istog Udruženja u Portu 2015 (dva rada).
Studijske boravke koristio je: septembra 1987. u Institutu Ujedinjenih nacija (UNSDI, sada UNICRI) u Rimu; jula 1990. u Peruđi na Univerzitetu za strance i na Pravnom fakultetu; tokom avgusta 2005. boravio u Torontu na Institutu za kriminologiju, a decembra 2011. na Institutu za kriminologiju Univerziteta u Tibingenu. Od 1995. bio je član svetske asocijacije kriminologa, a od osnivanje član i Evropskog udruženja za kriminologiju. Maja 1997. primljen je za počasnog člana Italijanskog društva kriminologa uz obrazloženje da je to priznanje za doprinos koji je dao razvoju te nauke. Od oktobra 2007. je počasni član Udruženja za kriminologiju Slovenije.
Učestvovao je na velikom broju projekata od međunarodnih (dvogodišnji – 2014-2015. bilateralni projekat sa Slovenijom o legitimnosti u primeni prava – korukovodilac), tako i domaćih na Pravnom fakultetu i Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja. Rukovodio je na dva projekta Ministarstva za nauku Srbije – Kriminalitet u Srbiji i pravna sredstva reagovanja (2005-2010) i Kaznena reakcija u Srbiji kao ključni element vladavine prava (od 2011. do sada).
Osnovao je i uređuje posebnu naučnu ediciju CRIMEN u kojoj su do sada objavljene 60 monografija (od čega 15 prevoda kapitalnih dela iz krivične materije) i pet zbirki prevoda. Sa profesorom Zoranom Stojanovićem osnovao je i uređuje časopis CRIMEN koji je posle deset godina izlaženja 2020. dobio najvišu kategoriju (M24). Član je redakcije niza naučnih časopisa u Srbiji i inostranstvu.
Osnivač je i predsednik prvog udruženja kriminologa Srbije (Kriminološka sekcija Srpskog udruženja za krivično pravnu teoriju i praksu) čiji zadatak je da doprinese razvoju ove nauke i pomogne podizanju naučnog kadra u krivičnoj oblasti. Član je programskih odbora većine naučnih skupova koje organizuju strukovna udruženja i naučni instituti; recenzirao je veliki broj radova za većinu časopisa iz društvenih nauka.
Od 1993. do 2003. vršio je funkciju zamenika predsednika saveznog Komiteta za prikupljanje podataka o izvršenim zločinima protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Bio je angažovan komisijama za izradu brojnih zakona iz krivične materije, a sedam godina i član Komisije za izbor u naučna zvanja Ministarstva nauke; od 2018. bio je član Nacionalnog saveta za naučni tehnološki razvoj. Takođe, na matičnom fakultetu (kao i na Univerzitetu u Beogradu) vršio je broje funkcije, među kojima i šefa Katedre za krivično pravo.
Profesor Dr Đorđe Ignjatović je jedan od najistaknutijih pravnika u Srbiji i uživa veliki ugled u pravničkom javnom mnenju. U oblasti krivičnih nauka, a naročito u naučnoj disciplini Kriminologije predstavlja nesporni naučni autoritet. Zahvaljujući poznavanju stranih jezika (govori engleski, a služi se i italijanskim) njegovi radovi našli su mesta i u stranim publikacijama, te je i na taj način doprineo afirmaciji naše pravne misli u inostranstvu. Na sajtu GOOGLE SCHOLAR nalazi se podatak da su mu radovi citirani 1.006 puta, dok je h-index 10.