Рад Научног друштва од оснивања до 1969. године приказан је у књизи „Научно друштво Србије – 20 година рада, Београд, 1991“, а овде је описана делатност Друштва у периоду 1990-1999. После изузетно успешних резултата током двадесет година свог рада, Научно друштво Србије (НДС) је почетком деведесетих година значајно смањило све своје активности. Дошло је до дужег застоја у организовању научних и стручних предавања, прекинуто је издавање часописа, низ година није одржан ниједан симпозијум нити научни скуп. Чланови НДС-а се нису обесхрабрили и у изузетно тешким условима. У скоро потпуној изолацији земље и прекиду научних и стручних комуникација са другим земљама, тражили су путеве за поновно оживљавање рада Друштва. Тако је средином 1994. године, на иницијативу групе најактивнијих чланова, дошло до заказивања Пленума и избора нових органа Друштва, Председника, Председништва и Секретара Одељења. Овим чином НДС је поново почело да ради, са великим амбицијама и богатим програмима и плановима.
Даље Одељење медицинско-биолошких наука:
• др Драган Ђурић, физиолог, раније Управник Института за физиологију “Рихард Буријан“ Медицинског факултета у Београду, редовни професор Медицинског факултета у Београду;
• др Марта Бижић, уролог, Универзитетска дечија клиника, научни саветник, доцент Медицински факултет у Београду;
• др Милена Пањковић, патолог, Центар за патологију и хистологију, УКЦ Војводине, Нови Сад, редовни професор Медицински факултет у Новом Саду;
• др Милош Стојиљковић, клинички фармаколог, редовни професор Медицинског факултета Универзитета у Бања Луци;
• др Мирослав Стаменковић, офталмолог, директор клинике за офталмологију УКБЦ Звездара, редовни професор, Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију, Београд;
• др Светозар Путник, кардиохирург, директор клинике за кардиохирургију УКЦС, редовни професор, Медицински факултет Београд;
• др Софија Глумац, патолог, Институт за патологију Медицинског факултета у Београду „др Ђорђе Јоановић“, ванредни професор Медицинског факултета у Београду;
Одељење природно-математичких наука:
• др Предраг Банковић, научни саветник, Универзитет у Београду – Институт за хемију, технологију и металургију;
• др Слободанка Бољановић, виши научни сарадник, Математички институт САНУ;
• др Силвиа Гилезан, редовни професор Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду;
• др Јасмина Грбовић Новаковић, научни саветник, Институт за нуклеарне науке Винча;
• др Душан Зорица, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду;
• др Зоран Кнежевић, академик САНУ;
• др Ненад Филиповић, редовни професор Факултета инжењерских наука Универзитета у Крагујевцу;
Инострани чланови Одељења природно-математичких наука:
• др Горан Калуђеровић, редовни професор Факултета за инжењерство и природне науке Универзитета примењених наука Мерзебург;
• др Жозе Маноел Балтaзар, академик Бразилске академије наука;
• др Јан Аврејевић, академик Пољске академије наука;
• др Реј Сарбару Гуха, ванредни професор „St. Xavier’s College“ у Калкути;
Одељење Техничких наука:
• др Александра Лабус, редовни професор Факултета организационих наука Универзитета у Београду;
• др Јасна Плавшић, редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду;
• др Слободан Вујић, редовни професор Рударско-геолошког факултета Универзитета у Београду у пензији;
• др Тина Дашић, редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду;
Чланови Друштва могу бити домаћи и страни држављани који су остварили значајна достигнућа у развоју науке или примени научних сазнања. Члан Друштва се постаје избором на изборној скупштини Друштва, након спроведеног поступка кандидовања и вредновања предложених кандидата. Предлог за избор се подноси у писменом облику од стране или Одељења Друштва (2 члана Друштва) или научне и стручне институције. Предлог треба да садржи све релевантне податке о научном доприносу којим је кандидат "утицао на развој теорије, односно праксе у својој научној области", из којих се може оценити подобност кандидата за избор. Избор се обавља тајним гласањем а изабран је онај кандидат који је добио преко две трећине гласова чланова Друштва. Предлог треба доставити мејлом на адресу naucno.drustvo.srbije@gmail.com .
Садржај предлога за избор члана Друштва:
- биографски подаци кандидата;
- руководеће и радне функције у професионалној делатности;
- квантитативни подаци о научној делатности: књиге са бројем издања, дела монографског карактера, број научних радова публикованих у међународним и домаћим часописима, број радова саопштених на међународним и домаћим конгресима, конференцијама и саветовањима;
- објављене оцене других научних радника, односно научних институција које сведоче о научним квалитетима кандидата, као и подаци о цитираности (број цитата без аутоцитата и Хиршов индекс према бази Scopus или Web of Science);
- подаци о стручној делатности: значајнији пројекти, патенти, иновације и студије;
- подаци о врсти, употребној вредности, кориснику и времену употребе наведених стручних реализација;
- значајнији научни и стручни доприноси којима је кандидат битно утицао на развој своје научне области;
- чланство кандидата у међународним и домаћим научним и стручним организацијама;
- награде и признања за научне доприносе;
- библиографија научних и стручних радова (у прилогу).
Научно друштво Србије
Научно друштво Србије
Научно друштво Србије
Научно друштво Србије