
Проф. др Зоран Стевановић
Професор Рударско-геолошког факултета, Универзитета у БеоградуЗОРАН СТЕВАНОВИЋ, редовни професор Рударско-геолошког факултета у пензији, рођен је 1956. године у Београду где је завршио основну школу и XIV Београдску гимназију. Дипломирао је 1979. на Смеру за хидрогеологију Рударско-геолошког факултета (РГФ). На истом факултету одбранио је 1982. магистарски рад, и 1987. године докторску дисертацију. На РГФ асистент је од 1979, у звање доцента изабран је 1988, ванредни професор је од 1993, а од 1998. године је у звању редовног професора. Од 2005-2008. био је шеф Смера и Катедре за хидрогеологију РГФ, а од 2008-2012. шеф Департмана за хидрогеологију, као и руководилац докторских студија. У периоду 2006-2007. био је члан Већа рударских и геолошких наука Универзитета у Београду (БУ), а у Већу техничких наука БУ био је од 2007. до 2012. У два мандата био је члан Скупштине Београдског Универзитета, као и члан Савета РГФ. Оснивач и руководилац Центра за хидрогеологију карста на РГФ и координатор међународног курса који овај Центар организује у сарадњи са УНЕСЦО. Био је ментор 12 доктора наука, као и члан комисија за одбрану докторских дисертација на универзитетима у Београду, Новом Саду, Букурешту, Фрајбергу, Нојшателу, Ербилу и Сулејманији (Ирак). Предавач по позиву на универзитетима и институцијама у Љубљани, Карлсруеу, Сан Антонију, Ширазу, Сегедину, Беневенту (Италија), Гвилину (Кина), Рајпуру (Индија), Будимпешти.
Члан је Светске асоцијације хидрогеолога (ИАХ) од 1988, а Комисије за карст ИАХ од 1998. Највеће признање добио је избором за председника ове Комисије 2017. Мандат вршио до 2019. Изабран је за почасног члана Мађарског геолошког друштва, и члан је Бугарског геолошког друштва. У Карпато-балканској геолошкој асоцијацији (ЦБГА) био је секретар Хидрогеолошке поткомисије од 1987-1993. Члан је Националног комитета ЦБГА 2009-2016. Први је председник Националног комитета Србије при ИУГС (2012-2016). Од 2012. до 2016. био је председник Српског геолошког друштва (СГД), а потпредседник СГД био је од 1998-2002. Оснивач је и први председник Комисије за карст СГД од 2013. Члан је Одбора за крас и спелеологију САНУ од 1993. За потпредседника овог Одбора изабран је 2013.
Консултантски ангажман остварује у УН, у организацијама ФАО и УНЕСЦО, као и неколико интернационалних компанија. Учествовао је и руководио хидрогеолошким истраживањима у Алжиру, Ираку, Грузији, Бутану, Сејшелима, Сомалији, Етиопији и државама бивше Југославије. Активну сарадњу остварује и са геолошким заводима Србије, Републике Српске и Црне Горе. Учествовао је у програмима научне размене и сарадње стручњака из институција у области геологије из Француске, Словачке, Румуније, Бугарске, Кине и Словеније. Рецензент пројеката Министарстава науке Француске, Аустрије, Словеније. Руководио са два потпројекта код Министарства науке (1991-2000), једним пројектом технолошког развоја (2008-2010) и једним пројектом основних истраживања (2011-2021). Учесник је са презентацијама и позивним предавањима на више од 40 међународних хидрогеолошких, и конференција о водним ресурсима. У последњој деценији редовни члан научних комитета конгреса ИАХ.
Области научног и стручног рада: Хидрогеологија карста; Водоснабдевање подземним водама; Каптирање подземних вода; Одређивање биланса и резерви изданских вода; Регулација издани и повећање капацитета изворишта; Пројектовање бушотина и бунара; Одређивање зона и мера заштите у карстним и алувијалним изданима; Хидрогеолошко картирање; Проблеми надексплоата¬ције у водоснабдевању; Истраживање изворишта за флаширање вода; Субгеотермални водни ресурси; Минералне и термалне воде – експлоатација и заштита.
Аутор је 395 објављених научних и стручних радова од чега 46 у часописима са СЦИ листе. Написао је или уредио 20 монографија и зборника од којих је 11 публиковано у иностранству. Аутор је 38 поглавља у међународним монографијама, при чему је 29 пута био једини или први аутор. О активној међународној сарадњи сведочи преко 50 радова објављених у коауторству са иностраним стручњацима из 30 држава. Аутор је четири универзитетска уџбеника. Према Google Scholar има 3544 цитата и h-index 26 (септембар 2024), а на Research Гате 2351 цитата, h-index 21. Најзначајније монографије публиковане од стране реномираних izdavača: Groundwater hydrology оф спрингс: Theory, Манагемент, анд Sustainability, Elsevier (2010); Карст Aquifers – Characterization анд Енгинееринг. Спрингер (2015); Карст without Боундариес, ЦРЦ Press/Balkema, Taylor & Францис (2016); Карст: Енвиронмент анд Манагемент оф Aquifers, GW Пројецт (2024).
Добитник је Повеље Српског геолошког друштва (1991, 2021), награде „Бранислав Миловановић“ за 2004.. и Плакете Удружења „Милутин Миланковић“ за 2021, затим повеље Департмана за хидрогеологију РГФ поводом 50 година од оснивања (2021). Добитник је plakete NGWA (САД) за међународну сарадњу 2007. Добитник плакета SANNIO Универзитета у Беневенту, Италија (2009), плакете ИРЦК – УНЕСЦО центра у Гвилину, Кина (2013), Дистингуисх Лецтурер 2015. у Сан Антонију, САД, плакете Удружења геолога БиХ (2019) и Републичког геолошког завода Републике Српске (2021), као и специјалне награде ЕУРОКАРСТ 2022 (Малага, Шпанија). Лауреат је награде Светске асоцијације хидрогеолога ИАХ за примењену хидрогеологију “Applied Hydrogeology Award” за 2024.