Проф. др Слободан Вујић

Слободан Вујић, рударски инжењер, доктор техничких наука, универзитетски професор у пензији, (Черевић, Фрушка гора, 1947).

Школовао се у Призрену, Беочину и Београду. На Рударско-геолошком факултету у Београду (РГФ) дипломирао на смеровима за електротехнику и машинство и површинку експлоатацију минералних сировина, магистрирао и докторирао.

Специјализирао и усавршавао се у Институту Михаил Пупин Београд, Институту за нуклеарне науке Винча Београд, Московском државном рударском институту (данас Московски државни рударски универзитет), Украјинапроект Кијев, Рударско-металуршкој академији Краков, Московском државном универзитету Ломоносов и Империјал колеџу за науку и технологију Лондон.

Студијски је боравио у Русији, Пољској, Великој Британији, Немачкој, САД, Индијији, Француској, Чехословачкој, Аргентини, Бразилу, Кини, Грчкој, Турској, Албанији, Италији, Бугарској, Аустрији и Шпанији.

После Артиљеријске школе резервних официра у Задру и стажирања у јединици у Новом Саду, од 1972. до 2012. радио на РГФ-у, прошао сва изборна звања, ред. проф. од 1991.  Од 2012. до 2024. радио у Рударском институту Београд.  Осим на матичном, држао је наставу на факултетима и институтима у земљи и ван земље. Широко и врхунско инжењерско образовање, посвећеност рударству, високи научни домети, основа су његове компетентности за успешно извођење наставе на предметима великог тематског распона, пројектовања, технологије експлоатације и одводњавања рудника, аутоматизације и управљања процесима, примењеног рачунарства, програмирања, математичког моделовања, теорије управљања и операционих истраживања.

Научни доприноси, оригиналне поставке и решења у интеракцији рударства, геологије, математике, системских наука и рачунарства, придружили су га пионирима науке који су отварали и трасирали нове путеве у рударској науци и инжењерству, и српску научну мисао на овом пољу сврстале у светски врх. Сматра се оснивачем београдске школе математичког моделовања, системског инжењерства и примењеног рачунарства у рударству и геологији.

На унапређење и осавремењавање образовања рударских и геолошких инжењера, утицао је креирањем и увођењем нових наставних програма и предмета на редовним и вишим нивоима студија, подршком и руковођењем у изради 29 докторских дисертација и 19 магистарских теза.  Аутор је више од 400 научних и стручних радова, 32 монографије (једна објављена у Москви на руском језику), 14 уџбеника и стручних публикација, 42 научна пројекта, 32 софтверска пакета и две стручне изложбе: Рударство на тлу централног Балкана – Осам хиљада година историје (Мала галерија САНУ Београд, 2003) и Четрдесет година рачунарства у српском рударству и геологији (Мала галерија САНУ Београд, Дом културе Лазаревац, Народни музеј Приједор, 2010).

Успешно је предводио пројектантске тимове у решавању бројних стручних проблема рудника Србије и Југославије, са преко 210 успешних реализованих пројеката и 7 отворених рудника.  После прекида покренуо је штампање и уређивао један од најстаријих у свету часописа за рударство „Рударски гласник“ (први број  изашао 1903). Члан је научних савета и уређивачких одбора више угледних међународних научних часописа.

На матичном факултету учествовао је у оснивању Смера и Катедре за површинску експлоатацију, формирао је и руководио Рачунарским центром, Катедром за примењено рачунарство и системско инжењерство и Лабораторијом за рачунарски интегрисане технологије и системско инжењерство. У  Савезу инжењера и техничара Југославије, учествовао је у оснивању Комитета за површинску експлоатацију и био први секретар његовог Извршног одбора,  основао је Југословенски комитет за примену математичких метода и рачунара у рударству и геологији, покренуо истоимени међународни симпозиум итд.

После вишегодишње стагнације Рударског института Београд, узроковане распадом земље, санкцијама, уништеном економијом и одливом кадрова, помогао враћању Института на статусно место које му у науци припадало од оснивања 1960.

Подржао идеју о оснивању, пружио  подршку конципирању и  настајању Рударског факултет у Приједору. Библиотеци поклонио више од сто књига, а с циљем међународне афирмације Факулета, омогућио да се  организација Седмог балканског рударског конгреса повери Рударском факултету у Приједору.

Инострани члан је: Руске академије наука; Академије наука и умјетности Републике Српске; Руске академије природних наука и Академије рударских наука Русије. Члан је: Академије инжењерских наука Србије; Балканске академије рударских наука, чији је председник;  Балканске академије наука за минералне технологије; и Евроазијске академије рударских наука. Почасни је члан Одељења за нафтно инжењерство, рударство и геономију Румунске академије техничких наука и почасни доктор Универзитета у Софији.

Лауреат је: одликовања председника Републике Сребрне медаље за изузетне заслуге и постигнуте научне резултате у областима рударства и геологије; Јубиларне медаље Руске акдемије наука поводом 300 година РАН; Награде града Београд деспот Стефан Лазаревић  за научно дело у области природних  и техничких наука; Сребрне медаље Руске академије рударских наука; Златне медаље за оснивање, заслуге и доприносе развоју Балканског рударског конгреса; Повеље Никола Тесла, итд.

Ожењен је, супруга Милица, геолог, магистар наука, кћи Јована и син Синиша лекари.