Проф. др Слободан Покрајац

Слободан Покрајац је рођен 19. јануара 1951. године у Доњој Ковачици од оца Уроша и мајке Меланије рођене Фрљановић. Основну школу је завршио у Великом Грђевцу 1965, гимназију у Бјеловару 1969, а на Економском факултету у Београду дипломирао децембра 1973, магистрирао јуна 1978. и докторирао јула 1989. год.

Као студент осваја награде за стручне радове на савезним студентским симпозијумима – другу награду 1972. у Марибору и прву награду 1973. на Бледу, те специјалну награду Привредне коморе Словеније.

Био је суоснивач и уредник југословенског студентског часописа’’Глас економиста Југославије’’.Од фебруара до јула 1974. запослен је у ИМТ Раковица, одакле прелази на Машински факултет у Београду на мјесто асистента-приправника за друштвено – економске предмете. Октобра 1979. год. је изабран за асистента, а децембра 1989. год. за доцента за предмет Политичка економија и друштвено-економски систем СФРЈ.

Децембра 1994. је постао ванредни професор за предмете Економија и Индустријски менаџмент, а децембра 1999. је реизабран у исто звање за исте предмете. Марта 2001. је изабран у звање редовног професора за предмете Економија и Социологија и Индустријски менаџмент.

Проф. Покрајац је суоснивач и члан Удружења за индустријско инжењерство и Удружења за људске ресурсе. Члан је Научног друштва економиста Србије од 1995, а од 2005. је и члан Научног друштва Србије. Проф. Покрајац је био ментор једног доктората, члан девет комисија за одбрану докторских дисертација и ментор преко 70 дипломских (мастер) радова. Учествовао је на бројним значајним научним скуповима у земљи, а 1983. је провео два месеца на „London School of Economics and Political Science“, где је изучавао утицај технологије на економски раст и развој. У истом циљу обавио је 1987. двомесечни студијски боравак у САД („University of Florida, Gainesville“). Као резултат ових истраживања настали су бројни чланци и реферати на домаћим научним скуповима широм бивше државе, као и предавања на научним трибинама, медијски наступи итд.

Такође, био је члан неколико тимова на изради макроекономских пројеката рађених за потребе владе, привредних комора и привреде уопште. Посетио је и неколико земаља у развоју (Кина, Чиле, Бразил, Аргентина) гдје се лично уверио у механизме њихових развојних успеха. То му је омогућило да се аргументовано и убедљиво залаже за потребу снажног научног и технолошког развоја, а да не упадне у замку могућег технолошког детерминизма. О свему томе написао је низ научних и стручних чланака, те две монографије које су изазвале велику пажњу у стручној јавности.

Проф. Покрајац је објавио преко 200 библиографских јединица. Аутор је седам самосталних монографија националног значаја, два коауторска, четири самостална и пет коауторских универзитетских уџбеника, два приручника, преко сто научних чланака у водећим економским и социолошким часописима бивше државе и Србије, преко четрдесет реферата и саопштења објављених у целини у зборницима са домаћих (југословенских и српских) научних скупова, око тридесет радова у зборницима са међународних научних скупова, пет радова у часописима са СЦИ листе, већи број стручних чланака, приказа, рецензија итд. Био је редактор и уредник три колективне монографије и рецензент преко двадесет књига. Приредио је двије хрестоматије из економије и био организатор и члан научних одбора неколико научних скупова, домаћих и међународних.

У браку са супругом Миленом рођеном Станојчић (1949.-2020.), поријеклом из Криве Реке недалеко од Ужица, од оца Видосава и мајке Новке, до пензије редовни професор Фармацеутског факултета у Београду, Слободан Покрајац има ћерку Татјану рођ. 1980. године.