
Проф. др Јасна Плавшић
Грађевински факултет у БеоградуJасна Плавшић, редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Београду, рођена је 1963. године у Београду, где је завршила основну и средњу школу. На Одсеку за хидротехнику Грађевинског факултета Универзитета у Београду дипломирала је 1987. године, магистрирала 1996. године, а докторирала 2005. године са дисертацијом из области стохастичке хидрологије под називом „Анализа ризика од поплава помоћу прекидних случајних процеса“. За ову дисертацију награђена је из фонда проф. Вујице Јевђевића,родоначелника стохастичке хидрологије, као први добитник ове награде.
Ради на Грађевинском факултету Универзитета у Београду од 1988. године, и то најпре као инжењер сарадник у оквиру Унесковог Међународног центра за обуку и истраживања у области кишних вода у урбаним срединама (International Research and Training Centre on Urban Drainage, IRTCUD), а затим као асистент приправник и асистент за групу предмета из области Хидрологије. У звање доцента за ужу научну област Хидрологија изабрана је 2005. године, ванредног професора 2015. године, и редовног професора 2020. године. Предмете из ове области предаје на свим нивоима студија. Као хонорарни наставник предавала је на Грађевинском факултету у Суботици Универзитета у Новом Саду (2005–2012) и на Архитектонско-грађевинском факултету Универзитета у Бањој Луци (2005–2014).
На Грађевинском факултету Универзитета у Београду имала је више административних дужности. У периоду 2007–2009 била је продекан за наставу и активно учестовала у процесу прве акредитације факултета и његових студијских програма. Била је члан Савета факултета, председник Етичке комисије и бројних других комисија. Од 2024. обавља функцију шефа Катедре за хидротехнику и водно еколошко инжењерство.
Главна област интересовања Јасне Плавшић је хидрологија и њена примена у хидротехници и водопривреди, укључујући хидролошке моделе, анализу падавина и отицаја, примену статистичких метода и случајних процеса у хидрологији, проблеме ризика и неизвесности у хидрологији и водопривреди, анализу утицаја климатских промена на водне ресурсе, и друге сродне области. Своју експертизу примењивала је на проблеме урбане хидрологије, заштите од великих вода, управљања акумулацијама и интегралног управљања сливовима.
Објавила је преко 200 радова у научним и стручним часописима и на конференцијама, од чега је 35 радова у реферисаним међународним часописима. Аутор је уџбеника „Инжењерска хидрологија“ и једне збирке задатака. Има 10 менторстава за докторске дисертације. Као истраживач је учествовала у свим циклусима националних научно-истраживачких пројеката од почетка рада на факултету, а активно учествује у пројектима из програма Horizon 2020 и Horizon Europe Европске Комисије. Од 2022. године руководилац је Унескове Катедре за воде у еколошки одрживом развоју (UNESCO Chair in Water for Ecologically Sustainable Development). Учествује у организацији значајних домаћих и међународних скупова, и рецензент је у већем броју водећих међународних часописа. Била је председник је Српског друштва за хидрологију (СДХ), а сада је ко-председник Српског друштва за хидрауличка истраживања и хидрологију (СДХИХ). Члан је Међународне асоцијације за хидролошке науке.
Активна је и у инжењерској делатности као члан пројектантских тимова у бројним пројектима и студијама, као и у неколико важних регионалних пројеката који се односе на водне ресурсе у сливовима Саве и Дунава. Учествовала у припреми стратешких докумената у области водопривреде и адаптације на климатске промене, изради препорука и смерница за праксу, као и у раду Комисије за стандарде у области хидрометрије. Коаутор је две стручне књиге и има пројектантску лиценцу Инжењерске коморе Србије. У више наврата била је и предавач на курсевима за усавршавање инжењера у пракси. Добитник је признања заслужног члана Савеза инжењера и техничара Србије (2023).