Проф. др Драган Милосављевић

Проф. др Драган Милосављевић

Машински факултет у Крагујевцу

Професор др Драган Милосављевић, по националности Србин, је рођен 20. јануара 1951. године у Крагујевцу од оца Илије и мајке Микосаве. Основну и средњу школу завршио је, као носилац Вукове дипломе, у Крагујевцу. Године 1969. уписао је Машински факултет у Београду (одељење у Крагујевцу), а дипломирао 1974. године, са просечном оценом 9,54 као најбољи студент генерације.

Током школовања је учествовао на многим такмичењима освајајући републичке награде из математике, метеорологије и других области. Током студија је на такмичењима Машинских факултета Југославије „Машинијадама“ више година освајао друго место из предмета механике.

Године 1974. се запослио као асистент приправник на предметима Механике, на Машинском факултету у Крагујевцу. Магистарску тезу под насловом „Простирање таласа у влакнима ојачаном еластичном слоју“ је одбранио 1980. године на смеру за техничку механику Машинског факултету у Крагујевцу.

Докторску дисертацију је радио под менторством W.A. Green-а (The Nottingham University, England) у одељењу за теоријску механику на Нотингемском Универзитету у Великој Британији и групи за механику на Природно математичком факултету у Београду. Докторску дисертацију под називом „Простирање таласа у еластичним плочама ојачаним са две фамилије влакана“ је одбранио на Природно математичком факултету у Београду 1986. године, и стекао звање доктора механичких наука. Од 1983. до 1985. године је, у звању Research Assistant и Visiting Scientist, радио у Department of Theoretical Mechanics на Универзитету у Нотингему у Великој Британији. Истраживање је било финансирано од Science and Engineering Research Council (SERC Grant Ref. No. GR/C 39552, England) под називом „Wave Propagation in Fibre-reinforced Materials“.

Године 1987. на Машинском факултету у Крагујевцу је биран у звање доцента, 1992. у звање ванредног професора, а од 1997. па до пензионисања 2016. године је радио у звању редовног професора. Предавао је велики број предмета везаних за механику и информатику (16 различитих назива), на основним, мастер и докторским студијама Факултета инжењерских наука (до 2011. године Машинског факултета) Универзитета у Крагујевцу. Био је ментор две одбрањене магистарске тезе и две одбрањене докторске дисертације, као и великог броја дипломских радова. Учествовао је у великом броју комисија за оцену и одбрану докторских дисертација, магистарских теза и дипломских радова на факултетима у Србији. Аутор је два и коаутор једног основног уџбеника из механике.

Драган Милосављевић је активно учествовао у развоју делатности високог образовања, научно-истраживачког рада и раду пословодних и стручних органа и организација. Био је Продекан за наставу (1986. до 1988. године) и Продекан за научно-истраживачки рад (1996. до 1998. године) на Машинском факултету у Крагујевцу, подпредседник Савета (два мандата) и председник Савета (три мандата) на истом факултету и председник Савета на Природно-математичком факултету у Крагујевцу. Такође је на Универзитету у Крагујевцу био члан стручног већа за техничко-технолошке науке, као и потпредседник стручног већа за природно-математичке науке.

У периоду 2000. до 2003. године био је члан комисије за оцену и одбрану научних пројеката Министарства за науку Републике Србије за основне науке – математика и механика. Обављао је дужност потпредседника Југословенског (српског) друштва за механику (1997. до 2007. године) и потпредседника Југословенског (српског) друштва за угљеничне и композитне материјале (1997. до 2007. године). Члан је Југословенског (српског) друштва за механику од 1974. године до данас, Југословенског (српског) друштва за угљеничне и композитне материјале, Српског друштва за рачунску механику, итд.

Научне области за које је биран на Машинском факултету Универзитета у Крагујевцу су Примењена механика и Примењена информатика и Рачунарско инжењерство. Поред предавања везаних за механику и информатику (16 различитих назива), на основним, мастер и докторским студијама Факултета инжењерских наука (до 2011. године Машинског факултета) Универзитета у Крагујевцу, професор Драган Милосављевић је имао врло плодну научну и стручну каријеру.

Објавио је велики број радова интернационалног и националног значаја, од чега 7 из категорије М10, 28 из категорије М20, 72 из категорије М30, 9 из категорије М40, 26 из категорије М50, 12 из категорије М60. Такође има 4 пленарна предавања на међународним скуповима, 3 техничка решења итд.

Учествовао је на пројектима ресорног Министарства у групи основних истраживања – математика и механика и групи за Технолошки развој. Од 20 пројеката ресорних Министарстава, у којима је учествовао као истраживач на пројекту, у 5 је био руководилац пројекта. Такође је био истраживач или координатор у 13 међународних пројеката и једном ТЕМПУС пројекту.

Главна научна област истраживања професора Драгана Милосављевића је истраживање механичких аспеката композитних материјала, како у статичким тако и у динамичким условима. Његов допринос се огледа у објављивању 154 научна рада и индексу цитираности, при чему има 56 хетероцитата на своје радове, који су регистровани код web of Science & Thompson Royter-а, (податак из 2016. године), броју позива од стране универзитета и научних институција и предавањаѕ по позиву и пленарних предавања на конференцијама. О угледу који је остварио говори и то да је по тим темама боравио у Великој Британији 1 годину као Research Assistant и 2 године као Visiting Scientist, 6 месеци у Канади и 4 месеца у Руској федерацији. Тиме је он потврђен као научник међународног угледа у областима теоријске и примењене механике.

У области примењене механике један је од лидера групе која веома успешно ради на проучавању и промовисању примене композитних материјала у областима машинства и грађевинарства. Пројектант је великог броја алуминијум-стакло-композитни панел фасада на вишеспратницама код нас и у свету. На шпример у Београду је пројектовао фасаде на зградама „Три листа дувана“, „Оаза“, „Југословенско драмско позориште“, хотел „Хајат“ (реконструкција), „Сава осигурање“ и низ других који су реализовани у Руској федерацији. Тиме је он потврђен и као стручњак међународног угледа и у области пројектовања фасадних обвојница вишеспратница.