Проф. др Александар Јововић

Проф. др Александар Јововић

Александар Јововић је рођен 1966. године у Београду, где је завршио основну и средњу школу. Дипломирао је на Машинском факултету у Београду 1992., магистарски рад одбранио 1996., а докторску дисертацију 2002. године. У звање редовног професора изабран је 2012. године. Осим наставе на Основним, Мастер и Докторским студијама Машинског факултета Универзитета у Београду, наставу је одржавао и на MSc и PhD студијама у сарадњи Машинског факултета у Београду и Norwegian University of Science and Technology из Trondheim-а, у оквиру АAOM, као и на Машинском факултету у Краљеву.

Руководилац је Центра за процесну технику и заштиту животне средине Машинског факултета и један од оснивача Акредитоване лабораторије за процесну технику, енергетску ефикасност и заштиту животне средине. До сада је био ментор 144 дипломских и мастер радова, четири магистарска рада и три докторске дисертације, као и члан комисија за одбрану мастер, магистарских и докторских дисертација и избора у звање на Универзитету у Београду, Крагујевцу, Новом Саду, Бања Луци, Источном Сарајеву и Марибору.

Био је организатор и један од предавача у оквиру курсева Climate change master course и Bio and waste master course и Energy Production from Biomass and Waste Materials and Soil Remediation финансираних од стране стране Владе Републике Италије, као и предавач је по позиву у Академији инжењерских наука, Инжењерској комори Србије, Привредној комори Београда и Србије. По позиву је одржао и предавање међународној радионици Sustainable materials and technologies на Универзитету у Марибору, Словенија.

            Члан је Одбора човек и животна средина САНУ. Члан је Матичног научног одбора за уређење, заштиту и коришћење вода, ваздуха и земљиште. Оснивач је Асоцијације за управљање чврстим отпадом, SeSWA и члан националног савета. Oснивач је и предлагач Пројекта оснивања Националног тела, и председник Међуресорног координационог тела за утврђивање последица НАТО бомбардовања по здравља и животну средину. Организатор је укључења Универзитета у Београду у University Alliance of Silk Road (UASR), а на основу тога и укључење техничке групације Универитета у Београду (преко Машинског факултета) у Energy Sub-Alliance in University Alliance of the Silk Road, Републике Кине. До октобра 2018. године обављао је функцију председника Савета Машинског факултета и члана Савета Универзитета у Београду. Учествовао је као организатор или председник организационих и научних одбора симпозијума и конференција САНУ, Друштва термичара, СМЕИТС-а и сл. Члан је научног одбора међународног конгреса ISWA 2016. и ко-уредник тематског броја међународног часописа Waste management and research, а 2018 године је предавач по позиву и члан научног одбора Треће SEE SDEWES конференције.

Био је сарадник експертског тима за израду Изабраних развојних програма у оквиру Предлога Стратегије привредног развоја Србије до 2010. године, Стратегије одрживог развоја Републике Србије, националних планова за спровођење међународних протокола и конвенција, више радних група и саветодавних група министарства надлежног за послове животне средине, министарства надлежног за послове енергетике, и националне агенције за заштиту животне средине.

Oд 2015. године је члан Радне групе као саветодавног тела министра пољопривреде и заштите животне средине, у области заштите животне средине. Председник је Комисије за стандарде у области управљања отпадом Института за стандардизацију и члан Комисије системи управљања заштитом животне средине. Стални је члан техничке комисије за оцену студија о процени утицаја одређених пројеката на животну средину на нивоу Републике, Покрајине, Града Београда и више локалних самоуправа. Био је члан прве техничке комисије Министарства животне средине и члан прве техничке комисије Покрајинског секретаријата за градитељство, просторно планирање и животну средину за оцену услова утврђених у нацрту интегрисане дозволе. Од 2007. године је Национални експерт за чистију производњу, као и Члан саветодавног одбора Центра за чистију производњу. Као експерт номинован је од стране Републике Србије у процес израде одговарајућих упутстава у оквиру Штокхолмске конвенције УН. Члан је жирија компаније Фабрика цемента Поповац у оквиру конкурса Партнерство за будућност, Конкурса за националне стипендије „За жене у науци” у организацији компаније LOreal, као и Програма Покрени се за науку. Рецензент је 18 међународних научних часописа, више књига и монографија, међународних, билатералних и националних пројеката и већег броја радова за међународне и националне конференције и конгресе.

            Такође, професор Александар Јововић је: (а) аутор или коаутор пет монографија националног значаја, шест поглавља у монографији националног значаја, три поглавља у монографији међународног значаја, (б) објавио 19 радова у часописима међународног значаја са ISI листе (укупна цитираност 24 приказана чланка по SCOPUS износи 118 и h индекс 6, и већем броју других међународних часописа и 14 радова у часописима националног значаја, (в) објавио више од 50 радова саопштених на међународним и домаћим конференцијама који представљају значајан допринос у области Процесне технике, (г) учествовао у реализацији пет међународних научних пројеката (HERD, FP, TEMPUS), руководио израдом три и учествово у реализацији великог броја пројеката финансираних од стране Министарства за науку и технолошки развој, међународних институција, (д) учествовао или руководио у више од 220 пројеката и испитивања која су проистекла из непосредне сарадње са привредом, при чему су многи од ових пројеката изведени и резултовали значајним побољшањима производних процеса и технологија. Повеља о признању изузетног доприноса процесној техници додељена му је од стране Друштва за процесну технику СМЕИТС 2015. године.

            Простор научно-истраживачке области и остварених резултата професора Јововића је изузетно широк, обухвативши сва актуелна дешавања у области научно-истраживачких активности и техничких реализација у свету и у земљи, од термичког третмана отпада и утицаја тих процеса на животну средину, истраживања у области индустријских загађења, до тренутно најактуелније проблематике емисије гасова са ефектом стаклене баште, већег коришћења отпадних материјала и обновљивих извора енергије.