Др Зоран Кнежевић, научни саветник

Зоран Кнежевић je рођен 1949. године у Осијеку, од оца Илије и мајке Олге (рођ. Бешир). У Осијеку је завршио основну школу и гимназију. На Одсек за астрономију Природно-математичког факултета у Београду уписао се 1968. године, дипломирао 1972. године, магистрирао 1976. године и докторирао 1989. године у области небеске механике са темом „Сопствени елементи кретања малих планета као параметри класификације у фамилије“ (ментор Божидар Поповић).  У звање истраживач-сарадник изабран је 1985. године,  научни сарадник постаје 1990, виши научни сарадник 1993, а научни саветник 1998. године. На Астрономској опсерваторији у Београду (АОБ) радио је од 1973.  године, а од 2002. do 2014. године био је њен директор. У пензији је од 2016. године.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 2009. године, а за редовног 2015. године. Члан је Одељења за математику, физику и гео-науке САНУ и Одсека за физику, Академијског одбора за динамику климатског система Земље и дело Милутина Миланковића, Академијског одбора за српско питање и др. У периоду од 2020. до 2023. године обављао је функцију генералног секретара САНУ, а од 2023. је председник САНУ.

Био је члан бројних експертских тимова и комисија, рецензент научних пројеката, председник  Матичног одбора за геонауке и астрономију. Руководио је већим бројем научних пројеката, укључујући два међународна пројекта, као и два пројекта САНУ.

У три мандата био је председник Националног комитета за астрономију. У Међународној астрономској унији је био члан Организационих комитета Комисије 15 (Физичке особине комета, астероида и метеора) и Комисије 7 (Небеска механика и динамичка астрономија). У периоду 2003-2009 био је секретар и потпредседник  Комисије 7, а у периоду 2009-2012 председник Комисије 7. У истом периоду био је и члан Организационог одбора Дивизије I (Фундаментална астрономија) Уније, као и члан Унијиног Комитета за резолуције, а 2005. години је био члан уређивачког одбора Уније. Био је председник  SREAC-a (Sub-Regional European Astronomy Committee). Члан је Међународне астрономске уније, Америчког астрономског друштва, Друштва астронома Србије и  Друштвa физичара Србије.

До сада је објавио 270 радoва, одржао је 28 предавање по позиву на међународним и пет на националним конференцијама, уз још 58 предавања на међународним конференцијама.  Био је члан Научних организационих комитета 25 међународних и националних скупова (6 пута као председник, ко-председник или модератор), више пута председавајући секција.

Највећи део свог истраживачког рада посветио је областима небеске механике, планетологије и фундаменталне астрономије развијајући оригиналне теорије кретања астероида и на њима засноване методе одређивања квази-интеграла кретања у дугим временским интервалима, методе за класификацију астероида у фамилије и одређивање старости фамилија, радио је на одређивању маса астероида из блиских прилаза, идентификацији покретних објеката и израчунавање орбита за потребе прегледа неба следеће генерације, на теорији кретања великих планета, теорији кретања Месечевог поларног орбитера, рачунању коефицијената развоја у ред функције поремећаја, статистичким особинама узорка нумерисаних астероида итд. и дао низ нових резултата и поступака за практичан рад у овим областима.

Од 2002. до 2014. године био је главни  и одговорни уредник часописа Serbian Astronomical Journal, који је под његовим руководством 2013. године ушао на SCI листу,  као и Publications of the Astronomical Observatory of Belgrade. Ко-уредник је два зборника радова скупова Међународне астрономске уније: IAU Colloquium 197 „Dynamics of Populations of Planetary Systems“ 2004. године, и IAU Symposium 310 „Complex Planetary Systems“ 2014. године, оба у издању Cambridge University Press-а,  као и зборника „Dynamics of Planetary Systems“ 2009. године, и уредник зборника „Триста година од рођења Руђера Бошковића“ 2014. године у издању САНУ. Рецензирао је радове за најпознатије међународне часописе (Nature, Science, Icarus, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, Planetary and Space Science, Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy, Earth, Moon and Planets), као и за домаће часописе, зборнике и књиге.

Био је на студијским боравцима у двадесетак угледних научних институција у свету (Италија, САД, Француска, Јапан, Белгија, Бразил, Грчка итд.) 

Предавач је на докторским студијама на Математичком факултету Универзитета у Београду, ментор или коментор три докторске дисертације и три магистарске тезе и председник и члан више комисија за одбрану теза на Математичком факултету Универзитета у Београду, опонент на одбрани тезе на Универзитету у Хелсинкију и рецензент теза на Универзитетима у Прагу, Пизи и Риму.

За свој научни и радни допринос је 1996. године добио награду за допринос развоју Астрономске опсерваторије, а 2013. године награду Астрономске опсерваторије за научни рад. Одлуком Међународне астрономске уније једном астероиду је дато његово име (3900 Knežević).