Др Оливера Станојловић

Др Оливера Станојловић

Институт за медицинску физиологију

            Др Оливера Станојловић је од 1990. године запослена на Медицинском факултету у Београду. Mагистрирала је (1993) и докторирала (1999) под менторством академика В. Шушић, из ужe научнe области Неурофизиологија. Бирана је у сва наставно-научна звања и од 2013. године је у звању редовног професора за научну област Медицинска физиологија.

            Руководилац је Лабораторије за неурофизиологију Института за медицинску физиологију у Београду. Од 2001. године у континуитету је руководилац пројеката ресорног министарства за науку у четири пројектна циклуса као истраживач категорије А1. Пројекти су у домену развоја анималних модела: епилепсије и тестирања антиконвулзивних супстанци и регистровање ЕЕГ-а у различитим стањима свести; бола; когнитивних функција; депривације спавања; физичке активности; анксиозности/депресије; мотивационог понашања и друго. Др Станојловић је била  вишегодишњи сарадник на пројекту Фонда за науку САНУ којим је руководила академик В. Шушић (1990–2018). Лабораторија за неурофизиологију је реализовала и међународни пројекат у оквиру КОСТ акције (EU COST BM 1005: „European Network on Gasotransmitters” (2011–2014). Лабораторија реализујe актуелни пројекат билатералне међународне сарадње Министарстава Србије (МПНТР) и ТУБИТАК (Турске), („Brain disorders susceptibility induced by environmental pollutant lindane: possible phytotherapy amelioration by ferulic acid” 2020–2023).

            Радови проф. др Станојловић су доследно из области неурофизиологије и неуронаука и са њима граничних области. Библиографија др Станојловић броји преко 370 јединица. Од тог броја објавила је 115 in extenso радова, од чега 85 радова у међународним часописима реферисаним у JCR/WOS. Учествовала је на међународним (132 извода) и националним скуповима (103 извода). Према SCOPUS, на дан 12.8.2021, цитираност радова др О. Станојловић је 650, а Х-индекс је 14. Научноистраживачки рад др Станојловић је препознат у земљи и иностранству. Др Станојловић је одржала и већи број предавања по позиву (више од 20), председавала на међународним и националним скуповима и учествовала у организацији научних састанака. Члан је релевантних научних организационих одбора друштава и асоцијација. Била је и члан Извршног одбора Друштва за неуронауке Србије, као и члан Одбора за сомнологију САНУ.

            Добитник је Годишње награде Медицинског факултета Универзитета у Београду за изузетне резултате постигнуте у научном раду 2007. године, што је највише признање које Факултет додељује поводом Дана Факултета. Ову престижну награду су добили и чланови њеног тима (доц. др Младеновић и проф. др Хрнчић). Докторска дисертација др Драгана Хрнчића, рађена под менторством проф. др Оливере Станојловић, освојила је Награду града Београда за стваралаштво младих (2014). Студентска секција Друштва за неуронауке Србије 2018. године доделила јој је захвалнице за учешће и несебичну подршку манифестацијама Недеља свести о мозгу и  Учење је (м)учење, одржаним у Београду 2018. године.

            Посебну пажњу др Станојловић је посветила и раду на обезбеђивању и подизању научног подмлатка. На Медицинском факултету у Београду била је ментор у изради докторских дисертација (3), специјалистичког академског рада (1), магистарског рада (1), дипломских радова (4). Била је ментор и за велики број студентских радова (око100) у оквиру програма CSNIRS-a, за шта је у више наврата добијала захвалнице CSNIRS-a, IFMSA као и Студентског парламента.

            У својим настојањима да обезбеди услове за развој научног кадра на Факултету, др Станојловић је била један од оснивача докторских академских студија из физиолошких наука. Од оснивања (2009) је члан Програмског савета докторских студија из физиолошких наука и члан Програмског савета докторских студија из неуронаука. Руководилац је обавезног предмета Хомеостатски системи и  изборног предмета Неурофизиологија и хиперексцитабилност на смеру докторских студија из физиолошких наука. На смеру докторских студија из неуронаука, руководилац је  обавезног предмета Неурофизиологија. Проф. Станојловић је руководилац и већег броја предмета на свим нивоима последипломских студија. Као шеф Катедре за последипломску наставу иновирала је и акредитовала специјалистичке академске студије из Експерименталне физиологије и патолошке физиологије. На специјалистичким и мастер академским студијама Експериментална физиологија и патолошка физиологија руководалац је обавезног предмета Хомеостатски механизми у функцији здравља, док је на специјалистичким академским студијама Хумане репродукције, руководилац предмета Развојна морфологија и физиолошки репродуктивни систем.

            У педагошком раду проф. Станојловић се истиче у активностима у оквиру интегрисаних академских студија медицине на основном предмету Медицинска физиологија (на српском и енглеском језику). Руководи изборним предметом Физиологија спавања и учествује на другим изборним предметима (Од неурона до понашања и Физиологија понашања бола и пруритуса). Проф. Станојловић је посебну пажњу посветила и обезбеђивању уџбеничке литературе за студенте медицине. Захваљујући ангажовању проф. др Оливере Станојловић, Катедра за медицинску физиологију у Београду је први пут од свог оснивања објавила уџбенике „Физиологија за студенте медицине – одабрана поглавља I и II“ (2012/2013) који покривају комплетно градиво медицинске физиологије. Др Станојловић је уредник и аутор највећег броја поглавља (6) у оба дела уџбеника. Аутор је и два поглавља у књизи „Дерматологија“ (ур. Карадаглић, 2016), као и једног поглавља у књизи „Хирургија периферног нервног система, мултидисциплинарни приступ“, (ур. Расуљић, 2020). Проф. Станојловић је дала и свој допринос развоју Факултета. Била је шеф Катедре за последипломску наставу из Експерименталне физиологије и патолошке физиологије у два мандата. Члан је Комисије за доделу годишњих награда факултета, члан је Етичке комисије за добробит лабораторијских животиња која разматра етичност свих експерименталних студија које се реализују на Факултету. Члан је и Организационог одборатремљења у медицини, Научног већа, председник је Комисије за праћење научноистраживачког рада на Медицинском факултету у Београду.