Телефон:
011 244 6910

Др Гојко Рикаловић

Др Гојко Рикаловић

Економски факултет

Гојко Рикаловић рођен је 5. јануара 1951. године у Јаша Томићу (Банат). У родном месту је завршио основну школу, a средњу школу (гимназију) у Сечњу. На Економском факултету у Београду дипломирао је 1975., магистрирао 1980 и докторирао 1988. године.

По завршетку студија запослио се у институту „Кирило Савић“ у Београду као научни истраживач-приправник. За асистента приправника на Економском факултету Универзитета у Београду, на предмету Економика Југославије, изабран је 1976. године. У звање асистента биран је 1980. године, средином 1989. у звање доцента, почетком 1995. за ванредног професора, а почетком 2000. године изабран је за редовног професора. Дао је значајан допринос развоју ове научне дисциплине, која је у међувремену променила назив у Национална економија. На Економском факултету у Београду, на основним студијама, предавао је и предмете Економика индустрије, Друштвено планирање, Економика аграра, Јавне финансије и Економика енергетике. Био је ангажован на магистарским/мастер курсевима (Управљање привредним развојем, Агроменаџмент и бизнис и Агробизнис и рурални развој), као и на мастер студијским програмима (Економска политика и развој и Економија и менаџмент енергетике) и докторским студијама (студијски програм Економија). Учествовао је и у извођењу наставе на одељењима Економског факултета у Шапцу и Ужицу, на Економским факултетима у Приштини и Бањој Луци, Високој пословној школи струковних студија у Новом Саду, као и на Војној академији у Београду. Током своје досадашње радне каријере био je ментор и члан великог броја комисија за израду, оцену и одбрану дипломских радова, мастер (магистарских) теза и докторских дисертација на Економском факултету, Шумарском факултету, Факултету организационих наука и Машинском факултету Универзитета у Београду, те на економским факултетима у Крагујевцу, Приштини и Бањој Луци. Био је члан стручног тима Комисије за акредитацију и евалуацију квалитета високошколских институција и студијских програма.

Његов научни опус је богат и разноврстан. Чини га велики број библиографских јединица (ауторских и коаторских књига, уџбеника, монографија, научних и стручних чланака, студија и др.), више од 10 научних пројеката које је финансирало Министарство за науку и технологију, као и већи број комерцијалних студија и програма. Учествовао је у реализацји FP7 пројекта (COMPETE) који је финансирала Европска комисија. Његови радови се могу груписати у пет ширих тематских целина. Прву чине прилози у којима се разматра привреда Србије (и Југославије) као целина и посебно њено функционисање у кризним временима; друга се бави институционалним условима привредног живота у савременом периоду; трећа је усредсређена на истраживање зависности привредног развоја уопште (и у нашој земљи посебно) од природних извора и услова, са акцентом на енергетске и аграрне потенцијале; четврта се односи на теоријска и емпиријска истраживања у домену саобраћајне економије, док пета укључује прилоге објављене у последњих десет година који се баве облашћу креативне економије. Радови професора Рикаловића нису типски и стерилни, већ оригинални, подстицајни, теоријски добро утемељени, критички интонирани и оплемењени корисним сугестијама, смерницама и иновативним решењима.

Он је од 1994. до 2001. године био запослен (до 1/3 радног времена) у Саобраћајном институту – ЦИП у Београду, где се бавио питањима примењене саобраћајне економије. Неколико година (1991-1997) је био секретар и члан редакције часописа Економист (најугледнијег и са најдужом традицијом часописа Савеза економиста Југославије). Осим тога, био је и члан редакције часописа Школа бизниса (од оснивања до 2012. године), а данас је члан редакције часописа Економски видици, Економске идеје и пракса и Economics Journal. Члан је Одбора за економске науке САНУ, члан Научног друштва економиста Србије (НДЕС), Друштва аграрних економиста, Друштва економиста Београда (ДЕБ) и Групе за креативну економију. На Економском факултету Универзитета у Београду био је шеф Катедре за економску политику и развој (2003-2009), директор Центра за издавачку делатност, руководилац Центра за предузетништво, члан Комисије за развој, члан Комисије за постдипломске студије, члан Наставне комисије и члан Комисије за докторске студије. На Универзитету у Београду учествовао је у раду Већа за друштвено-хуманистичке науке (2006-2010. године), а од 2021. године је члан Савета Универзитета у Београду.

Његови најзначајнији радови су:

  1. Rikalović G. (1990), “Saobraćaj kao faktor efikasnosti jugoslovenske privrede”, Privredni pregled, Beograd, 219. str. 
  2. Devetaković, S., Jovanović Gavrilović, B., G. Rikalović, (2019) Nacionalna ekonomija, ISBN: 978-86-403-1598-2, Beograd: Ekonomski fakultet – Centar za izdavačku delatnost, str. 1-442.
  3. Rikalović G. (1997), “Strukturne reforme i razvoj”, Ekonomski anali, vanredni broj, str. 491-497.
  4. Rikalović G., V. Petković, (1998) Protivorečia sovremennih perestroečnih processov v ekonomike Jugoslaviji i osnovnie trebovania k ih dalneišemu razvitiu u Perehodnie processi i ekonomičeskaja teorija (pod red. J.Osipova, M.Osmovoj, B.Medojevića, J.Zotovoj), Moskva, Varšava, Beograd, MGU im.M.V.Lomonosova: Centar občestvennih nauk – Ekonomičeskij fakultet (1998), str.169-177.
  5. Rikalović, G. H. Mikić and D. Molnar (2014), „The Ljubljana Process, in: Heritage for development in South-East Europe: New visions and perceptions of heritage through the Ljubljana Process, (eds. Rikalović G. and H. Mikić), European Heritage Series, Council of Europe Publishing, Strasbourg.
  6. Rikalović G. i D. Molnar (2014), „Strategija kreativizacije kao mogući način revitalizacije, oporavka i razvoja Srbije”, u: Moguće strategije razvoja Srbije (ur. Č. Ocić), Ekonomski zbornik, Knjiga XIII, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih delatnosti, Beograd, str. 389-402.
  7. G. Rikalović, Ž. Stojanović, Z. Zakić, (2012) „Novi obrazac privrednog razvoja i zapošljavanja: Model kreativne ruralne industrijalizacije”, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, Sveska 141 (4/2012), ISSN 0352 -5732, str. 533-554.
  8. Rikalović, G., Molnar i S. Josipović (2020), “Sustainable regional development as a factor of competitiveness of national economy”, Proceedings of the Faculty of Economics in East Sarajevo, Year 2020.
  9. Rikalović G. and D. Molnar (2019), “Development trends and institutional capacities in kosovo and metohija through the first fifth of the 21st century“, Acta Economica Volume XVII, No. 30, June 2019, 9-23.

                Професор Др Гојко Рикаловић улази у ред истакнутих економиста у Србији. Његови научни радови обухватају широку лепезу почев од функционисања привреде у Србији и Југославији и институционалних услова привређивања и зависности привредног развоја од природних извора и услова, саобраћајне економије до изучавања проблема креативне економије. Резултати, које је у домену научних истраживања постигао у земљи и иностранству говоре о угледу и репутацији, које ужива у стручним и научним круговима.