Др Александра Станковић

Др Александра Станковић

Др Александра Станковић рођена је 27. новембра 1964. године у Београду, где је стекла основно, средње и високо образовање.
Од 1997. године и надаље запослена је у Лабораторији за Радиобиологију и молекуларну генетику, Института за нуклеарне науке ”ВИНЧА”, Београд.
2000. Магистрирала на одсеку за Молекуларну биологију и биохемију на Биолошком факултету Универзитета у Београду, са темом: »Асоцијација полиморфизама ДНК у генима за ангиотензин И-конвертујуци ензим и рецептор за ангиотензин ИИ са нивоима артеријског крвног притиска у хуманој популацији».
2005. Докторирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду, са темом: »Молекуларно епидемиолошка анализа улоге гена ренин-ангиотензин система у обољењима бубрега и аномалијама мокраћних путева».

Стекла звање научни сарадник
10.06.2009. год., је изабрана у звање виши научни сарадник
18.12.2013.год., је изабрана у звање научни саветник

Др Александра Станковић је публиковала 71 рад у научним часописима (59 у међународним) и 112 саопштења у зборницима са научних скупова (99 на међународним), 9 предавања по позиву, од чега 6 пленарних. Радови су цитирани 387 пута, не рачунајући самоцитате, х-индекс = 11. Похађала је више курсева и била на студијским боравцима у оквиру међународне сарадње. До сада је била ментор 5 одбрањених магистратурских теза и 5 одбрањених докторских дисертација. Била је рецензент радова у више међународних научних часописа, учествовала у организацији националног скупа и била уредник националне монографије. Руководилац је међународне сарадње са Немачком, Америком, Аустралијом, Хрватском и Словенијом. Руководилац је пројектних задатака у оквиру међународне сарадње и руководила је пројектом из програма технолошког развоја МНТР у периоду 2008-2011, ТР 23041. Тренутно руководи пројектом из програма основна истраживања МПНРС ОИ175085. До сада је учествовала и/или тренутно учествује у 11 пројеката, домаће или међународне сарадње. При категоризацији научног рада истраживача од стране Министарства за науку Републике Србије др Александра Станковић је сврстана у категорију А1. У овој категорији се налази у последња два пројектна циклуса. Списак публикација као и остали детаљни подаци налазе се у приложеном ЦВ кандидата.
Области научно-истраживачког рада
Од почетка своје научно-истраживачке делатности кандидат, Др Александра Станковић, је ангажована у истраживањима у области савремене генетске епидемиологије и молекуларне генетике васкуларних и инфламаторних обољења. У периоду од избора у звање виши научни сарадник, истраживања кандидата су се односила на следеће области:
1. Каротидна атеросклероза -. Дефинисање асоцијације полиморфизама у генима за матриксметалопротеиназе и гена за ендотелијални НОС, генима РАС (ренин-ангиотензин система) и генима одговорним за адхезију и миграцију инфламаторних ћелија са настанком и прогресијом атеросклерозе и исхемијом мозга значајно је за утврђивање потенцијалне превентиве и може бити путоказ за будућу примену адекватније терапије.
2. Истраживања полиморфизама у генима и експресије гена који кодирају основне компоненте инфламације бубрега који могу бити одговорни у настанку фиброзних ожиљака код деце. Ове варијације могу бити значајни маркери настанка губитка бубрежне функције.
3. Анализу гена укључених у инфламаторни одговор, у ЦНС-у у мултиплој склерози. Анализирани су и кључни гени за имуни одговор, миграцију инфламаторних ћелија и за инфлукс у ЦНС. Анализирана је асоцијација полиморфизама ДНК у овим генима са настанком и прогресијом мултипле склерозе у популацији Србије, Хрватске и Словеније.
4. Једно од нових праваца истраживања је и инегративни приступ у процени здравственог ризика у популацији Србије применом молекуларне генетике у проучавању гена одговорних за одговор и одбрану организма на загађиваче из спољашње средине.

Допринос научно-истраживачког рада кандидаткиње др Александре Станковић огледа се у проналажењу великог броја параметара генетичке основе васкуларних и инфламаторних обољења у људским популацијама, који утичу на настанак и прогресију болести и имају апликативни потенцијал у превенцији и прогнози тока болести у клиничкој пракси у скорој будућности. Посебна научна вредност истраживања кандидаткиње јесте што су полиморфни облици гена дефинисани по први пут у популацији Србије.
Квалитативне услове је такође испунила кроз педагошки и менторски рад, организациони, уређивачки и рецензентски. Формирала је нови правац истраживања и нову групу, којом тренутно руководи у пројектном циклусу од 2011-2018, одлично рангираним пројектом из програма основних истраживања, област медицина – „Генетска основа васкуларних и инфламаторних болести“, Министарство за просвету науку и технолошки развој Републике Србије. Била је и руководилац технолошког пројекта.
Треба нагласити рад Др Станковић у оквиру међународне сарадње кроз билатералне и мултилатералне сарадње и пројекте. (ФП7 – Девелопмент оф Сенсор-басед Цитизенс’ Обсерваторy Цоммунитy фор Импровинг Qуалитy оф Лифе ин Цитиес.) Учествовала је у билатералним пројектима са Словенијом и Хрватском. Била је коментор доктората колегиници у Хрватској чијом је израдом руководила у оквиру билатералне сарадње.
Др Станковић је била у организационом одбору међународне конференције. Један је од предавача у оквиру курса Молекуларне биологије на докторским студијама на Биолошком факултету у Београду. Осим формалне сарадње у оквиру међународних пројеката треба истаћи и врло живу сарадњу са лабораторијама у Аустралији, Америци, Русији и Немачкој. Урадила је више од двадесет рецензија за престижне међународне часописе. Члан је у 5 домаћих и 3 међународна научна удружења.
Изврсност тема којима се бавила и добијених резултата у оквиру своје каријере је резултовало са неколико предавања по позиву на престижним конференцијама.
Због свега наведеног задовољство нам је да колегиницу др Александру Станковић, научног саветника Института за нуклеарне науке „Винча“ предложимо за члана Научног друштва Србије у Одељењу медицинско-биолошких наука.