Активности

Математички институт САНУ – 70 година постојања

Naucno drustvo SrbijeМатематички институт САНУ, најстарији институт Академије и први научни институт у земљи, ове године обележава 70 година од оснивања у оквиру прославе 175. година Српске академије наука и уметности.

У току маја низом манифестација биће обележена та облетница. Програм прославе, који садржи преко 30 предавања, радионица, конференција, као и изложбу под називом ‘МИ СА НАУКОМ МАТЕМАТИКОМ’ у Галерији науке и технике САНУ, можете пронаћи у прилогу ове поруке.

Част нам је да Вас позовемо да својим присуством увеличате нашу прославу. Календар и сатницу можете погледати на следећем линку.

Срдачно,

Математички институт САНУ

Паметни стамени градови и одржива здрава насеља – технологије и ризици

МУЗЕЈ НАУКЕ И ТЕХНИКЕ, Скендер Бегова 51
НОВЕМБАР 2015 – Циклус предавања у сарадњи са НДС и КГХ – СМЕИТС-ом
ПАМЕТНИ СТАМЕНИ ГРАДОВИ И ОДРЖИВА ЗДРАВА НАСЕЉА – ТЕХНОЛОГИЈЕ И РИЗИЦИ

Кратак опис
Одржив, отпоран – стамени (енгл. “resilient”) град је град без емисије угљендиоксида спреман да се опорави од било каквог шока или стреса задржавајући своје есенцијалне функције, структуре, и идентитет прилагођавајући се не само променама већ и уз напредак упркос сударања са непогодама и ризицима катастрофа различитих узрока. Такав град поседује могућност одговора на деловања временско – климатских екстрема, хидро-геолошких и др. природних катастрофа, обезбеђења сигурности снабдевања водом и хране, отклањања ризика деловања екстрема друштвено – политичког карактера и последичних миграција и имиграција, и др.… Предвиђена серија предавања даје преглед метода и технологија урбаних трансформација на путу ка успостављању паметног, одрживог и стаменог града здравих зграда и насеља, упоредо са сагледавањем и анализом могућих ризика. Притом, кључним условима поузданости прилаза урбаној одрживости и стаменој отпорности се истиче коришћење иновативних информационих технологија, интегрисаних енергетских система обновљивих извора енергије уз минимизирање употребе фосилних извора, као и рационална употреба ресурса и отпада креирајући здраву и продуктивну животну средину. (више…)

Математика претходи свему – сећање на великане српске математике

Математика је најбољи језик физичке стварности. Дуго сам тражио разлог, зашто је то тако? Зашто то није, нпр. поезија? Зашто то није слика? Зашто баш математика, која заправо има нешто метафизичког, надчулног – нечега што је неопипљиво… Бројеве не видимо, они не постоје. Питао сам се то све док нисам прочитао Миланковићеву књигу КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА. Схватио сам то дубоко истражујући његову теорију, осетио сам да човека из прошлости доводи у садашњост. Зашто се човек уопште бави науком?  То је једна од етичких порука Милутина Миланковића, његове веома дубоке астро-физике, где је он показао и доказао да МАТЕМАТИКА ПРЕТХОДИ СВЕМУ.

Проф. др Велимир Абрамовић,
(Инсерт из ТВ серије „Милутин Миланковић – Путник кроз васиону и векове“)

У циљу да математику приближе што већем броју људи и представе је онаквом каква заправо јесте – као игру, страст и креативну вештину, Центар за промоцију науке и Математички институт САНУ организовали су манифестацију Мај месец математике, коју је Удружење подржало и узело учешће на неколико активности. У оквиру ове манифестације организоване су широм Србије бројне изложбе, предавања, дечје радионице, филмске представе, такмичења и други интерактивни садржаји.

Завршна акција ове манифестације одржана је 28. маја 2012. године у свечаној сали Ректората, на 133-ћу годишњицу рођења научника, чије име с поносом носи наше Удружење. Aкцију су организовали Универзитет у Београду, Српска академија наука и уметности и Удружење Милутин Миланковић.

Скуп под називом СРПСКИ МАТЕМАТИЧАРИ, био је посвећен Михаилу Петровићу – Мики Аласу и Милутину Миланковићу, оснивачима познате “Београдске математичке школе”.

Учеснике скупа поздравили су: проф. др Бранко Ковачевић, ректор Универзитета у Београду, академик Никола Хајдин, председник Српске академије наука и уметности и мр Славко Максимовић, председник Удружења Милутин Миланковић.

Проф. др Бранко КовачевићАкадемик Никола Хајдин

 

 

 

 

 

Обраћајући се учесницима скупа мр Славко Максимовић између осталог је рекао: (више…)

Научно друштво Србије – 35 година рада

Naucno drustvo Srbije 35 godina rada

Након извршене промоције монографије „30 година рада Научног друштва Србије, 1969-1999“, на Скупштини одржаној 25. новембра 1999. године, извршен је и избор нових 17 чланова Друштва. Од тада до краја 2004. године, рад Научног друштва Србије (НДС) би се могао приказати праћењем активности у следећим сегментима: чланство, предавања и научни састанци, часопис (Scientific Review), Рад органа и тела Друштва, и остале активности.

Чланство

Од оснивања Друштва 1969. године до 2004. године у Научно друштво Србије изабрана су 173 члана. По одељењима, Друштво има у Одељењу природно-математичких наука 28 чланова (26 наша члана и 2 инострана члана); у Одељењу техничких наука 37 чланова; Одељење медицинско-биолошких наука има 31. члана (29 наших чланова и 2 инострана члана); и у Одељењу друштвених наука има 21 члан (19 наших и 2 инострана члана), што укупно чини 117 чланова Друштва.

На Скупштини 2002. године први пут су у Научно друштво Србије изабрани научници из иностранства. То су истакнути професори универзитета и научници са високим међународним признањима који су сарађивали са неким нашим институцијама и/или радили на нашим пројектима. Очекујемо да ће се преко иностраних чланова успоставити живља сарадња са одговарајућим асоцијацијама у иностранству и проширити делатност нашег Друштва. Од оснивања Друштва до сада је преминуло, на жалост, 56 угледних и заслужних чланова Друштва. Све су то били истакнути научни радници, већином професори београдског, али и других Уноверзитета, који су запаженим резултатима дали значајан допринос нашој и светској науци уопште, и допринели угледу и афирмацији Друштва.

Предавања и научни састанци

Научна предавања представљају основну и континуирану активност Друштва. Она доприносе да се стручна и шира јавност упозна са најновијим научним достигнућима и истраживањима. Предавања држе углавном чланови Друштва, али поред њих, и угледни професори универзитета, академици, научници који су најчешће и потенцијални кандидати за избор у Друштво.    Од 1999. године одржано је 76 научних скупова, покривајући практично све свере савремене науке, из свих делатности наша четири Одељења.

Шира активност Научног друштва Србије се одвија, поред поменутих научних предавања, и кроз симпозијуме (конференције), дискусије округлог стола, промоције књига и издавање часописа Scientific Review. (више…)

Научно друштво Србије – 30 година рада

Prof. dr Perovic SlobodanНаучно друштво Србије овом књигом обележава три деценије свога постојања. Чин који охрабрује, чин који повезује. Различити по својим вокацијама, почев од природно математичких и техничких наука све до медицинско- биолошких и друштвених наука, чланови Друштва у протеклом периоду градили су свој научни опус на уједињеној савести и свести да у мозаику различитости постоје и заједничке тачке везивања. Та сазвежђа именују се речима: објективност и јавност знања и нових сазнања која су под сталном оптиком науке, као организоване и истинољубиве сумње.

Тај заједнички свод мисли и духовне слободе спаја нас. И то не само аксиомом и парадигмом провереног знања једне или друге дисциплине, већ асоцијацијом легитимне вере у наступање већег степена научног прогреса у остварењу свеопште природне и социјалне правде као стожерне врлине, индивидуалне и заједничке.

Правда комутативна, као аритметичка пропорција (једнако у једнаким случајевима) и правда дистрибутивна, као геометријска пропорција (дељење заједничког добра), наџивела све векове од антике до наших дана, ево је и данас са нама и у нама, на сваком кораку научног стваралаштва и на свакој од тридесет година живота и рада Научног Друштва Србије. И отуда, као што је правди и појединачној правичности – насиље најгори противник, тако је и науци свака догма, њен антагонист и њена антиномија која злоћудно затвара богатство живота Науке и целину Правде.

А та догма, без обзира на временске и просторне меридијане, увек долази када чулност надјача умност, када у свету паклене неслоге физичко насиље надвлада аргумент научне мисли, када ноторни природни и социјални факт изгуби битку у рату „душе са тијелом“. Бар ми, као ћелија ове цивилизације, то добро знамо и осећамо сву тегобу те реалности. (више…)

Научно друштво Србије – првих 20 година рада

Prof Dr Jovan TodorovicАктивности и рад Научног друштва Србије од оснивања до 1989. године приказан је у књизи „Научно друштво Србије – 20 година рада, Београд, 1991“, а овде је описана делатност Друштва у периоду 1990-1999.

Увод

После изузетно успешних резултата током двадесет година свог рада, Научно друштво Србије (НДС) је почетком деведесетих година значајно смањило све своје активности. Дошло је до дужег застоја у организовању научних и стручних предавања, прекинуто је издавање часописа, низ година није одржан ниједан симпозијум нити научни скуп. Чланови НДС-а се нису обесхрабрили и у изузетно тешким условима. У скоро потпуној изолацији земље и прекиду научних и стручних комуникација са другим земљама, тражили су путеве за поновно оживљавање рада Друштва. Тако је средином 1994. године, на иницијативу групе најактивнијих чланова, дошло до заказивања Пленума и избора нових органа Друштва, Председника, Председништва и Секретара Одељења. Овим чином НДС је поново почело да ради, са великим амбицијама и богатим програмима и плановима.

Ово је убрзо почело да даје резултате. Активиран је рад сва четири Одељења, за природно-математичке, техничке, медицинско-биолошке и друштвене науке, поново је почело да излази научно гласило Друштва, организовано је више успешних симпозијума и научних конференција. То је допринело даљој афирмацији Научног друштва Србије и порасту угледа у научној јавности и друштву у целини. О НДС-у се данас, са много више разумевања, интереса и уважавања, говори у широким научним круговима, и исказује се све већи интерес за његов рад, за предавања, симпозијуме и друге скупове, за гласило Друштва и све друге облике активности. Али и поред тога опште је мишљење да на афирмацији Научног друштва Србије треба још више да се ради, како би се организованим деловањем његов углед у нашој јавности и надаље повећавао. Снага Друштва, исказана пре свега високим научним потенцијалима својих чланова и добро осмишљеном програмском оријентацијом, представља за ово неспорне подлоге. (више…)