Проф. др Силвиа Гилезан

Силвиа Гилезан рођена је 1959. године у Зрењанину од оца Кориолана Гилезана и мајке Елизабет Гилезан, рођене Амбрози. У родном граду завршила је основну школу и гимназију. Основне студије математике на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду уписала је 1977. године, где је дипломирала 1981. године. Магистарске студије на Математичком факултету Универзитета у Београду завршила је 1988. године. Део свог докторског истраживања радила је на Catholic University, Nijmegen у Холандији, а докторирала је 1993. године на Природно-математичком факултету у Новом Саду, с дисертацијом на тему Intersection types in lambda calculus and logic („Типови пресека у ламбда рачуну и логици“).

Године 1984., изабрана је за асистента на Катедри за математику Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду. На истој институцији, изабрана је у звање доцента 1995. године, затим у звање ванредног професора 2000. године, те у звање редовног професора 2005. године. Од 2015. године ангажована је у Математичком институту САНУ. У више наврата била је гостујући професор на   École Normale Supérieure de Lyon  и Université Paris Diderot у Француској,  University of Turin у Италији,  и Radboud University у Холандији  и University of Oregon у САД.

Највећи део свог истраживачког рада посветила је областима математичке логике са применама у рачунарству. Истраживања и доприносе дала је у ламбда рачуну, теорији доказа, семантикама логичких и рачунарских система, вероватносном закључивању у процесним рачунима, дистрибуираним и комуникационим системима. Свој рад посветила је фундаменталној вези између логике и рачунарства, која је данас у основи интерактивних доказивача и формалне верификације. Рaдилa je на повезивању интуиционистичке логике и функционалног програмирања, класичне логике и теорије оператора контроле у рачунарству, као и вероватносне логике и теорије типова. Значајан допринос дала је унапређењу формалних метода који се примењују у верификацији поузданости сложених система. Најновија истраживања су усмерена ка формалним методама за развој поузданих дистрибуираних система попут федеративног машинског учења, као и за заштиту приватности података.

До сада објавила је преко 100 научних радова у међународним часописима, као и велики број радова на престижним међународним конференцијама. Међу часописима су Theoretical Computer Science, Journal of Functional Programming, Journal of Computer and System Sciences, Journal of Logic and Computation, Mathematical Stuctures in Computer Science, Journal of Logic and Algebraic Methods in Programming, Lecture Notes in Computer Science, IEEE Transactions of Neural Networks, ACM SIGPLAN Notices, ACM Transactions on Computational Logic. Међу конференцијама су водећи светски научни скупови POPL – ACM SIGPLAN- Symposium on Principles of Programming Languages, TLCA – International Conference on Typed Lambda Calculus and Applications, LPAR – International Conference on Logic Programming and Artificial Reasoning, PPDP – International Symposium on Principles and Practice of Declarative Programming, LFCS – Logical Foundations of Computer Science, TYPES – Types for Proofs and Programs, ICTAC – International Colloquium on Theoretical Aspects of Computing. Била је пленарни предавач или предавач по позиву на бројним међународним конференцијама.

Сарађује са еминентним истраживачима из целог света, а посебну пажњу посвећује раду са младим истраживачима. Научне радове објавила је у сарадњи са преко 80 коаутора из Србије, Велике Британије, Данске, Естоније, Италије, Канаде, Немачке, Португалије, САД, Француске, Холандије, Хрватске и Швајцарске.

Била је члан преко 100 научних програмских  комитета  међународних и националних скупова (LICS Logic in Computer Science, POPL Principles of Programming Languages, ICFP International Conference on Functional Programming,  FSCD Formal Structures for Computation and Deduction, FM Formal Methods, STACS Theoretical Aspects of Computer Science, ESOP European Symposium on Programming, APLAS Asian Symposium on Programming Languages and Systems, CSL Computer Science Logic) и више од 20 пута као председник  ко-председник. Један је од оснивача међународне конференције LAP – Logic and Application, која се од 2012. године одржава сваке године у IUC у Дубровнику.

Наставно-образовни рад проф. Гилезан одвија се већ више деценија на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду, на Катедри за математику, која организује наставу из математичких и сродних предмета за све одсеке факултета. Учествовала је у креирању програма који уводе математичку логику, формално закључивање и верификацију на основне студије рачунарских наука, на мастер и докторске студије примењене математике, као и на све одсеке докторских студија на Факултету техничких наука. На сва три нивоа студија, основним, мастер и докторским, својим разноврсним и инспиративним педагошким радом утицала на велики број студената, који сада као инжењери, научници, професори и привредници раде широм света.

Поред рада на Факултету техничких наука и у Математичком институту САНУ, укључена је и у извођење наставе из математичке логике у Докторској школи математике, заједничкој докторској школи Универзитета у Новом Саду, Универзитета у Нишу, Универзитета у Крагујевцу, Државног универзитета у Новом Пазару и Математичког института САНУ. Предаје по позиву у међународним докторским школама Oregon Programming Languages Summer School, University of Oregon у САД, као и Proof Society International School, University of Birmingham у Великој Британији.

Била је ментор пет докторских дисертација, два магистарска рада, шест мастер радова и једног дипломског рада. Тренутно је ментор две докторске дисертације. Била је члан великог броја комисија за одбрану докторских дисертација и мастер радова као и комисија за изборе у звање, у земљи и иностранству. Као истакнути научник из области математичке логике са применама, била позвана као члан комисија и рецензент за више од 15 докторских дисертација у иностранству на National Technical University of Athens (Грчка), Université Paris Cité, INRIA Sophia Antipolis, Université Sorbonne Paris Nord, Université Paris Diderot, École Polytechnique (Француска), University of Turin (Италија), Radboud University (Холандија), University of Minho (Португалија), Universidad de Buenos Aires (Аргентина), University of Bern (Швајцарска).

Своју међународну каријеру започела је 1990. године, одласком на студијски боравак на Catholic University, Nijmegen. Дуже студијске и истраживачке боравке  имала је на  University of Turin у Италији,  McGill University у Канади, Radboud University у Холандији, École Normale Supérieure de Lyon и Université Paris Diderot – Paris 7 у Француској, University of Oregon у САД.

Поред тога, била је на истраживачким боравцима на многим светским универзитетима где је успоставила дугогодишњу научну сарадњу: University of Birmingham (Велика Британија), National Technical University of Athens (Грчка), University of Udine, University of Florence, Università di Sapienza (Италија), NII Shonan, University of Kyoto (Јапан), Université du Québec à Montréal (Канада), East China Normal University (Кина), Еotvos Lorand University, Jozsef Atilla University (Мађарска), University of Minho (Португалија),  University of Pennsylvania (САД), INRIA Sophia Antipolis (Француска), University of Groningen (Холандија), École Polytechnique Fédérale de Lausannе (Швајцарска).

Има веома богато искуство у међународним и домаћим пројектима.  У два циклуса руководила је пројектима основних истраживања из области математичке логике  са применама у којима су учествовали математичари са више од 20 факултета са свих државних универзитета из Србије. Била је руководилац 5  билатералних пројеката: са Словенијом, Француском (3 пројекта) и Индијом. Била је ангажована у изради предлога и реализацији бројних међународних пројеката, почевши од програма Европске уније FP6 – Framework Program Six све до данас. Тренутно руководи делом Horizon Europe пројекта “TaRDIS – Trustworthy and Resilient Decentralised Intelligence for Edge Systems”.

Члaн је урeђивaчкoг oдбoрa чaсoписa Journal of Logical and Algebraic Methods in Programming (JLAMP), издавачке куће Elsevier и Publications de l’Institute Mathematique. Рeцeнзирaлa je вeлики брoj рaдoвa зa мeђунaрoднe и дoмaћe чaсoписe и кoнфeрeнциje, кao и прojeктe министaрствa нaукe Рeпубликe Француске, Слoвеније, Холандије и Италије.

У Математичком институту руководилац је Сектора за математику. Бројне професионалне актиности које је обављала укључују, члан Савета Факултета техничких наука, члан Матичног одбора за математику, механику и рачунарство Министарства науке, члан Стручног већа за шриродно-математичке науке, Универзитета у Новом Саду, а у иностранству члан Комисије регионалних експерата Централно и Источноевропског бироа Агенције универзитетске франкофоније, AUF–ECO Agence Universitaire de la Francophonie  – Europe central et orientale, члан комисија за избор у звање професора у Француској и Данској.

Посвећена је промоцији и популаризацији науке и једнаких прилика за истраживаче. У склопу манифестације М3 – Мај, месец математике, најпознатије домаће манифестације за промоцију математике, која се одржава од 2012. године, учествовала је у стручној редакцији и преводу књига Le theorem vivant („Жива теорема“) и Les coulisses de la création („Иза кулиса стваралаштва“).

Проф. др Силвиа Гилезан одликована је са два ордена Палминог реда, које Република Француска додељује најистакнутијим академским и културним ствараоцима. Носилац је ордена у рангу Chevalier de l’Ordre des Palmes Académiques, République Française, од 2013. године. Орден у вишем рангу Officier de l’Ordre des Palmes Académiques, République Française, додељен јој је 2021. године. Награда за животно дело Удружења универзитетских наставника и научника Војводине додељена јој је 2024. године.

Интернет страница https://imft.ftn.uns.ac.rs/silvia/