Др Драгор Хибер

Рођен је 1952. године у Београду. Основну школу и гимназију завршио је у Београду. На Правни факултету у Београду уписао се 1971/72, дипломирао 1975. са просечном оценом 9,96 као најбољи студент у генерацији. Последипломске студије на Правном факултету Универзитета у Београду уписао 1975/76. Петог јануара 1983. са одликом одбранио магистарски рад «Престанак станарског права». Докторску дисертацију на тему «Битна заблуда при закључењу уговора» одбранио је 1991. Последипломске студије Упоредног права похађао је и положио све предвиђене испите на Међународном факултету за упоредно право у Стразбуру, 1983. Боравио је на студијском боравку у Паризу, Univerziret Paris I (Panthеon – Sorbonne), 1986-1987.

            Од 1976. до 1981. запослен на Правном Факултету у Новом Саду, као асистент приправник при Катедри за грађанско право. На Правном факултету Унивезитета у Београду изабран је у звање асистента приправника 1981, асистента 1986, доцента 1992, ванредног  професора 1998, и редовног професора 2015.

            Након отказа који му је уручен на Правном факултету Универзитета у Београду 1998, у познатим дешавањима на Универзитету, ван сталног радног односа радио је као правни консултант, највише као правник у области телекомуникација. Од октобра 2000. поново је професор на Правном факултету у Београду, до пензионисања. У пензији је од 2018.

            Као истраживач и консултант у трећинском радном односу радио је у Економском институту у Београду (1992-1996), а као консултант за интернационалну компанију Deloitte & Touche 1998-1999. Изабран је 2015. за председника Стручног савета Јавнобележничке коморе Србије. 

               Као арбитар је на листи више страних институционалних арбитража и арбитража  у Србији. Судио је као председник већа или арбитар више десетина предмета у земљи и иностранству. Био је члан је Тhe International Court of Arbitration of International Chamber of Commerce у Паризу.

            Обављао је дужност генералног секретара Савеза удружења правника Југославије (1982-1987), био је и члан и секретар редакције часописа “Анали правног факултета у Београду”. Председник је Удружења за арбитражно право Србије и потпредседник Удружења правника Србије. Биран је за члана Савета Универзитета у Београду и председника Одбора за професионалну етику Универзитета у Београду. Обављао је више јавних функција (председник Одбора за правосуђе Народне скупштине Републике Србије, председник Управног одбора  предузећа „Телеком“ Србије).

            Учествовао у научно-истраживачким пројектима у оквиру научно-истраживачке делатности Правног Факултета у Београду који за тему има Развој правног система Србије и хармонизација са правом Европске уније. Као истраживач радио је и на пројекту Правног факултета Стање криминалитета у Србији и правна средства реаговања (2006-2010). Чланак настао на основу тог истраживања настао објављен је по позиву и у једном од светски наујугледнијих часописа у области арбитражног права. Као истраживач или руководилац тима учествовао је у више пројекта Центра за либерално демократске студије из Београда: Унапређење корпоративног управљања (2003), Корупција у правосуђу (2004), Четири године транзиције у Србији (2005), Капитализација пензијског осигурања у Србији (2008).

Најважнији објављени радови

1. Својина у транзицији, Реприватизација и повратак начелу неповредивости права својине, монографија, Центар за публикације Правног факултета у Београду, Београд, 1998, стр. 192.
2. Драгор Хибер, Милош Живковић, Oбезбеђење и учвршћење потраживања, књига прва, Правни факултет у Београду, 2015, стр. 492 (Драгор Хибер је аутор другог одсека, „Средства лично правног обезбеђења и учвршћења потраживања“, стр. 295 – 472).
3. Hiber, and Pavić, V, „Arbitration and Crime“, Journal of International Arbitration, Volume 25, Number 4, Augast 2008, str, 461 – 478.[1]
4. Dragor Hiber, Vladimir Pavić, „Contractual Penalty Clauses in Recent Serbian Arbitration Practice”, The Annals of the Faculty of Law in Belgrade – Belgrade Law Review, 3/2013, 63–81.

            Професор Др Драгор Хибер обављао је низ делатности као професор права, научни истраживач, практични инструктор у области нотарског права, арбитар и правни писац. Он је данас један од најбољих познавалаца Грађанског права у Србији и правног система уопште. Мисаоност, ерудиција и познавање упоредног права као и стваралачке способности чине да у многим областима права представља врхунски ауторитет.

[1]Рад сa истим називом саопштен je нa саветовању Hrvatski arbitražni dani, 28 – 29. XI 2007. године у Загребу, и објављен у u Croatian Arbitration Yearbook, vol. 15, Zagreb, 2008, str. 147 – 168, и са дозволом уредништва сa мањим изменама прештампан je у Journal of International Arbitration,