Др Владан Петров

Др Владан Петров је рођен 4. јула 1975. године у Смедереву. Основну школу, нижу музичку школу и гимназију завршио је у Смедереву, са одличним успехом. На Правном факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1999. године са просечном оценом 9,80. Магистарску тезу „Сукоб домова у дводомом систему“ одбранио је 2002, а докторску дисертацију „Енглески устав – природа и структура“ 2005. године. За асистента приправника за предмет Уставно право на Правном факултету Универзитета у Београду изабран је 2000, а за редовног професора за Уставно право и Парламентарно право 2016. године. За судију Уставног суда Србије именовала га је Општа седница Врховног касационог суда 19. априла, а ступио је на дужност полагањем заклетве пред председником Народне скупштине 9. маја 2019. године.

            Стекао је диплому Међународне академије за уставно право (L’ Académie Internationale de Droit Constitutionnel) са седиштем у Тунису 2005. године.

            Испитује Уставно право и правосудно организационо на правосудном испиту од 2017. године. Предавао је и испитивао је Уставно право и сродне предмете на Правном факултету Универзитета у Крагујевцу (2007-2009). Испитивао је кандидате на државном стручном испиту при Министарству правде и државне управе (2012-2014). Координатор је курса Уставно и економско уређење на Дипломатској академији при Министарству спољних послова (2012-2014; 2020 –    ). Од јесени 2021. године држаће наставу на докторским студијама, уставноправни смер, на Правном факултету у Мишколцу (Мађарска). Био је учесник са рефератом по позиву на неколико међународних научних конференција (Мађарска, Словачка, Чешка, Пољска).

            Уставни суд Србије га је позивао да учествује на јавним расправама (о мандатима одборника 2011, о Статуту АП Војводине 2013, о Бриселском споразуму 2014. године). У својству експерта, био је ангажован од стране релевантних међународних невладиних организација – OEBS, UNDP, итд.

            Др Петров је био заменик члана Венецијанске комисије за Србију од 2013. године, а Влада Србије га је у марту 2021. године именовала за члана Венецијанске комисије.

            Био је продекан за наставу Правног факултета Универзитета у Београду, а краће време (април – септембар 2018) и в.д. декан. Такође, био је члан редакције часописа Анали Правног факултета у Београду (2006-2018). Био је сарадник Центра за јавно право са седиштем у Сарајеву (2012-2016). Др Петров је главни и одговорни уредник часописа Архив за правне и друштвене науке (2019 –  ). Уредник је секције за уставноправна питања Копаоничке школе природног права (2009 –   ).

            Члан је редакционог одбора часописа Зборник радова наставника и сарадника Правног факултета у Нишу и члан надзорног одбора часописа Наука, политика, безбедност (Криминалистичко-полицијски Универзитет у Београду). Такође, члан је Међународног одбора часописа Централно европски журнал компаративног права (Central European Journal of Comparative Law) у Будимпешти.

            Члан радне групе Министарства правде за израду нацрта Закона о Уставном суду био је 2007. године, члан Матичног одбора у Министарству просвете, науке и технолошког развоја (2017-2019), члан (2012-2015) и председник Комисије за помиловање председника Републике (2015-2019), председник Дисциплинске комисије Универзитета у Београду (2016-2019), заменик председника Одбора за статутарна питања (2016-2019) и председник Управног одбора Института за упоредно право у Београду (март 2019-мај 2019). Био је заменик члана Комисије за спровођење Националне стратегије реформе правосуђа од 2013. до 2018. године и члан Радне групе за израду правне анализе уставног оквира о правосуђу, као и других радних група (за израду Појмовника Народне скупштине, за унапређење и развој Правосудне академије).

            Одбор за уставна питања и законодавство Народне скупштине Републике именовао га је 23. јуна 2021. године за члана Радне групе за израду нацрта акта о промени Устава у делу о правосуђу и нацрта уставног закона за спровођење уставних амандмана. Радна група је свој посао обавила и усвојила односне акте 3. септембра 2021. године.

            Као самостални аутор, написао је уџбеник „Парламентарно право“ (три издања, последње 2017), а као коаутор, још три уџбеника „Уставно право“ (са Д. Симовићем, три издања: последње 2018) и „Људска права“ (са Д. Симовићем и М. Станковићем, 2018) и „Уставно право“ (са М. Станковићем, 2020). Коаутор је приручника за полагање правосудног испита из Уставног права (четири издања), као и монографије „Уставни судови бивших југословенских република – теорија, норма, пракса“ (са О. Вучић и Д. Симовићем 2010). Аутор је и две научне монографије („Сукоб домова у дводомном систему“ 2004, „Енглески устав“ 2007). Написао је и студију за ОЕБС (сарадник Маја Прелић) о односу Уставног суда и редовних судова упоредно и у пракси, која није објављена као књига. Поводом 30 година Венецијанске комисије, објавио је рад о доприносу овог тела Савета Европе уставној реформи у Србији у зборнику одабраних радова Венецијанске комисије (2020).

            Аутор је бројних научних и стручних радова из области уставног права – посебно уставног судства и парламентарног права, као и стручних текстова, објављених у Политици, Вечерњим новостима, Данасу, Печату, Времену, НИН–у, итд.

            Чита и говори енглески, а служи се француским језиком.

            Живи у Београду. Ожењен је Јованом и отац је Богдана Петрова (7).

            Професор др Владан Петров је један од најистакнутијих представника нове генерације теоретичара Уставног права у Србији. Умних мисли у једној деликатној области између политике и права, он и у Уставном суду и на другим пољима научног и стручног ангажовања, показује смисао за смирену анализу, одмеравање разлога и елегантно изражавање.