Проф. др Зоран Марковић

Др Зоран Марковић je рођен је 1958. год. у Крагујевцу од оца Станка и мајке Љубинке. Основну и средњу Техничку школу је завршио у Крагујевцу. Дипломирао је 1981. год. на Природно-математичком факултету (студијска група Хемија), Универзитетa у Крагујевцу, где је одбранио Магистарску тезу 1989. год. под насловом „Прилози теорији Хосојиног индекса“, и Докторску дисертацију 1995. год. под насловом „Проучавање механизма фенилселеноетерификације и конформационе анализe добијених фенилселеноетара.“  Од 1999-2001. год. боравио је на постдокторским студијама у лабораторији Johan Engelbrecht на Technikon Pretoria у Јужноафричкој републици.

Од 1981-1990. год. радио је у хемијској индустрији Партизан, где је обављао послове технолога производње, водећег инжењера развоја и директора производње. Као асистент почео је да ради 1990. године у Институту за хемију, Природно-математичког факултета у Крагујевцу. У звање доцента изабран је 2005. године на Агрономском факултету у Чачку, Универзитетa у Крагујевцу. Од 2008. год. почео је да ради као доцент на Државном универзитету у Новом Пазару, где је 2009. год. изабран у звање ванредног професора, док је редовни професор постао 2014. год. Др Зоран Марковић држи наставу из предмета: Органска хемија 1, Органска хемија 2, Виша Органска хемија и Молекулско моделирање. Држао је наставу и из Технологије угљених хидрата и Кондиторских производа. У звање научног сарадника изабран је 1997. год., за вишег научног сарадника изабран 2003. год., док је за научног саветника изабран је 2013. год.

Током своје досадашње академске каријере обављао је више функција и то: 2005-2008. год. био је шеф катедре за прераду биљних сировина, а од 2006-2008.год. био је продекан за међународну сарадњу на Агрономском факултету у Чачаку. После преласка на Државни универзитет у Новом Пазару, од 2009-2012. год. био је шеф Департмана за хемијско-технолошке науке, на чијем је оснивању директно радио, обзиром да је универзитет био у оснивању, а од 2015-2016. год., био је помоћник ректора за научне пројекте. 2018-2019 је био шеф Департмана за хемијско-технолошке науке и проректор за науку. Од 2019- је в.д. директор Института за информационе технологије у Крагујевцу. Члан је Српског хемијског друштва (СХД) од 1990.год., а од 1990-1999. год. је био председник Подружнице СХД-а за Крагујевац, за своје заслуге у развоју друштва добио је повељу Српског хемијског друштва 1997. године. Члан је и Физичко-хемијског друштва од 2000. године.

Био је члан уредништва часописа Acta Agriculturae Serbica, а сада је члан уредништва часописа Journal of the Serbian Society for Computational Mechanics. Рецензент je бројних водећих страних и домаћих часописа: Food Chemistry, Molecular Simulation, Chemical Physics Letters,  Molecular Modelling, Chemical Engineering Science, итд.

Учествовао је у организацији научних скупова и то као председник организационог одбора XII и XIII Саветовање о Биотехнологији 2007. и 2008. год. у Чачку, такође је био члан орагиназационог одбора 4^th International Congress of Serbian Society of Mechanics, 2013. год., Vrnjačka Banja, Serbia, 15^th  IEEE International Conference on BioInformatics and BioEngineering, 2015. год., Belgrade, Serbia. и 4^th South-East European Conference on Computational Mechanics, 2017. год., Kragujevac, Serbia.

Био је ментор више дипломских радова и једне докторске дисертације, и председник и члан комисија за одбрану више докторских дисертација у земљи и иностранству.

Учествовао је у 7 домаћих научно-истрживачким пројеката и то: 2000-2005: бр. 1448: Физичка хемија динамичких стања и структура неравнотежних система-самоорганизација мултистабилност и осцилаторност, 2005-2008: бр. 371013 Технологија салатних прелива и салата на бази мајонеза, 2006: бр. 8146 Дијететски мајонез на бази сурутке, иновациони пројекат, 2006-2007: Пројекат са Млекаром Ћендић у циљу формирања производне линије за производњу мајонеза, који је добио донацију Светске банке за развој. 2006-2010: бр.142025: Физичка хемија динамичких стања и структура неравнотежних система-од монотоне до осцилаторне еволуције и хаоса. 2011-2014: бр. ОИ172015 Динамика нелинеарних физичкохемијских и биохемијских система са моделирањем и предвиђањем њихових понашања под неравнотежним условима. 2011-2014: Пројекат министарства бр. ОИ174028 Методе моделирања на више скала са применама у биомедицини. Поред домаћих пројеката учествовао је на једном ИПА пројекту  Supply of Laboratory and IT Equipment, Furniture and other Equipment to Lecturing Buildings, Laboratories and Classrooms at the Faculties of the Universities of the Republic of Serbia, једном ЕРАСМУС KA1 – Learning Mobility of Individuals пројекту и три билатерална. Билатерални пројекти којима је руководио са наше стране професор Марковић су: 2011-2012 билатерални пројекат бр. N07006 Србија Хрватска, Истраживање односа структуре и биолошке активности полифенола, 2014-2015: билатерални пројекат бр. 451-03-3455/2013-09/17 Србија Француска, Развој теоријских методологија за процену антиоксидативне активности полифенола: пут ка применама у реалном животу и 2019-2020: Билатерални пројекат бр. 337-00-107/2019-09/10 СРБИЈА СЛОВАЧКА, Симбиоза експеримента и теорије: антиоксидативна активност деривата полифенолних једињења.

До сада је као аутор или коаутор публиковао преко 200 научно-стручних радова и то: 125 у часописима са импакт фактором (од чега 15 у међународним часописима изузетних вредности (М21а) и 25 у врхунским међународним часописима (М21), 85 радa су из категорија (М22 и М23), 23 радa су објављена у домаћим часописима и 171 саопштења на домаћим и међународним конференцијама који су штампани у зборницима у целини или у изводу. Био је и предавач по позиву на неколико међународних конференција. Поред тога је коаутор једне монографије Молекулско моделирање, једног уџбеника Рачунари и хемија и два практикума Практикум за вежбе из органске хемије и Практикум из технологије угљених хидрата. Према бази података SCOPUS, радови др Зорана Марковића  до сада су цитирани 1042 пута без аутоцитата, а h индекс износи 17. Идекс цитираности према другом извору (google scholar) је 1782, где је i-индекс=63 и h-индекс=22.

Значајан научни допринос професора Марковића се огледа у разјашњавању механизма Колбе-Шмитове реакције, који је потврђен и теоријски и експериментално. Истраживања у групи проф. Марковића обухватају теоријска и експериментална испитивања антиоксидативне и антирадикалске активности различитих фенолних и полифенолних једињења, као и других једињења која су потенцијално добри антиоксиданти, као што су нпр: триазоли и неки кумарински деривати. У истрживању се примењују комплементарни теоријски и експериментални приступи у циљу првенствено испитивања механизама антиоксидативног деловања. Његова група је прва увела у испитивање термодинамичких карактеристика испитиваних антиоксиданата и утицај посебних радикалских честица. Поред тога је и механистички приступ коришћен у циљу што бољег описивање различитих механизама, као што су: HAT, PCET, SET-PT, SPLET i RAF. Ови механизми се испитују како теоријски, тако експериментално, посебно се води рачуна и о коришћеним растварачима у којима се процеси одвијају, јер поларност растварача у многоме одређује механистички пут којим ће испитивано једињење деловати као антиоксидант. Такође се бави и испитивањем везе између структуре и антирадикалске активности испитиваних једињења уз постављање модела који су засновани на дескрипторима који имају физичко-хемијски значај.

Задњих година се његова истраживачка група интензивно бави проучавањем деривата кумарина, како њиховом синтезом, тако и њиховим антикацерогеним и антимикробним особинама. Сва ова испитивања су поткрепљена и одговарајућим докинг и молекулско динамичким истраживањима, у циљу постизања што бољих решења.