Проф. др Владимир Гречић

Владимир Гречић, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду, рођен је 3. фебруара 1938. године у Лазници, код Жагубице, од оца Петра и мајке Станке рођене Војкић. Основну школу је завршио у Жагубици, а средњу економску школу у Пожаревцу. На Економском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1966, магистрирао 1970. а докторирао 1972. године, одбранивши дисертацију под насловом „Миграције радне снаге у Европи“.

У периоду 1966-1968. године, радио је у Социолошком институту Србије, у својству економисте и шефа рачуноводства.  У Институту за међународну политику и привреду у Београду радио као асистент и асистент истраживач (од 1968 до 1973), научни истраживач (1973-1976), у звању научног сарадника (1976-1981), у својству вишег научног сарадника (1981-1991) и научног саветника (од 1991 до 2006), те као помоћник (1984–1988) и заменик директора Института (1990–1997, 2001–2006).

У периоду 1985–1986. био је корисник Фулбрајтове стипендије у САД, на Питсбуршком универзитету, са задатком да истражи питања везана за српску дијаспору у Северној Америци, посебно у САД. Студијске боравке, по два месеца, на истом Универзитету, имао је и у 1978, 1980. и 1991. години. Студијске боравке користио је и у Холандији, Русији, Великој Британији, Канади, Аустралији, Мексику и Кини.

Од 1992. године предавао је Економију рада на Економском факултету Универзитета у Београду, најпре у трећинском, а потом у сталном радном односу, до одласка у пензију (2003). Звање ванредног професора стекао је 1995, а редовног професора 2000. године. Повремено, предавао и на другим факултетима и универзитетима у земљи и иностранству. Наиме, предавао је  Социологију на Медицинском факултету Универзитета у Београду, Економију рада на Војно техничкој академији у Београду, Економску дипломатију на Факултету за спољну трговину у Бијељини, а држао је предавања по позиву на Дипломатској академији Србије, на Питсбуршком универзитету и Витемберг универзитету САД, и на УНАМ универзитету у Мексику.

Био је експерт УН за миграције. Поље његовог интересовања биле су међународне миграције становништва, укључујући „одлив мозгова”, особито сеобе Срба, питања избеглица и сличне теме.

Kао помоћник и заменик директора за научни рад у Институту за међународну политику и привреду (16 година), био је и руководилац пројеката које је финансирало Министарство науке – у више циклуса. Руководиојеи низом других мањих пројектата, у својој дугогодишњој истраживачкој каријери.Реализоваојеинеколикомеђународнихпројеката., посебно,„Changing the Strategies: Current Migration Policy and Discourses in Serbia“,Good Luck! Migration Today: Vienna, 2010; Social Impact of Emigration and Rural-Urban Migration in Central and Eastern Europe, Brussels 2012; руководилац и коаутор на пројекту MigrationLawinSerbiaкојијерађенуорганизацијиУниверзитетаизБрисела, аштампанодстранеKluwerLawInternationalBV, TheNetherlands (2014. и 2016.).

Објавио је преко 200 научних радова и књига које се углавном баве питањем миграција становништва. Од тога на страним језицима 41рад – на енглеском, француском, немачком и руском језику. Био је приређивач или уредник десет зборника радова.Члан је Уређивачког одбора Српске енциклопедије и уредник је стручне редакције за „исељеништво“ (коју издају САНУ и Матица Српска).

Редовни члан је Српске академије економских наука и Научног друштва економиста Србије, као и члан  Одбора САНУ за изучавање становништва. Био је члан Европског удружења института за развој (ЕАDI), Међународне асоцијације за истраживања (ISA), те Савета дијаспоре СРЈ (2001–2003). Био је члан редакције више националних  часописа. Учествовао је на осамдесетаk међународних и преко стотину домаћих научних скупова са рефератом, или као уводни референт.

Добитник је више признања, укључујући Повељу Матице исељеника Србије за допринос унапређењу веза државе Србије и наших људи у иностранству (2017).

ОДАБРАНИ ОБЈАВЉЕНИРАДОВИ: Савремене миграције радне снаге у Европи, Београд 1975; Миграција и интеграција страног становништва у земљама северне, централне и западне Европе, Београд 1989; Сви Срби света, Београд 1994;Миграције високостручних кадрова из СР Југославије, Београд. 1996; Економија рада, Београд. 1996 и 2001(уџбеник); Српска научна дијаспора: „тамо и овде”, Београд 2010; The Serbian Academic Diaspora, Belgrade 2013; IEL Migration Law – Serbia, Alphen aan den Rijn 2014 and 2016.

Поглавља у зборницима: „Osnovnekomponentepretvaranjaprivremeneekonomskeemigracijeuiseljeništvo“, uIseljeništvonarodainarodnostiJugoslavijeinjegoveuzajamnevezesdomovinom, Zagreb, 1978; „UlogaMihajlaPupinauorganizovanjusrpskogiseljeništvauSAD“, uŽivotideloMihajlaIdvorskogPupina, NoviSad 1985; „Економски аспекти егзодуса научника и високообразованих кадрова“, у Проблеми миграције научних и техничких кадрова, Економски зборник књ. 9, САНУ, Београд 1992; “BrainDraininYugoslavia”, in: BrainDrainIssuesinEurope,UNESCO, Venice 1993; “MassMigrationfromFormerEasternEuropeandtheUSSR: AChallengeforthe ‘West’?” inTheGeographyofNewEuropeanMigrations, London 1993; „LacommunauteemigreeserbeauxEtats-Unis“ (Chapite 6), Unecommunautedansuncontextedeguerre: laserbeenOccident, L` Harmattan , Paris, 2003; „EinegrenzuberschreitendeLiebezurHeimat.

Часописи: „Jugoslovenska migracija radne snage“, Gledišta, br. 2, 1968; „Savremeni migracioni tokovi evropske radne snage“, Stanovništvo, br. 3-4, 1970; , “The Importance of Migrant Workers’ and Emigrants’ Remittances for the Yugoslav Economy”, International Migration, No. 2, 1990;„Таланты заслуживают большего внимания властей Сербии», СОЦИОЛОГИЯ НАУКИ И ТЕХНОЛОГИЙ,  № 3, 2013; “HowcantheSerbiandiasporacontributemuchmoretothedevelopmentathomecountry”, Гласник српског географског друштва, 96/2, 2016.