Проф. др Радмила Стојановић

Проф. др Радмила Стојановић рођена је 1920. године у Босанском Шамцу. Дипломирала на Економском факултету 1948. године, а докторирала 1953. године. На Економском факултету у Београду је од 1948. године. За редовног професора је изабрана 1964. године на предмету Теорија привредног развоја. Последипломску наставу држала је, поред Економског факултета у Београду, на још 10 факултета у земљи. Била шеф Катедре за привредни развој, била Декан Факултета и имала разне друге функције на Факултету. У стручним и политичким организацијама имала разне дужности. Била је посланик Савезне скупштине, члан Економског савета СИВ-а, члан Управе Савеза економиста Југославије. Члан је Научне секције Савеза економиста Југославије.

            Објавила је велики број радова (око 150 библиографских јединица). Учествовала је као референт на многим научним скуповима у земљи као и на бројним међународним скуповима. Има 37 радова објављених у иностранству. Као позвани гост држала је предавања на Колеж де Франс и на економским факултетима у Оксфорду, Бирмингему, Лођу, Будимпешти, Букурешту и Берлину.

            Била је члан је редакције и један од уредника и сарадника Економског лексикона и Економске енциклопедије. Добитник је Седмојулске награде за књигу „Теорија привредног развоја у социјализму“ и поново Седмојулске награде за животно дело, а Октобарску награду је добила за књигу „Управљање развојем у самоуправном друштву“.

            Најважнији радови којима је утицала на развој теорије и праксе:

            Најзначајнији доприноси су у следећим радовима: Теорија привредног развоја у социјализму (преведено на пољски) – Теорија инвестиционих циклуса у социјалистичкој привреди (коаутор), преведено на енглески – Велики економски системи – Оптимална стратегија привредног развоја – Планирање у самоуправном друштву – Управљање развојем у самоуправном друштву – На путу ка високо индустријализованом социјализму – Теорија привредног развоја у трећој технолошкој револуцији.

            Најважнији научни доприноси:

            Проф. Радмила Стојановић је дала доприносе у две крупне области економске мисли. То су: прво, привредни развој, са одговарајућим планирањем и инвестирањем; управљање, у контексту савременог научног и технолошког прогреса; друго, област опште теорије система, уколико се бавила великим економским системима.

            У југословенским условима, било је посебно од значаја њено повезивање сазнања у тим областима, преко западне литературе, са социјалистичким и самоуправним карактером југословенског друштвено-економског живота. Њени радови сведоче о њеној одличној информисаности о најмодернијим кретањима у области економске мисли, као и о њеном особеном стваралачком раду у тим токовима.