Проф. др Најдан Пашић

Проф. др Најдан Пашић рођен је 1922. године у Скопљу. На Правном факултету у Београду дипломирао 1949. године. Завршио је и студије на Институту друштвених наука. Докторирао на Правном факултету у Београду 1956. године, а Хонорарни предавач на Правном факултету у Београду био је 1951. и 1952. године. Ванредни професор Високе школе политичких наука постао је 1960. године, Директор Института друштвених наука 1963. године, а Редовни је професор Факултета политичких наука је био од 1965., где је двапут биран за Декана. Изабран је 1979. године за председника Уставног суда Србије. Проф. Пашић је истакнути јавни и друштвено-политички радник. По завршетку студија био је главни уредник „Недељних информативних новина“, аташе за штампу Југословенске амбасаде у Лондону, главни уредник „Наше стварности“ и „Социјализма“. Био је члан Председништва СР Србије. За укупан допринос развоју политичких наука добио је награду АВНОЈ-а 1974. године.

            Најважнији радови којима је утицао на развој науке и праксе:

            Научни и стручни опус проф. Пашића износи 10 књига и преко 350 студија, расправа и чланака објављених у домаћим и страним часописима. Посебни научни доприноси су дати у следећим делима: Класа и Политика (4 издања), награђено Октобарском наградом – Workers Management in Yugoslavia – Recent Trents and Development, преведено на шпански и француски – Историјски пут комуне, награђено НИН-овом наградом „Димитрије Туцовић“ за најбоље научно-публицистичко дело у 1981. – Интереси и политички процес – Упоредни политички систем (четири издања), награђено Октобарском наградом.

            Најважнији научни доприноси:

            Проф. Пашић је дао научну анализу односа између нормативног и стварног и то како са теоријског тако и са емпиријско-аналитичког становишта. – Обрадио је појам интереса, посматраног с политичког становишта. – Применио је концепт интереса у анализи политичких појава и процеса у југословенском друштву као и у другим политичким системима. Критика је оценила да наведени доприноси представљају најпотпунију оригиналну разраду ове проблематике у нашој политичкој науци.