Проф. др Берислав Шефер

Проф. др Берислав Шефер, редовни професор факултета политичких наука Универзитета у Београду, рођен је 1926. године у Карловцу од оца Стјепана и мајке Љубице Стиц. Гимназију је завршио у Карловцу 1945. године. а Економски факултет у Београду 1954. године. Последипломске студије је завршио у Чикагу, University of Chicago 1961/62 и University of California, Berkeley, 1962. (као корисник стипендије Фордове фондације). Докторат економских наука одбранио на Факултету економских наука, Универзитета у Загребу 1966. године.

Живео је и радио у Београду од 1946. године. Био је начелник у Савезном министарству трговине и снабдевања. Један је од оснивача и први уредник дневног листа „Привредни преглед“. После се враћа у Савезни завод за привредно планирање, где је вршио функцију државног саветника и директора. Формирао је и био директор Центра за истраживање животног стандарда, основао Катедру за социјални рад и социјалну политику Факултета политичких наука у Београду. Од 1974-78. године био је потпредседник Савезног извршног већа, а од 1978-86. делегат у Већу република и покрајина. Пензионисан је 1988. године.

За ванредног професора Факултета политичких наука у Београду изабран је 1970., за редовног професора Факултета еко-номских наука у Загребу 1972., и у истом звању преузет на Факултет политичких наука у Београду.

Боравци у иностранству: САД (последипломске студије, студијски боравак у оквиру Leadership програма, учесник научних скупова на Georgetown University, Washington и Michigan University, Бостон, сарадник и учесник у раду Социјалног комитета УН); Француска: сарађивао у OECD -у (био члан Комитета за образовање OECD–а), учествовао у научно стручним скуповима Института за образовање УНЕСКО-а. У име ових организација као експерт боравио у Индији, Финској, Либану, Перуу. Боравио у Швајцарској (био члан Управног одбора UNRISD-а (United Nations Research Institute for Social Development). У Немачкој боравио као члан Извршног комитета ICSW (International Councill for Social Welfare).

Био је члан Економске Академије Савеза економиста Југославије, генерални секретар Савеза економиста Југославије и председник Југословенске конференције за социјалне делатности. У два сазива члан управног одбора UNRISD-а (Женева) и члан Извршног комитета ICSW (Беч).

У научном раду бавио се изучавањем животног стандарда и привредног развоја, социјалном политиком, образовањем као фактором развоја, улогом малих и средњих предузећа у развоју.

Објавио је 16 књига 28 монографија и брошура, 70 прилога у колективним књигама, написао 5 скрипта за факултетску наставу, у часописима објавио 146 радова. У иностраним часописима и монографијама (Социјална комисија УН, Унидо, УНЕСКО, ОЕЦД) објавио је 41 рад.

Најважнији радови су: „Животни стандард и привредни развој Југославије и привредна реформа“, „Социјална политика и социјална стратегија“, „Економски развој Југославије и привредна реформа“, „Начин живота и квалитет живљења“, „Образовање и солидарност – тржишно привређивање и солидарност у образовању“, „Социјална политика и тржишно привређивање“, „Education and Industrial Development of Yugoslavia“, „Income distribution in Yugoslavia“, „Social Aspects and the Industrialization of Yugoslavia“, „Social Policy and Development of Society“, „The Economic Enviroment and Social Policy in the OECD Countries“, „Le role des petites enterprises dans la transformation vers economic marche dans l´ex Yugoslavie“.

Третирао је социјалну политику и социјални развој неодвојиво од економског развоја, указујући да је социјални развој друга страна економског и важан је инпут ефикасном економском развоју. Посебно се истиче залагање за развој малих и и средњих предузећа.

Носилац је више одликовања бивше СФРЈ, као и Distinguished Leadership Award 1998, ABI, САД.