Проф. др Живорад М. Чековић

Проф. др Живорад М. Чековић, редовни професор Хемијског факултета Универзитета у Београду, рођен је 1934. године у Коштунићима, код Горњег Милановца, од оца Милете и мајке Анђелије Јовковић. Гимназију је завршио у Чачку и матурирао 1954. Исте године уписао се на Хемијску групу Природно-математчког факултета (ПМФ) у Београду, где је и дипломирао 1960. Још као студент запослио се као демонстратор у Хемијском институту ПМФ-а, где је радио све до завршетка студија. После одслужења војног рока 1961., изабран је за асистента на Катедри за хемију ПМФ-а у Београду.

Докторску дисертацију из области органске хемије одбранио је 1964. године. После завршетка докторске тезе боравио је две године (1965.-67.) на постдокторским студијама на Columbia University у Њујорку, САД. За доцента у Хемијском институту ПМФ-а изабран је 1970. године. На студијском боравку на Michigan University у En Arboru, САД, боравио је школске 1973./74., у својству самосталног истраживача. У звање ванредниог професора изабран је 1976. године за предмет Органске синтезе, а у звање редовног професора изабран је 1983. године. Као гостујући професор боравио је на Columbia University у Њујорку (1984.). Научним радом се бави у оквиру Факултета и Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ).

Биран је за продекана (1975.-77.) и декана (1977.-79.) ПМФ-а, за управника Одсека зе хемијске и физичко-хемијске науке (1985.-87.) и шефа Катедре за органску хемију. Именован је за члана Просветног савета Србије (1986.-90.) и председника комисије за хемију истог Савета (1984.-90.). Члан је председништва Српског хемијског друштва (СХД) од 1975., биран је за председника СХД у два мандата (1989.-94.). Биран је за председника стручног већа за хемију Универзитета у Београду (УБ), за члана Наставно-научног већа и Савета УБ. Члан је редакције научног часописа Journal of the Serbian Chemical Society од 1978. године. Области научног интересовања су органска хемија, реакције у органској хемији, органска синтеза и слободно-радикалске реакције.

Најзначајнији научни резултати: проучавајући оксидативне трансформације алкохола помоћу олово-тетраацетата, при којима се врши увођење кисеоничне функционалне групе на неактивирани угљеников атом, пронашао је да ова реакција обухвата карбокат-јонски интермедијер. Затим је доказао да се интрамолекулске функционализације могу вршити и са другим прекурсорима алкокси радикала као што су алкил-хипохлорити, алкил-хипобромити, алкил–хидропероксиди и диалкил-пероксиди. Открио је нову реакцију незасићених ацил-хлорида са трибутилкалај-хидридом, при којој се врши затварање цикличних прстенова и добивају се циклични кетони.

Испитујући слободно-радикалске реакције пронашао је да се оне могу повезивати у низ и у истом експерименту извршити две или више реакција. Затим је доказао да циклизацији подлежу и алкил радикали настали 1,5-премештањем водоника са удаљеног неактивираног угљениковог атома.

Открио је нову радикалску реакцију за затварање петочланих прстенова из два ациклична молекула. Секвенционим радикалским реакцијама извршио је синтезу комплексног трикинанског скелета из ацикличног молекула.

Бавио се и примењеним истраживањима и извршио је полуиндустријске и индустријске синтезе изосорбид-динитрата, изосорбид-5-мононитрата и флегматизовање пентаеритрит-тетранитрата (лекови-вазодилататори), затим синтезу муколитика карбоксиметил-цистеина, хербицида за кукурузна поља, алахлора и неких пиретроидних иннсектицида и феромона.

Наведени научни резултати објављени су у 96 научних радова и публиковани су у научним часопсима (од тога 63 у познатим светским часопсима), затим два поглавља у књигама (страни издавачи), четири опсежне монографије у часопсима (две у страним часописима) и четири прегледна рада (страни издавач). Публиковао је и 29 стручних радова и пет опсежних биографско-историјских прилога. Написао је два универзитетска уџбеника.

Научни радови су приказани у више уџбеника органске хемије (познатих светских издавача), затим у већем броју монографских и прегледних радова и другим публикацијама. Радови се наводе и у научној литератури (око 1150 навода према Science Citation Index-у).

Ангажовао се на унапређењу наставе и научних истраживања из органске хемије. Увео је у нашу универзитетску наставу предмет Органске синтезе, по угледу на познате универзитете у свету и за овај предмет написао уџбеник „Принципи органске синтезе“ (три издања), а у циљу модернизације експерименталне наставе написао је књигу-практикум „Експериментална органска хемија„. Приредио је књигу «Хемијска читанка», два издања.

Бавио се осавремењавањем и организацијом наставе хемије на Универзитету и у средњим школама. Иницирао је увођење биохемијске студијске групе и посебне студијске групе за наставу хемије као и за школовање двопредметних наставника хемије за основне школе. Увео је сталне семинаре за професоре и наставнике хемије у школама, који се одржавају на Хемијском факултету.

Као председник и дугогодишњи активан члан СХД организовао је више научних скупова, националног и интернационалног карактера, затим семинаре, симпозијуме и предавања. Бавио се и издавачком делатношћу.

Добитник је Октобарске награде Београда (1984.), почасни је члан СХД (од 1986.), одликован је Орденом рада са црвеном заставом (1987.), добитник је плакете ПМФ-а (1987), повеље СХД (1997.) и ИХТМ (1996.). Члан је Научног друштва Србије од 1996, члан Председништва НДС (1999-2002), члан је Њујоршке академије наука од 1997, а за дописног члана САНУ изабран је 2000. г. Биографски подаци и научни допринос приказани су у едицијама Who is Who in the World (14-то издање) и Dictionary of International Biography (26-то издање). Важније публикације:

1. Intramolecular Oxidative Cyclization of Alcohols with Lead Tetraacetaete. M. Lj. Mihailović, and Ž. Čeković, Synthesis, 1970, 209.
2. Oxidation and Reduction of Phenols. M. Lj. Mihailović and Ž. Čeković. In: The Chemistry of the Hydroxyl Group, part 1. Series The Chemistry of the Functional Group, (monografija). Wiley-Intersciences, New York, 1971.
3. Oxidation with Lead Tetraacetate. M. Lj. Mihailović, Ž. Čeković and Lj. Lorenc. In: Organic Synthesis by Oxidation with Metal Compounds, (monografija) Edited by W. J. Mijs and C. R. de Jonge. Plenum Press, New York, 1986.
4. Intramolecular Cyclization of Unsaturated Acyl Chlorides by Tributyltin Hydride . Ž. Čeković. Tetrahedron Letters, 749 (1972).