Активности друштва

Рад Научног друштва од оснивања до 1969. године приказан је у књизи „Научно друштво Србије – 20 година рада, Београд, 1991“, а овде је описана делатност Друштва у периоду 1990-1999.После изузетно успешних резултата током двадесет година свог рада, Научно друштво Србије (НДС) је почетком деведесетих година значајно смањило све своје активности. Дошло је до дужег застоја у организовању научних и стручних предавања, прекинуто је издавање часописа, низ година није одржан ниједан симпозијум нити научни скуп. Чланови НДС-а се нису обесхрабрили и у изузетно тешким условима. У скоро потпуној изолацији земље и прекиду научних и стручних комуникација са другим земљама, тражили су путеве за поновно оживљавање рада Друштва. Тако је средином 1994. године, на иницијативу групе најактивнијих чланова, дошло до заказивања Пленума и избора нових органа Друштва, Председника, Председништва и Секретара Одељења. Овим чином НДС је поново почело да ради, са великим амбицијама и богатим програмима и плановима.

Даље
Naučno društvo Srbije

Предавања у част 100 година од рођења Иље Пригожина

Задужбина Илије М. Коларца

У сарадњи са Друштвом физикохемичара Србије и Јужнословенском академијом нелинеарних наука организује

 

ПРЕДАВАЊА

У ЧАСТ 100 ГОДИНА ОД РОЂЕЊА ИЉЕ ПРИГОЖИНА

добитника Нобелове награде за хемију 1977. године.

 

САМООРГАНИЗАЦИЈА НЕЛИНЕАРНИХ НЕРАВНОТЕЖНИХ СИСТЕМА

 

Говоре:

Др Љиљана Колар-Анић,

професор емиритус, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију

Др Жељко Чупић,

научни саветник, Универзитет у Београду, Институт за хемију, технологију и металургију

Др Драгомир Станисављев,

редовни професор, Универзитет у Београду, Факултет за физичку хемију

 

Мала сала Коларчеве задужбине

Уторак 5. 12. 2017. године у 18 сати

 

Улаз слободан

Избор, права и дужности чланова Друштва

Чланови Друштва могу бити домаћи и страни држављани који су остварили значајна достигнућа у развоју науке или примени научних сазнања.Члан Друштва се постаје избором на Пленуму Друштва, након спроведеног поступка кандидовања и вредновања предложених кандидата.Предлог за избор се подноси у писменом облику од стране или Одељења Друштва (2 члана Друштва) или научне и стручне институције. У предлогу се налазе сви релевантни подаци из којих се може оценити подобност кандидата за избор.На основу писаног реферата од стране два члана Друштва, у коме се уз биографске и библиографске податке, дају сви подаци о научном доприносу којим је кандидат "утицао на развој теорије, односно праксе у својој научној области", на Пленуму Друштва се врши избор.Избор се обавља тајним гласањем а изабран је онај кандидат који је добио преко две трећине гласова присутних чланова Друштва на Пленуму.

Даље