Dr Zoran Knežević, naučni savetnik

Zoran Knežević je rođen 1949. godine u Osijeku, od oca Ilije i majke Olge (rođ. Bešir). U Osijeku je završio osnovnu školu i gimnaziju. Na Odsek za astronomiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu upisao se 1968. godine, diplomirao 1972. godine, magistrirao 1976. godine i doktorirao 1989. godine u oblasti nebeske mehanike sa temom „Sopstveni elementi kretanja malih planeta kao parametri klasifikacije u familije“ (mentor Božidar Popović).  U zvanje istraživač-saradnik izabran je 1985. godine,  naučni saradnik postaje 1990, viši naučni saradnik 1993, a naučni savetnik 1998. godine. Na Astronomskoj opservatoriji u Beogradu (AOB) radio je od 1973.  godine, a od 2002. do 2014. godine bio je njen direktor. U penziji je od 2016. godine.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 2009. godine, a za redovnog 2015. godine. Član je Odeljenja za matematiku, fiziku i geo-nauke SANU i Odseka za fiziku, Akademijskog odbora za dinamiku klimatskog sistema Zemlje i delo Milutina Milankovića, Akademijskog odbora za srpsko pitanje i dr. U periodu od 2020. do 2023. godine obavljao je funkciju generalnog sekretara SANU, a od 2023. je predsednik SANU.

Bio je član brojnih ekspertskih timova i komisija, recenzent naučnih projekata, predsednik  Matičnog odbora za geonauke i astronomiju. Rukovodio je većim brojem naučnih projekata, uključujući dva međunarodna projekta, kao i dva projekta SANU.

U tri mandata bio je predsednik Nacionalnog komiteta za astronomiju. U Međunarodnoj astronomskoj uniji je bio član Organizacionih komiteta Komisije 15 (Fizičke osobine kometa, asteroida i meteora) i Komisije 7 (Nebeska mehanika i dinamička astronomija). U periodu 2003-2009 bio je sekretar i potpredsednik  Komisije 7, a u periodu 2009-2012 predsednik Komisije 7. U istom periodu bio je i član Organizacionog odbora Divizije I (Fundamentalna astronomija) Unije, kao i član Unijinog Komiteta za rezolucije, a 2005. godini je bio član uređivačkog odbora Unije. Bio je predsednik  SREAC-a (Sub-Regional European Astronomy Committee). Član je Međunarodne astronomske unije, Američkog astronomskog društva, Društva astronoma Srbije i  Društva fizičara Srbije.

Do sada je objavio 270 radova, održao je 28 predavanje po pozivu na međunarodnim i pet na nacionalnim konferencijama, uz još 58 predavanja na međunarodnim konferencijama.  Bio je član Naučnih organizacionih komiteta 25 međunarodnih i nacionalnih skupova (6 puta kao predsednik, ko-predsednik ili moderator), više puta predsedavajući sekcija.

Najveći deo svog istraživačkog rada posvetio je oblastima nebeske mehanike, planetologije i fundamentalne astronomije razvijajući originalne teorije kretanja asteroida i na njima zasnovane metode određivanja kvazi-integrala kretanja u dugim vremenskim intervalima, metode za klasifikaciju asteroida u familije i određivanje starosti familija, radio je na određivanju masa asteroida iz bliskih prilaza, identifikaciji pokretnih objekata i izračunavanje orbita za potrebe pregleda neba sledeće generacije, na teoriji kretanja velikih planeta, teoriji kretanja Mesečevog polarnog orbitera, računanju koeficijenata razvoja u red funkcije poremećaja, statističkim osobinama uzorka numerisanih asteroida itd. i dao niz novih rezultata i postupaka za praktičan rad u ovim oblastima.

Od 2002. do 2014. godine bio je glavni  i odgovorni urednik časopisa Serbian Astronomical Journal, koji je pod njegovim rukovodstvom 2013. godine ušao na SCI listu,  kao i Publications of the Astronomical Observatory of Belgrade. Ko-urednik je dva zbornika radova skupova Međunarodne astronomske unije: IAU Colloquium 197 „Dynamics of Populations of Planetary Systems“ 2004. godine, i IAU Symposium 310 „Complex Planetary Systems“ 2014. godine, oba u izdanju Cambridge University Press-a,  kao i zbornika „Dynamics of Planetary Systems“ 2009. godine, i urednik zbornika „Trista godina od rođenja Ruđera Boškovića“ 2014. godine u izdanju SANU. Recenzirao je radove za najpoznatije međunarodne časopise (Nature, Science, Icarus, Monthly Notices of the Royal Astronomical Society, Planetary and Space Science, Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy, Earth, Moon and Planets), kao i za domaće časopise, zbornike i knjige.

Bio je na studijskim boravcima u dvadesetak uglednih naučnih institucija u svetu (Italija, SAD, Francuska, Japan, Belgija, Brazil, Grčka itd.) 

Predavač je na doktorskim studijama na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, mentor ili komentor tri doktorske disertacije i tri magistarske teze i predsednik i član više komisija za odbranu teza na Matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, oponent na odbrani teze na Univerzitetu u Helsinkiju i recenzent teza na Univerzitetima u Pragu, Pizi i Rimu.

Za svoj naučni i radni doprinos je 1996. godine dobio nagradu za doprinos razvoju Astronomske opservatorije, a 2013. godine nagradu Astronomske opservatorije za naučni rad. Odlukom Međunarodne astronomske unije jednom asteroidu je dato njegovo ime (3900 Knežević).