Prof. dr Zoran Marković

Dr Zoran Marković je rođen je 1958. god. u Kragujevcu od oca Stanka i majke Ljubinke. Osnovnu i srednju Tehničku školu je završio u Kragujevcu. Diplomirao je 1981. god. na Prirodno-matematičkom fakultetu (studijska grupa Hemija), Univerziteta u Kragujevcu, gde je odbranio Magistarsku tezu 1989. god. pod naslovom „Prilozi teoriji Hosojinog indeksa“, i Doktorsku disertaciju 1995. god. pod naslovom „Proučavanje mehanizma fenilselenoeterifikacije i konformacione analize dobijenih fenilselenoetara.“  Od 1999-2001. god. boravio je na postdoktorskim studijama u laboratoriji Johan Engelbrecht na Technikon Pretoria u Južnoafričkoj republici.

Od 1981-1990. god. radio je u hemijskoj industriji Partizan, gde je obavljao poslove tehnologa proizvodnje, vodećeg inženjera razvoja i direktora proizvodnje. Kao asistent počeo je da radi 1990. godine u Institutu za hemiju, Prirodno-matematičkog fakulteta u Kragujevcu. U zvanje docenta izabran je 2005. godine na Agronomskom fakultetu u Čačku, Univerziteta u Kragujevcu. Od 2008. god. počeo je da radi kao docent na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru, gde je 2009. god. izabran u zvanje vanrednog profesora, dok je redovni profesor postao 2014. god. Dr Zoran Marković drži nastavu iz predmeta: Organska hemija 1, Organska hemija 2, Viša Organska hemija i Molekulsko modeliranje. Držao je nastavu i iz Tehnologije ugljenih hidrata i Konditorskih proizvoda. U zvanje naučnog saradnika izabran je 1997. god., za višeg naučnog saradnika izabran 2003. god., dok je za naučnog savetnika izabran je 2013. god.

Tokom svoje dosadašnje akademske karijere obavljao je više funkcija i to: 2005-2008. god. bio je šef katedre za preradu biljnih sirovina, a od 2006-2008.god. bio je prodekan za međunarodnu saradnju na Agronomskom fakultetu u Čačaku. Posle prelaska na Državni univerzitet u Novom Pazaru, od 2009-2012. god. bio je šef Departmana za hemijsko-tehnološke nauke, na čijem je osnivanju direktno radio, obzirom da je univerzitet bio u osnivanju, a od 2015-2016. god., bio je pomoćnik rektora za naučne projekte. 2018-2019 je bio šef Departmana za hemijsko-tehnološke nauke i prorektor za nauku. Od 2019- je v.d. direktor Instituta za informacione tehnologije u Kragujevcu. Član je Srpskog hemijskog društva (SHD) od 1990.god., a od 1990-1999. god. je bio predsednik Podružnice SHD-a za Kragujevac, za svoje zasluge u razvoju društva dobio je povelju Srpskog hemijskog društva 1997. godine. Član je i Fizičko-hemijskog društva od 2000. godine.

Bio je član uredništva časopisa Acta Agriculturae Serbica, a sada je član uredništva časopisa Journal of the Serbian Society for Computational Mechanics. Recenzent je brojnih vodećih stranih i domaćih časopisa: Food Chemistry, Molecular Simulation, Chemical Physics Letters,  Molecular Modelling, Chemical Engineering Science, itd.

Učestvovao je u organizaciji naučnih skupova i to kao predsednik organizacionog odbora XII i XIII Savetovanje o Biotehnologiji 2007. i 2008. god. u Čačku, takođe je bio član oraginazacionog odbora 4^th International Congress of Serbian Society of Mechanics, 2013. god., Vrnjačka Banja, Serbia, 15^th  IEEE International Conference on BioInformatics and BioEngineering, 2015. god., Belgrade, Serbia. i 4^th South-East European Conference on Computational Mechanics, 2017. god., Kragujevac, Serbia.

Bio je mentor više diplomskih radova i jedne doktorske disertacije, i predsednik i član komisija za odbranu više doktorskih disertacija u zemlji i inostranstvu.

Učestvovao je u 7 domaćih naučno-istrživačkim projekata i to: 2000-2005: br. 1448: Fizička hemija dinamičkih stanja i struktura neravnotežnih sistema-samoorganizacija multistabilnost i oscilatornost, 2005-2008: br. 371013 Tehnologija salatnih preliva i salata na bazi majoneza, 2006: br. 8146 Dijetetski majonez na bazi surutke, inovacioni projekat, 2006-2007: Projekat sa Mlekarom Ćendić u cilju formiranja proizvodne linije za proizvodnju majoneza, koji je dobio donaciju Svetske banke za razvoj. 2006-2010: br.142025: Fizička hemija dinamičkih stanja i struktura neravnotežnih sistema-od monotone do oscilatorne evolucije i haosa. 2011-2014: br. OI172015 Dinamika nelinearnih fizičkohemijskih i biohemijskih sistema sa modeliranjem i predviđanjem njihovih ponašanja pod neravnotežnim uslovima. 2011-2014: Projekat ministarstva br. OI174028 Metode modeliranja na više skala sa primenama u biomedicini. Pored domaćih projekata učestvovao je na jednom IPA projektu  Supply of Laboratory and IT Equipment, Furniture and other Equipment to Lecturing Buildings, Laboratories and Classrooms at the Faculties of the Universities of the Republic of Serbia, jednom ERASMUS KA1 – Learning Mobility of Individuals projektu i tri bilateralna. Bilateralni projekti kojima je rukovodio sa naše strane profesor Marković su: 2011-2012 bilateralni projekat br. N07006 Srbija Hrvatska, Istraživanje odnosa strukture i biološke aktivnosti polifenola, 2014-2015: bilateralni projekat br. 451-03-3455/2013-09/17 Srbija Francuska, Razvoj teorijskih metodologija za procenu antioksidativne aktivnosti polifenola: put ka primenama u realnom životu i 2019-2020: Bilateralni projekat br. 337-00-107/2019-09/10 SRBIJA SLOVAČKA, Simbioza eksperimenta i teorije: antioksidativna aktivnost derivata polifenolnih jedinjenja.

Do sada je kao autor ili koautor publikovao preko 200 naučno-stručnih radova i to: 125 u časopisima sa impakt faktorom (od čega 15 u međunarodnim časopisima izuzetnih vrednosti (M21a) i 25 u vrhunskim međunarodnim časopisima (M21), 85 rada su iz kategorija (M22 i M23), 23 rada su objavljena u domaćim časopisima i 171 saopštenja na domaćim i međunarodnim konferencijama koji su štampani u zbornicima u celini ili u izvodu. Bio je i predavač po pozivu na nekoliko međunarodnih konferencija. Pored toga je koautor jedne monografije Molekulsko modeliranje, jednog udžbenika Računari i hemija i dva praktikuma Praktikum za vežbe iz organske hemije i Praktikum iz tehnologije ugljenih hidrata. Prema bazi podataka SCOPUS, radovi dr Zorana Markovića  do sada su citirani 1042 puta bez autocitata, a h indeks iznosi 17. Ideks citiranosti prema drugom izvoru (google scholar) je 1782, gde je i-indeks=63 i h-indeks=22.

Značajan naučni doprinos profesora Markovića se ogleda u razjašnjavanju mehanizma Kolbe-Šmitove reakcije, koji je potvrđen i teorijski i eksperimentalno. Istraživanja u grupi prof. Markovića obuhvataju teorijska i eksperimentalna ispitivanja antioksidativne i antiradikalske aktivnosti različitih fenolnih i polifenolnih jedinjenja, kao i drugih jedinjenja koja su potencijalno dobri antioksidanti, kao što su npr: triazoli i neki kumarinski derivati. U istrživanju se primenjuju komplementarni teorijski i eksperimentalni pristupi u cilju prvenstveno ispitivanja mehanizama antioksidativnog delovanja. Njegova grupa je prva uvela u ispitivanje termodinamičkih karakteristika ispitivanih antioksidanata i uticaj posebnih radikalskih čestica. Pored toga je i mehanistički pristup korišćen u cilju što boljeg opisivanje različitih mehanizama, kao što su: HAT, PCET, SET-PT, SPLET i RAF. Ovi mehanizmi se ispituju kako teorijski, tako eksperimentalno, posebno se vodi računa i o korišćenim rastvaračima u kojima se procesi odvijaju, jer polarnost rastvarača u mnogome određuje mehanistički put kojim će ispitivano jedinjenje delovati kao antioksidant. Takođe se bavi i ispitivanjem veze između strukture i antiradikalske aktivnosti ispitivanih jedinjenja uz postavljanje modela koji su zasnovani na deskriptorima koji imaju fizičko-hemijski značaj.

Zadnjih godina se njegova istraživačka grupa intenzivno bavi proučavanjem derivata kumarina, kako njihovom sintezom, tako i njihovim antikacerogenim i antimikrobnim osobinama. Sva ova ispitivanja su potkrepljena i odgovarajućim doking i molekulsko dinamičkim istraživanjima, u cilju postizanja što boljih rešenja.