Prof. dr Milan S. Dimitrijević

MILAN S. DIMITRIJEVIĆ je astronom, fizičar, pesnik  rođen u Leskovcu 24. VIII  1947.  Otac mu je Sergije Dimitrijević (Pirot, 1912 – Beograd, 1987) a majka Nadežda (Anđelković) Dimitrijević (Leskovac 1924 – Beograd, 2010). Diplomirao je Astronomiju 1972, a Fiziku 1973, na PMF u Beogradu. Tu je magistrirao 1976, a doktorirao  1978. Radi u Institutu za fiziku u Beogradu 1974-1978, 1983-1984;  Institutu za primenjenu fiziku 1978-1983, na Astronomskoj opservatoriji 1984-2012.  Od 2012. u penziji.   Savezni Ministar za nauku, tehnologiju i razvoj 1993-1994. Direktor Astronomske opservatorije  1994-2002.  Od 2009. pridruženi saradnik Pariske opservatorije u Laboratoire d’Etudes du Rayonnement et de la Matière en Astrophysique. Na Matematičkom fakultetu u Beogradu na postdiplomskim odnosno doktorskim studijama predavao: «Astronomsku spektroskopiju» i «Uticaj sudara sa naelektrisanim česticama na spektre astrofizičke plazme».  Na evropskim Astromundus master studijama iz Astronomije predavao «Spectral Lineshapes in Astrophysics».

 Predsednik  Društva astronoma Srbije (2008-2014). Predsednik  Astronomskog društva „Ruđer Bošković”  1982-2005. Glavni i odgovorni urednik časopisa „Vasiona” 1985-2004. i od 2018. na dalje, bio je Kopredsednik Radne grupe za sudarne procese Međunarodne astronomske unije, član je Uprave  Evroazijskog astronomskog društva a bio je i član Saveta Evropskog astronomskog društva. Objavio  više od 250 naučnopopularnih članka iz astronomije i, sa A. Tomićem,  udžbenik   astronomije za gimnaziju (šest izdanja,  preveden  na albanski i makedonski).  Napisao  i snimio za TV Beograd i Novi Sad desetak serija o astronomiji (tri izdate kao video kasete namenjene nastavi).  Član  Udruženja književnika. Nagrada za naučni rad Astronomske opservatorije 1996 i 2002. Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj mu je 2009. dodelio zvanje zaslužni naučnik.

 Organizovao  preko 20 međunarodnih i nacionalnih naučnih konferencija, kao što su serije konferencija «Srpska konferencija o oblicima spektralnih linija u astrofizici»,   i niz zajedničkih konferencija sa bugarskim,  rumunskim, mađarskim i beloruskim astronomima). Da bi unapredio istraživanja istorije astronomije, proučavanje kosmičko-astronomskih inspiracija, motiva i veza u arheologiji, filosofiji, poeziji, književnosti, muzici, slikarstvu,  organizovao je seriju naučnih konferencija  „Razvoj astronomije kod Srba” (Beograd 1997, 2002, 2004, 2006, 2008, 2010, 2012, 2014, 2017, 2019), koje su okupile veliki broj naučnika, književnika i umetnika.   

   Naučni radovi Milana S. Dimitrijevića su prvenstveno iz oblasti Astronomije, ali i iz određenih oblasti fizike,  primenjene matematike, informatičkih tehnologija  i istorije i filosofije prirodnih nauka. Kao novu naučnu oblast u srpskoj astronomiji, uveo je teorijsko proučavanje oblika linija u zvezdanim spektrima i, u saradnji sa A. A. Mihajlovim,  istraživanje uticaja atomskih i molekularnih sudarnih procesa  na optičke karakteristike zvezdanih atmosfera.

Najznačajnija naučna dostignuća Dimitrijević ima u oblasti spektroskopije zvezdane i laboratorijske plazme. U nekoliko radova, zajedno sa N. Konjevićem, V. Kršljaninom i L. Č. Popovićem,  formulisao je i razradio modifikovani semiempirijski prilaz za proračun parametara spektralnih linija proširenih Štarkovim efektom. Ovaj prilaz je našao široku primenu u astronomiji i fizici. Takođe je razradio i testirao više različitih aproksimativnih prilaza za proračun i procenu parametara spektralnih linija, proširenih sudarima sa naelektrisanim česticama, pogodnih za različite situacije koje se sreću u zvezdanim atmosferama. Istraživanja profila linija višestruko naelektrisanih jona su često prva sistematska teorijska istraživanja ovakve vrste.  Spajanjem i povezivanjem više kompjuterskih programa, zajedno sa N. Ben Nesibom iz Tunisa i S. Sahal-Brešo iz Pariza, ostvario je  ab initio proračun parametara Štarkovog širenja, polazeći od kvantnih brojeva i atomske strukture. Zajedno sa S. Sahal-Brešo iz Pariza napravio  međunarodnu bazu podataka o  Štarkovom širenju spektralnih linija  STARK-B, u koju su uključeni njihovi rezultati.

 Dimitrijević je pokazao da mehanizam Štarkovog širenja spektralnih linija može da bude značajan za analizu i sintezu zvezdanih spektara i modeliranje zvezdanih atmosfera i istražio pri kakvim uslovima i kod kojih klasa zvezda on najviše dolazi do izražaja.

Istražen je takođe, zajedno sa A. A. Mihajlovim, uticaj jon – atomskih sudarnih procesa sa formiranjem kvazimolekularnog kompleksa, na emisiju, apsorpciju i rekombinaciju u atmosferama hladnih zvezda i kod belih patuljaka i pokazano da grupa, do ovih radova  zanemarivanih, procesa mora biti uzeta u obzir kod modeliranja atmosfera helijumom bogatih belih patuljaka i nekih slojeva Sunčeve atmosfere. 

 Dimitrijević je dao značajan doprinos proučavanju istorije astronomije kod Srba, posebno analizirajući dela Milutina Milankovića i Đorđa Stanojevića, ali je, u saradnji sa Evstratijem Teodosijuom i Vasilijem Manimanisom iz Atine, istraživao i dela vizantijskog astronoma Nićifora Grigore, Vasilija Velikog, Rige od Fere, presokratovskih filosofa, pojam beskonačnog, razvoj heliocentričke ideje, od Orfičkih himni, preko pitagorejaca i Aristarha do cara Julijana, astronomsku tematiku u Ilijadi i Odiseji, zvezdu Sirijus u antičkoj literaturi, kao i kosmičke motive u srpskoj srednjovekovnoj numizmatici.

Ima više od 300 autorskih i koautorskih radova u međunarodnim  naučnim časopisima i 76 predavanja po pozivu na međunarodnim konferencijama štampanih u celini.  Autor knjiga “Srpski astronomi u indeksu naučnih citata u XX veku“ (2005), “Astronomska spektroskopija“ (1998). Objavio je i serije “Istraživanje oblika spektralnih linija u Jugoslaviji i Srbiji“ I-V(1990-2001),  “Beogradska astronomska opservatorija” u godinama od 1995 do 2000, „Pesme“ (prevedena na bugarski), antologiju “Kosmički cvet“’ (Prosveta 2003) i knjigu „Pred zvezdanim vratima“ (Savremena bugarska poezija) (Prosveta 2015). Glavni i odgovorni urednik   „Serbian Astronomical Journal” i serije  „Publications of the Belgrade Astronomical Observatory” 1987-2002. 

 Ostvario je izuzetno uspešnu međunarodnu saradnju. Rukovodio je međunarodnim  projektima sa Pariskom opservatorijom,  Univerzitetima u Londonu, Daremu i Atini, Institutom za teorijsku astronomiju  u Moskvi i  Institutom za astronomiju   u Sofiji. Bio je rukovodilac je srpskog dela velikog međunarodnog projekta za stvaranje evropskog Virtuelnog centra za atomske i molekularne podatke, inače prvog projekta Evropske unije u  astronomiji u Srbiji.