Prof. dr Dragoslav S. Đukanović

Prof. dr Dragoslav S. Đukanović, redovni profesor Stomatološkog fakulteta u Beogradu na predmetu Parodontologija i oralna medicina, doktor stomatoloških nauka. Rođen je u Beogradu 1935. godine od oca Svetislava i majke Jelenke Vukov. Na Stomatološki fakultet u Beogradu upisao se 1954. godine, a diplomirao je među prvima u svojoj generaciji sa prosečnom ocenom 9,66. Svoju magistarsku tezu: „Procena hirurškog lečenja parodontopatije“ odbranio je 1968. godine, kao prvu odbranjenu magistarsku tezu iz stomatologije u Jugoslaviji. Doktorsku disertaciju „Proučavanje parodoncijuma u graviditetu“ briljantno je odbranio 1974. godine. Izabran je za asistenta 1963., za docenta 1972., za vanrednog profesora 1977., a za redovnog profesora 1980. godine.
Prof. Đukanović je dobitnik Oktobarske nagrade grada Beograda 1987. godine za najviše dostignuće i istraživački rad na polju medicinskih nauka; „Godišnje nagrade SLD za naučno-istraživački rad“, 1988. i „za organizaciju zdravstvene zaštite, 1978.“ kao i “Nagrade za životno delo SLD”, 2003. godine.
Boravio je više puta na stručnom usavršavanju i studijskim posetama u Engleskoj, Finskoj, Grčkoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Nemačkoj, Švedskoj, Australiji i dr.
Prof. Đukanović je do kraja 2003. godine publikovao 304 rada, od kojih 78 u inostranim časopisima, kao i 23 monografija, udžbenika i knjiga. Najznačajnije od njih u kojima je bio koautor su: monografije „Parodontopatije“, dva izdanja; „Bolesti usta“, univerzitetski udžbenik, četiri izdanja; „Bolesti usta i zuba u stanovništva Beograda“, monografija, nagrađena Oktobarskom nagradom; „Atlas oboljenja mekih tkiva usne duplje“, univerzitetski udžbenik, dva izdanja; „Atlas parodontopatija“, dva izdanja; „Medicinski leksikon“, u kome je prof. Đukanović glavni urednik za stomatologiju i autor teksta iz svoje oblasti.
Svojim brojnim istraživanjima i udžbenicima postao je poznat u celoj zemlji, kao i van njenih granica. Učesnik je velikog broja kongresa, simpozijuma i drugih naučnih sastanaka. Posebno je zapažen njegov rad u Svetskoj stomatološkoj federaciji (Federation Dentaire Internationale – FDI). Ona organizuje svoje kongrese od 1900. godine i u nju su učlanjeni stomatolozi iz preko 145 država. Prof. Đukanović je prvi jugosloven koji je ikada doživeo čast da postane prvi podpredsednik (pet godina), a zatim i predsednik Naučnog komiteta ove organizacije i to u dva mandata. Organizovao je naučni program svetskih kongresa ove organizacije u Vašingtonu, Amsterdamu, Beogradu, Singapuru, Milanu, Berlinu, Geteborgu, Vankuveru i Hong-Kongu. Dugogodišnji je član Komisije za istraživanje i epidemiologiju ove Federacije.
Profesor Đukanović je držao predavanja na svih pet kontinenata. Pored visoke funkcije u Svetskoj stomatološkoj federaciji, bio je, ili je sada član: Academy of Dentistry International, sa sedištem u SAD (ADI) u kojoj je 2002. godine izabran za potpredsednika za zemlje Evrope, Pierre Fauchard Academy, sa sedištem u SAD (PFA), Association for Dental Education in Europe (ADDE), International Association for Dental Research (IADR), International Research Committee of Implantology (IRCOI), Balkan Stomatological Society (BaSS), Groupment International pour Recherche Scientifique en Stomatologie et Odontologie (GIRSO), Akademije medicinskih nauka, Srpskog lekarskog društva (redovni član i predsednik Naučne grupe za preventivu u dva mandata i član Naučnog veća i organizator 6 naučnih skupova u njoj), član je desetak domaćih naučnih i stručnih udruženja u kojima je vršio odgovorne funkcije.
Prof. Đukanović je već tri decenije aktivan u brojnim forumima i telima SLD-a. Bio je u dva mandata predsednik Stomatološke sekcije (Podružnica Beograd), član Upravnog odbora i Predsedništva republičke sekcije, itd. Jedan je od glavnih inicijatora za osnivanje Sekcije za bolesti usta i zuba SLD i njen prvi podpredsednik, a odmah zatim i predsednik. Jedan je od osnivača Sekcije za parodontologiju SLD i Udruženja parodontologa Jugoslavije i prvi potpredsednik u njima.
Dobitnik je više priznanja SLD, pa i „Povelje SLD“.
Između brojnih ostalih funkcija i dužnosti, pozvani je predavač na mnogo kongresa i fakulteta u zemlji i inostranstvu, organizator brojnih seminara, inovacija znanja, referent za izbor u zvanje primarijusa, ocenjivač i referent brojnih naučno-istraživačkih projekata, predsednik komisija za specijalističke ispite na Stomatološkom fakultetu i VMA, šef katedre za oralnu medicinu i parodontologiju u tri mandata, upravnik Klinike za Bolesti usta u dva mandata, prodekan Stomatološkog fakulteta u dva mandata, predsednik Komisije za nauku, član Komisije u Zajednici nauke Srbije, Saveta zajednice medicinskih naučnih ustanova Srbije i mnogih drugih.
Zapažen doprinos dao je Prof. Đukanović radu Redakcije Stomatološkog glasnika Srbije, gde je više od dve decenije član Redakcionog dobora. Recenzent je radova iz oblasti Parodonto-logija i oralna medicina. Član je redakcionih odbora još dva stomatološka časopisa i recenzent.
Bio je, ili je sada, nosilac 9 naučno-istraživačkih projekata i učesnik u njima preko 30 godina. Iz naučnog opusa Prof. Đukanovića trebalo bi izdvojiti sledeći doprinos : Naučno je rasvetlio etiopatogenezu promena na parodoncijumu u graviditetu. Rezultate je objavio u svojoj doktorskoj disertaciji, na osnovu proučavanja 1.100 osoba; naučno je objasnio i prvi uveo u nas hiruršku terapiju oboljenja potpornog aparata zuba, i to još 1968. g. u svojoj magistarskoj tezi i drugim radovima; kao glavni istraživač, sa svojim saradnicima proučio je novi u nas kreiran mikroporozni biokeramički implantat za nadoknadu dela defekata alveolarne kosti u infrakoštanim parodontalnim džepovima, u okviru regenerativne terapije parodontopatija (1989-1998).
Svojim istraživanjima je doprineo boljem naučnom sagledavanju uticaja i značaja traumatske okluzije na parodoncijum zuba i mogućnosti eliminacije okluzalnog traumatizma; naučnom metodologijom i pristupom u više epidemioloških studija (a posebno u jednoj na 45.056 osoba) doprineo je utvrđivanju činjenice da su u nas oboljenja parodoncijuma (pored karijesa zuba) najrasprostranjenija stomatološka oboljenja; utvrdio je da su parodontopatije glavni uzrok gubitka zuba posle 45. godine života i na naučno zasnovanim elementima definisao i precizno prvi formulisao indikacije za ekstrakciju zuba i time smanjio broj indikacije za mnoge lekove i terapijske procedure; nizom eksperimenata proučavao je uticaj polnih steroida i hidrokortizoba na tkivo gingive i pulpe zuba i mnogo drugo.