Prof. dr Mirko D. Aćić

Prof. dr Mirko D. Aćić, redovni profesor Građevinskog fakulteta u Beogradu, rođen je 1938. godine u Vrtoču, Drvar, od oca Davida i majke Joke Grujić. Srednju tehničku školu, arhitektonsko-građevinskog smera završio je u Banjoj Luci 1958. godine. Diplomirao je 1963. godine na Odseku za konstrukcije Građevinskog fakulteta u Beogradu. Magistarsku tezu odbranio je 1968. godine, a doktorsku disertaciju pod naslovom „Prilog rešenju problema graničnih stanja zidnih nosača od armiranog betona“- 1978. godine, na Građevinskom fakultetu u Beogradu.
Od 1966. godine zaposlen je na Građevinskom fakultetu u Beogradu, izborom za asistenta, 1979. za docenta, 1984. za vanrednog profesora i 1988. godine za redovnog profesora, na grupi predmeta Betonske konstrukcije. Držao je nastavu iz skoro svih predmeta ove grupe. Sada drži predavanja iz predmeta Teorija betonskih konstrukcija i Projektovanje i građenje betonskih konstrukcija 2, a na Poslediplomskim magistarskim studijama – Odabrana poglavlja graničnih stanja betonskih konstrukcija, Teoriju plastičnosti betonskih konstrukcija kao i Odabrana poglavlja iz seizmičkog konstrukterstva. Držao je nastavu i na građevinskim fakultetima u Novom Sadu, Subotici, Podgorici (10 godina) i Nišu.
Bio je mentor pri izradi oko 300 diplomskih radova. Takođe je mentor većem broju magistarskih teza i devet doktorskih disertacija. Bio je na studijskim boravcima u Ahenu, Štutgartu, Moskvi, Kijevu i dr. Bio je prodekan Fakulteta 1977-79., upravnik Instituta za materijale i konstrukcije Fakulteta 1985-87. i predsednik Saveta fakulteta 1996-98. godine. Bio je šef katedre za betonske konstrukcije od 1989-91. godine, a od 1996. godine je šef katedara za materijale i konstrukcije. Bio je član najuže grupe za izradu jugosloven¬skih propisa za betonske konstrukcije, donetih 1971. i 1987., a sada je član užeg tima za primenu Evrokodova u jugoslovenskom građevinskom konstrukterstvu. Od 1986-89. godine član je Komisije za statičke modele konstrukcija Evro-međunarodnog komiteta za beton – CEB. Predsednik je Jugoslovenskog odbora za beton i predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera. Dugogodišnji je član redakcionih odbora časopisa Naše građevinarstvo i Građevinski kalendar.
Autor je ili koautor četrnaest knjiga (univerzitetski udžbenici, monografije, studije, priručnici, skripta, zbirke zadataka, …) iz oblasti betonskih konstrukcija. Navode se: Teorija armiranobetonskih i prethodno napregnutih konstrukcija, Granična stanja upotrebljivosti, Granična stanja betonskih konstrukcija, Priručnik za primenu Pravilnika o tehničkim normativima za beton i armirani beton – BAB ’87. Objavio je oko 170 radova u jugoslovenskim i međunarodnim naučnim i stručnim časopisima, na kongresima i simpozijumima, od čega u inostranstvu 39. Posebno se ističu radovi: Uslov plastičnosti – loma betona pri složenim naponskim stanjima, Teorija plastičnosti – primena u betonskim konstrukcijama (više radova), Limit Values of Local Stresses, Concrete Structures with Steel Element Outside the Concrete Sesction, Two Chord Systems of Long Span Concrete Structures, Aseizmičko projektovanje betonskih konstrukcija i dr.
Održao je veliki broj uvodnih predavanja i predavanja po pozivu, naročito iz oblasti graničnih stanja i primene teorije plastičnosti u betonskim konstrukcijama kao i iz oblasti dvopojasnih sistema konstrukcija, koje pored zemljotresnog građevinarstva, spadaju u uže oblasti njegovog naučnog istra-živanja u kojima je dao značajan doprinos razvoju teorije i prakse betonskih konstrukcija. Posebno je značajan njegov naučni doprinos u doktorskoj disertaciji, u kojoj je, koristeći vrlo bogat fond sopstvenih eksperimentalnih istraživanja i teorijskih analiza, definisao ponašanja ravnih površinskih nosača opterećenih u svojoj ravni, u svim graničnim stanjima od interesa za teoriju i praksu. Rezultati ovih istraživanja (posebno predlog novog uslova loma betona pri ravnom stanju napona) inicirali su dalja istraživanja, a našla su i primenu pri izradi YU propisa za betonske konstrukcije (zidni nosači) iz 1987. godine.
Učestvovao je u većem broju naučnoistraživačkih projekata, najčešće kao rukovodilac projekta (3) ili podprojekta. Značajan deo aktivnosti prof. Aćića obuhvata projektovanje i građenje armiranobetonskih i prethodno napregnutih konstrukcija, izrada studija, ekspertiza, revizija, sanacija i rekonstrukcija, posebno izrada idejnih i glavnih projekata konstrukcija velikog broja objekata, među kojima je dobio i više prvih nagrada. Među naj-značajnija konstrukterska ostvarenja, gde je dao i originalni doprinos svetskom graditeljstvu, spadaju: zgrada Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu (25000 m2), Hangar 2 JAT u Beogradu (raspona 136,0 m, I nagrada, 1984.), koji je proglašen za najbolje konstruktsrsko ostvarenje u Srbiji i Jugoslaviji u 1986., Skladišta robnih kuća „Beograd“ u Beogradu (40.000 m2), Specijalni vojni objekti u Iraku, Kompleks objekata na aerodromu Anaba, Hangar u Batajnici (140,0h 110,0 m, I nagrada, 1990.), Sportska dvorana u Novom Beogradu (133×103 m, I nagrada, 1992.) za 20000 gledalaca, Vodotoranj u Šapcu (I nagrada, 1994), Poslovno-stambena kula u Moskvi (43000 m2), Sportska dvorana u Košutnjaku i dr. Kao projektant, konsultant, ekspert, revident i dr. učestvovao je u realizaciji više od 600 novih i postojećih (sanacije, ojačanja i dr.) objekata veoma različite namene, od kojih veći broj spada u značajna nestandardna i specifična konstrukterska ostvarenja.
Dobitnik je nagrade Privredne komore Beograda za najbolju doktorsku disertaciju u 1978. godini. Za delo „Konstrukcije spregnutih sistema sa čeličnim elementima van betonskog dela preseka“ dobio je (sa timom koautora, 1985. godine) Oktobarsku nagradu Beograda u oblasti matematičko-fizičkih i tehničkih nauka. Odlikovan je ordenom rada sa zlatnim vencem. Nosilac je brojnih povelja i priznanja.