Prof. dr Živorad M. Čeković

Prof. dr Živorad M. Čeković, redovni profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1934. godine u Koštunićima, kod Gornjeg Milanovca, od oca Milete i majke Anđelije Jovković. Gimnaziju je završio u Čačku i maturirao 1954. Iste godine upisao se na Hemijsku grupu Prirodno-matematčkog fakulteta (PMF) u Beogradu, gde je i diplomirao 1960. Još kao student zaposlio se kao demonstrator u Hemijskom institutu PMF-a, gde je radio sve do završetka studija. Posle odsluženja vojnog roka 1961., izabran je za asistenta na Katedri za hemiju PMF-a u Beogradu.

Doktorsku disertaciju iz oblasti organske hemije odbranio je 1964. godine. Posle završetka doktorske teze boravio je dve godine (1965.-67.) na postdoktorskim studijama na Columbia University u Njujorku, SAD. Za docenta u Hemijskom institutu PMF-a izabran je 1970. godine. Na studijskom boravku na Michigan University u En Arboru, SAD, boravio je školske 1973./74., u svojstvu samostalnog istraživača. U zvanje vanredniog profesora izabran je 1976. godine za predmet Organske sinteze, a u zvanje redovnog profesora izabran je 1983. godine. Kao gostujući profesor boravio je na Columbia University u Njujorku (1984.). Naučnim radom se bavi u okviru Fakulteta i Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IHTM).

Biran je za prodekana (1975.-77.) i dekana (1977.-79.) PMF-a, za upravnika Odseka ze hemijske i fizičko-hemijske nauke (1985.-87.) i šefa Katedre za organsku hemiju. Imenovan je za člana Prosvetnog saveta Srbije (1986.-90.) i predsednika komisije za hemiju istog Saveta (1984.-90.). Član je predsedništva Srpskog hemijskog društva (SHD) od 1975., biran je za predsednika SHD u dva mandata (1989.-94.). Biran je za predsednika stručnog veća za hemiju Univerziteta u Beogradu (UB), za člana Nastavno-naučnog veća i Saveta UB. Član je redakcije naučnog časopisa Journal of the Serbian Chemical Society od 1978. godine. Oblasti naučnog interesovanja su organska hemija, reakcije u organskoj hemiji, organska sinteza i slobodno-radikalske reakcije.

Najznačajniji naučni rezultati: proučavajući oksidativne transformacije alkohola pomoću olovo-tetraacetata, pri kojima se vrši uvođenje kiseonične funkcionalne grupe na neaktivirani ugljenikov atom, pronašao je da ova reakcija obuhvata karbokat-jonski intermedijer. Zatim je dokazao da se intramolekulske funkcionalizacije mogu vršiti i sa drugim prekursorima alkoksi radikala kao što su alkil-hipohloriti, alkil-hipobromiti, alkil–hidroperoksidi i dialkil-peroksidi. Otkrio je novu reakciju nezasićenih acil-hlorida sa tributilkalaj-hidridom, pri kojoj se vrši zatvaranje cikličnih prstenova i dobivaju se ciklični ketoni.

Ispitujući slobodno-radikalske reakcije pronašao je da se one mogu povezivati u niz i u istom eksperimentu izvršiti dve ili više reakcija. Zatim je dokazao da ciklizaciji podležu i alkil radikali nastali 1,5-premeštanjem vodonika sa udaljenog neaktiviranog ugljenikovog atoma.

Otkrio je novu radikalsku reakciju za zatvaranje petočlanih prstenova iz dva aciklična molekula. Sekvencionim radikalskim reakcijama izvršio je sintezu kompleksnog trikinanskog skeleta iz acikličnog molekula.

Bavio se i primenjenim istraživanjima i izvršio je poluindustrijske i industrijske sinteze izosorbid-dinitrata, izosorbid-5-mononitrata i flegmatizovanje pentaeritrit-tetranitrata (lekovi-vazodilatatori), zatim sintezu mukolitika karboksimetil-cisteina, herbicida za kukuruzna polja, alahlora i nekih piretroidnih innsekticida i feromona.

Navedeni naučni rezultati objavljeni su u 96 naučnih radova i publikovani su u naučnim časopsima (od toga 63 u poznatim svetskim časopsima), zatim dva poglavlja u knjigama (strani izdavači), četiri opsežne monografije u časopsima (dve u stranim časopisima) i četiri pregledna rada (strani izdavač). Publikovao je i 29 stručnih radova i pet opsežnih biografsko-istorijskih priloga. Napisao je dva univerzitetska udžbenika.

Naučni radovi su prikazani u više udžbenika organske hemije (poznatih svetskih izdavača), zatim u većem broju monografskih i preglednih radova i drugim publikacijama. Radovi se navode i u naučnoj literaturi (oko 1150 navoda prema Science Citation Index-u).

Angažovao se na unapređenju nastave i naučnih istraživanja iz organske hemije. Uveo je u našu univerzitetsku nastavu predmet Organske sinteze, po ugledu na poznate univerzitete u svetu i za ovaj predmet napisao udžbenik „Principi organske sinteze“ (tri izdanja), a u cilju modernizacije eksperimentalne nastave napisao je knjigu-praktikum „Eksperimentalna organska hemija„. Priredio je knjigu «Hemijska čitanka», dva izdanja.

Bavio se osavremenjavanjem i organizacijom nastave hemije na Univerzitetu i u srednjim školama. Inicirao je uvođenje biohemijske studijske grupe i posebne studijske grupe za nastavu hemije kao i za školovanje dvopredmetnih nastavnika hemije za osnovne škole. Uveo je stalne seminare za profesore i nastavnike hemije u školama, koji se održavaju na Hemijskom fakultetu.

Kao predsednik i dugogodišnji aktivan član SHD organizovao je više naučnih skupova, nacionalnog i internacionalnog karaktera, zatim seminare, simpozijume i predavanja. Bavio se i izdavačkom delatnošću.

Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda (1984.), počasni je član SHD (od 1986.), odlikovan je Ordenom rada sa crvenom zastavom (1987.), dobitnik je plakete PMF-a (1987), povelje SHD (1997.) i IHTM (1996.). Član je Naučnog društva Srbije od 1996, član Predsedništva NDS (1999-2002), član je Njujorške akademije nauka od 1997, a za dopisnog člana SANU izabran je 2000. g. Biografski podaci i naučni doprinos prikazani su u edicijama Who is Who in the World (14-to izdanje) i Dictionary of International Biography (26-to izdanje). Važnije publikacije:

1. Intramolecular Oxidative Cyclization of Alcohols with Lead Tetraacetaete. M. Lj. Mihailović, and Ž. Čeković, Synthesis, 1970, 209.
2. Oxidation and Reduction of Phenols. M. Lj. Mihailović and Ž. Čeković. In: The Chemistry of the Hydroxyl Group, part 1. Series The Chemistry of the Functional Group, (monografija). Wiley-Intersciences, New York, 1971.
3. Oxidation with Lead Tetraacetate. M. Lj. Mihailović, Ž. Čeković and Lj. Lorenc. In: Organic Synthesis by Oxidation with Metal Compounds, (monografija) Edited by W. J. Mijs and C. R. de Jonge. Plenum Press, New York, 1986.
4. Intramolecular Cyclization of Unsaturated Acyl Chlorides by Tributyltin Hydride . Ž. Čeković. Tetrahedron Letters, 749 (1972).