Prof. dr Nedeljko S. Parezanović

Prof. dr Nedeljko S. Parezanović, redovni profesor Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1932. godine u Ivanjici, od oca Svetomira i majke Stajke Krivokuća. Osnovnu školu je završio u Ivanjici, a srednju školu u Beogradu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu 1957. godine na grupi za mehaniku. Na istom fakultetu je odbranio i doktorsku tezu 1961. godine.
Od 1950. do 1957. godine je radio u studiju Radio Beograda, a po diplomiranju na fakultetu prelazi u Vojno-tehnički institut u Beogradu, gde je radio na poslovima konstrukcije nomograma i primene analognih računara.

Godine 1959. prelazi u Institut za nuklearne nauke „Boris Kidrič“ u Vinči u laboratoriju za Primenjenu matematiku. Tada započinje i svoj istraživački rad na poslovima postavke i analize matematičkih modela. U to vreme koristi mašinu za rešavanje linearnih algebarskih jednačina, repetitivni diferencijalni analizator i prvi veliki digitalni računar IBM-705 u Saveznom zavodu za statistiku.
Prelaskom u Institut „M. Pupin“ u Beogradu (1961.) počinje da radi na projektovanju digitalnih elektronskih računara i razvoju sistemskog i aplikativnog softvera. U oblasti projektovanja elektronskih digitalnih računara posebnu pažnju zaslužuju Idejni projekat CER-11 i Stoni elektronski kalkulator CER-30 rađeni u Institutu „M. Pupin“ u Beogradu. CER-11 je više godina uspešno korišćen u JNA, a CER-30 je zasnovan na originalnoj ideji kalkulatora sa usvajanjem programa (1963.). Za potrebe Tvornice računskih strojeva u Zagrebu koautor je projekta po kome je proizvedena veća serija elektronskih kalkulatori TRS 501 i TRS 511. Radio je na razvoju računara „Kosmos“ u Institutu „M. Pupin“ za potrebe Institutom za automatiku i telemehaniku iz Moskve. Tom prilikom je više puta boravio u Moskvi.
Objavio je više naučnih radova u časopisima (30 radova) i zbornicima radova (26 radova). Autor je više knjiga, univerzitetskih i srednjoškolskih udžbenika (ukupno 24).
Računarstvo je oblast za koju nije postojala literatura na našem jeziku, pa je pisanje udžbenika bila preka potreba. Neki udžbenici N. Parezanovića su izdavani u preko 20 izdanja, kao što je Programski jezik FORTRAN IV. Redaktor i recenzent je enciklopedijskog izdanja: Oksfordski rečnik računarstva, izdavač „Nolit“, Beograd, 1990.
Rukovodio je većim brojem projekata (11). Mentor je većem broju kandidata pri izradi specijalističkih, magistarskih i doktorskih teza.
Stručni i istraživački rad u oblasti računarstva vrlo brzo se menjao za poslednjih 40 godina prateći promene koje je diktirala savremena tehnologija izrade računara. Radovi iz šezdesetih godina se odnose, pretežno, na analogne računare. Radovi su publikovani (4 rada) u poznatim časopisima IRE i IEEE Transactions on Electronic Computers. Rad Solving of Integral Equations on a Differential Analyzer by Fredholm’s Method (koautor) je citiran u knjizi G.A.Korn, T.M.Korn: Electronic Analog and Hybrid Computers, McGraw-Hill, New York, 1964., kao i u enciklopediji: AvtonomizaciЯ proizvodstva i promvšlennaЯ elektronika, Izdatelvstvo „SovjetskaЯ enciklopediЯ“, Moskva, 1965. (1)(85-86). U radu Rešavanje Fredholmove integralne jednačine primenom diferencijalnih jednačina, Matematički vesnik 12(27) 1975. pokazano je pod kojim uslovima se može rešenje integralne jednačine dobiti iterativnim menjanjem početnih uslova diferencijalne jednačine. Ovo omogućava modeliranje integralnih jednačina bez čuvanja prethodnog rešenja u obliku funkcije (Matematički vesnik, 2(15) (30), 1978.). Sadržaj rada Aritmetičke operacije množenja i deljenja na digitalnim mašinama (Automatika, Broj 2, 1963.) je odštampan u izdanju TeoretičeskaЯ kibernetika, Moskva, 1963.
Rad u nastavi je počeo 1963. godine. Od tada je držao više kurseva na redovnim i poslediplomskim studijama u više univerzitetskih centara (Beogradu, Zagrebu, Novom Sadu i Nišu). To su najčešće bili prvi kursevi iz oblasti računarstva, kao što su: Osnovi računarskih sistema, Programski sistemi, Programski jezici, Računske mašine i programiranje, Primena računara i Uvod u kibernetiku.
Univerzitetsku karijeru započinje 1967. u zvanju vanrednog profesora na Elektronskom fakultetu u Nišu. Od 1969. je rukovodilac Računskog centra Matematičkog instituta u Beogradu i drži nastavu na Matematičkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu zasniva i stalni radni odnos od 1972. godine u zvanju vanrednog profesora, a 1980. biva izabran u zvanje redovnog profesora. Od osnivanja Katedre za računarstvo na Matematičkom fakultetu u Beogradu bio je šef Katedre više godina. Na ovom fakultetu ostaje do odlaska u penziju 1997. godine sa 46 godina radnog staža, od čega 40 godina u oblasti računarstva.
U okviru stručne saradnje boravio je u Institutu za tehničku kibernetiku u Moskvi, na Čelsi i Imperijal koledžu u Londonu i Institutu za tehničku kibernetiku u Bratislavi. Na poziv Čehoslovačke akademije nauka održao je predavanje u Institutu za teoriju informacija u Pragu (1967.).
Glavni urednik je serije publikacija u Matematičkom institutu u Beogradu pod nazivom „Savremena računska tehnika i njena primena“. Pokrenuo je časopis „Računarstvo u nauci i obrazovanju“ kod izdavača „Nova knjiga“, Beograd i bio glavni urednik. Član je redakcije časopisa „Računarstvo“ pokrenutog u Matematičkom institutu u Beogradu. Sada je urednik i redaktor biblioteke „Modularna biblioteka računarstva“ u izdanju „Nauke“, Beograd. Više godina je bio član Komisije za matičnost matematike i računarstva Univerziteta u Beogradu. Bio je prodekan Matematičkog fakulteta u Beogradu.
Dobitnik je dve nagrade za najbolje radove na ETAN-u (IX i XII konferencija). Primio je Povelju u znak priznanja za razvoj multidisciplinarnih studija u Centru za multi-disciplinarne studije Univerziteta u Beogradu. Primio je Plaketu Komiteta za primenu matematičkih metoda i računara u geologiji, rudarstvu i metalurgiji za širenje računarskih znanja. Dobitnik je Zlatne plakete Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva za dugogodišnji uspešan rad na pisanju udžbenika.