Prof. dr Gradimir V. Milovanović

Prof. dr Gradimir V. Milovanović, redovni profesor Elektronskog fakulteta Univerziteta u Nišu, rođen je 1948. godine u Zorunovcu kod Knjaževca (Srbija) od oca Vukašina i majke Vukadinke Savić. Po nacionalnosti je Srbin, pravoslavne veroispovesti. Osnovnu školu završio je u rodnom mestu, gimnaziju prirodno-matematičkog smera u Knjaževcu, a zatim Elektronski fakultet u Nišu, na kome je diplomirao 1971. godine sa prosečnom ocenom 9.54 na smeru za obradu podataka. Poslediplomske studije iz oblasti primenjene matematikezavršio je 1974. godine sa prosečnom ocenom 10, odbranivši magistarski rad pod nazivom „O nekim iterativnim metodima za ubrzavawe konvergencije iterativnih procesa u Banahovom prostoru“.

Godine 1976. odbranio je doktorsku disertaciju pod nazivom „O nekim funkcionalnim nejednakostima“ i stekao naučni stepen doktora matematičkih nauka.
Nakon diplomiranja (1971) izabran je za asistenta pri Katedri za obradu podataka na Elektronskom fakultetu u Nišu, a 1974. za asistenta na Katedri za matematiku. U jesen 1976. godine, izabran je za docenta, februara 1982. za vanrednog profesora, a 1986. za redovnog profesora na Elektronskom fakultetu u Nišu. Od 1983. godine šef je Katedre za matematiku, a od 2002. nalazi se na dužnosti dekana Elektronskog fakulteta u Nišu.
U toku nastavničke karijere uvodio je i predavao veliki broj specijalnih kurseva, posebno na poslediplomskim studijama na fakultetima Univerziteta u Nišu, Kragujevcu, Beogradu i Prištini. Posebno treba istaći predmete kao što su: Teorija aproksimacija, Specijalne funkcije, Teorija operatora, itd. Pod njegovim neposrednim rukovodstvom do sada je magistriralo 15, a doktoriralo 9 kandidata.
U periodu 1989-1991. bio je prorektor Univerziteta u Nišu sa zaduženjima u oblasti naučnog rada, međunarodne saradnje i izdavačke delatnosti, član Republičkog fonda za nauku i predsednik Komisije za međunarodnu saradnju ovog Fonda. Takođe, bio je predsednik Upravnog odbora Univerzitetske biblioteke „Nikola Tesla“ u Nišu i predsednik Skupštine Zajednice univerzitetskih biblioteka Srbije. Dugogodišnji je član Komisije za matematiku i mehaniku Ministarstva nauke Srbije.
Prof. Milovanović je član i potpredsednik Naučnog društva Srbije. Član Jugoslovenskog udruženja za primenjenu i industrijsku matematiku (JUPIM), Američkog matematičkog društva (AMS), Društva za industrijsku i primenjenu matematiku (SIAM), Francuskog matematičkog društva (SMF) i Društva za primenjenu matematiku i mehaniku (GAMM). Član je Upravnog odbora Matematičkog društva Srbije. Kao gost profesor Milovanović je više puta boravio u najrazvijenim naučnim centrima u svetu (SAD, Italija, Nemačka, Francuska, V. Britanija, Španija, Poljska, Danska, Norveška, itd.).
Organizovao je 4 međunarodne konferencije, a više od deset puta bio je član organizacionih i programskih komiteta međunarodnih i domaćih naučnih skupova. Imao je više od 30 plenarnih i uvodnih predavanja na međunarodnim naučnim skupovima. Rukovodio je izradom više naučnih projekata (na primer, “Savremeni problemi matematike” (1991-1995), “Metodi i modeli u teorijskoj, industrijskoj i primenjenoj matematici” (1996-2000)), a sada rukovodi projektom “Primenjeni ortogonalni sistemi, konstruktivne aproksimacije i numerički metodi”, koji finansira Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije. Za svoj naučni rad više puta je nagrađivan od strane Elektronskog fakulteta u Nišu, Univerziteta u Nišu, Matematičkog instituta SANU u Beogradu i Skupštine grada Niša.
Prof. Milovanović je urednik u naučnim časopisima: Facta Universitatis, Ser. Mathematics and Informatics (Univerzitet u Nišu) i Publications de l’Institut Mathematique (Matematički institut SANU, Beograd). Član je redakcije sledećih časopisa: East Journal on Approximations (Darba, Sofija, Bugarska), Journal of Inequalities in Pure and Applied Mathematics (Victoria University of Technology, Australia), Journal of Inequalities and Applications (Gordon and Breach, New York, USA), Revue d’Analyse Numerique et de l’Approximation (Acad. R.S. Romania, Bucharest, Romania), Journal of Natural Geometry (Birkbeck College, University of London, England), Publikacije Elektrotehničkog fakulteta, Serija Matematika (Beograd), Novi Sad Journal of Mathematics (Novi Sad), Yugoslav Journal of Operations Research (Beograd), FILOMAT (Niš), Kragujevac Journal of Mathematics (Kragujevac).
Recenzent je u mnogim međunarodnim časopisima i referent za Mathematical Reviews (SAD) i Zentralblatt für Mathematik (Nemačka). Stalni je recenzent italijanskog ministarstva za nauku i tehnologiju (MURST).
Do sada je objavio 12 univerzitetskih knjiga i tri monografije, od kojih i jednu na preko 800 stranica (“Topics in Polynomials: Extremal Problems, Inequalities, Zeros”) u izdanju poznate kuće “World Scientific” (Singapore – New Jersey – London – Hong Kong). Desetak veoma afirmativnih prikaza ove monografije pojavilo se u najeminentnijim svetskim časopisima. Takođe, prof. Milovanović je bio urednik i za četiri knjige, od kojih je jedna (“Recent Progress in Inequalities”) izdata od strane izdavačke kuće “Kluwer” iz Holandije. Objavio je više od 200 naučnih radova, od toga preko 50 u najeminentnijim svetskim časopisima (na primer, Numerische Mathematik; Journal of Approximation Theory; ACM Transactions on Mathematical Software; Applied Mathematics and Computation; Computers and Mathematics with Applications; Constructive Approximation; Proceedings of the Americal Mathematical Society; Journal of Mathematical Analysis and Applications; Journal of Computational and Applied Mathematics; Mathematics of Compupation; Integral Transforms and Special Functions; Mathematical and Computer Modelling; BIT; Computing; Numerical Functional Analysis and Optimization; Numerical Algorithms; The Rocky Mountain Journal of Mathematics; The Fibonacci Quarterly, itd.).
Glavni naučni doprinosi profesora Milovanovića su u oblasti teorije aproksimacija, numeričke analize, teorije ortogonalnosti i ekstremalnih problema. Posebno treba istaći sledeće doprinose: (1) uvođenje novih koncepata ortogonalnosti u realnim i kompleksnim domenima; (2) konstrukcija s-ortogonalnih polinoma i kvadrature sa višestrukim čvorovima; (3) splajn aproksimacije koje očuvavaju maksimalni broj momenata aproksimirajuće funkcije; (4) konstrukcija kvadraturnih procesa maksimalnog stepana tačnosti; (5) brzi sumacioni procesi zasnovani na primeni kvadratura; (6) novi pristupi u teoriji ortogonalnih Mincovih sistema; (7) ekstremalni problemi sa algebarskim i trigonometrijskim polinomima. Citiranost radova profesora Milovanovića iznosi više stotina.