Prof. dr Žarko D. Mijajlović

Prof. dr Žarko D. Mijajlović rođen je 1948. u Prokuplju od oca Dušana i majke Ljiljane. Prvi deo osnovnog školovanja učio je u Prokuplju, dok je drugi deo, kao i gimnaziju, završio u Beogradu. Diplomirao je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, grupa za matematiku, 1971. Na istom fakultetu završio je postdiplomske studije 1973, dok je doktorsku disertaciju Prilog teoriji modela i Bulovih algebri odbranio 1977. Od 1972. zaposlen je na Prirodno-matematičkom fakultetu, i član je Katedre za algebru i logiku: najpre kao asistent (1972-79), zatim docent (1979-86), vanredni profesor (1986-93) i od 1993. kao redovni profesor.

U okviru Matematičkog instituta SANU rukovodio je Seminarom za matematičku logiku (1977-87) i bio je upravnik Odeljenja za matematiku (1988-91). Takođe je bio upravnik Instituta za matematiku Matematičkog fakulteta (1992-94). Član je redakcija naučnih časopisa Publication de l’Institute Mathematique (Beograd), Mathematica Balkanica (Sofija). Pokretač je i glavni je urednik časopisa Pregled nacionalnog centra za digitalizaciju (NCD Review), prvi broj objavljen 2002. Od 2000. šef je Katedre ѕa algebru i logiku na Matematičkom fakultetu.
Polja istraživanja prof. Mijajlovića su matematička logika sa primenama u algebri i računarstvu (Bulove algebre, teorija polja, modeli aritmetike, modelsko-teoretska algebra; u računarstvu semantika programskih jezika, primene u digitalizaciji, računski algoritmi). Predložio je nov metod (prema navodu S. Rudeanu-a) za dokazivanje osobina Bulovih algebri i rešavanje Bulovih jednačina metodama teorije modela. Deo metode zasnovan je na Vaught-ovoj teoremi i svojstvima hornovskih formula teorije Bulovih algebri i teoremama prenosa. U teoriji modela formalne aritmetike prvi je primetio (objavio) rezultate koji se odnose na parcijalnu zasićenost nestandardnih modela aritmetike koji uopštavaju underflow i overflow principe A. Robinsona. Dao je nov dokaz teoreme potpunosti za logiku sa kvantorom “za neprebrojivo mnogo”. Takođe je dao nov algoritam za računarsko proveravanje hipoteza teorije brojeve koje se odnose na faktorijelnu funkciju. Ovi radovi izazvali su novo zanimanje kod nas i u svetu za poznatu Kurepinu Levi faktorijel hipotezu.
Do sada je publikovao oko 60 naučnih radova u međunarodnim i domaćim časopisima (pored ostalih u vodećim časopisma: Notre Dame Jour. of Formal Logic, Zeitschr. für Math. Logik und Grundalgen der Mathematik, Studia Logica, edicija „Synthese Library”, Kluwer Academic Publ; “Intelektualnie Sistemi”, Russ. Akad. Tehn. Nauk.). U svojim radovima i monografijama Mijajlovićeve radove citirali su: J. Matijaševič u vezi rešenja Desetog Hilbertovog problema, zatim R. Smorinski, P. Hajek i P. Pudlak rezultate iz teorije modela aritmetike, R. Guy u vezi Kurepine levi faktorijel hipoteze i S. Rudeanu rezultate o Bulovim algebrama. Bio je učesnik 30 međunarodnih konferencija iz matematike. Objavio je monografiju Model theory and applications i univerzitetski udžbenik Algebra. Sa Natašom Božović napisao je univerzitetski udžbenik iz teorije grupa, dok je sa Kostom Došenom i Zoranom Markovićem autor knjige “Hilbertovi problemi i logika”. Mentor je 9 doktorskih disertacija i 14 magistarskih teza.
Ž. Mijajlović predavao je na osnovnim studijama matematike u Beogradu, Nišu i Kragujevcu Algebru, Logiku, Matematičku logiku u računarstvu, Primenu računara, Teoriju algoritama, jezika i automata, Teoriju brojeva, kao i predmete iz algebre, logike i teorijskog računarstva na postdiplomskim studijama. Pisao je članke za l’Encylopedie Philosophique (Presses Universitarie de France, Paris). Pisao je, takođe, pregledne članke za Mathematical Review’s (SAD) od 1979, da bi ovu aktivnost prestao po svojoj volji 24. marta 1999. U periodu 1985-2000. rukovodio je potprojektom iz logike Ministarstva za nauku Srbije, dok je 1996. i 1997. i ponovo od 2002. vodio tehnološke projekte iz oblasti digitalizacije i arhiviranja podataka. Glavni je urednik izdanja Selected works of Đuro Kurepa (Matematički institut SANU, 1996), i elektronsko-fototipskog izdanja Sabrana dela Bogdana Gavrilovića (Matematički institut SANU, 1997), zatim izdanja Sabrani radovi iz algebre Mihaila Petrovića (Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1998), a sada je jedan od urednika izdanja u pripremi Sabrana dela Jovana Karamate. Bio je glavni organizator memorijalnog skupa posvećenog Đuri Kurepi koji je održan 1995. u organizaciji Naučnog društva Srbije, Matematičkog fakulteta i Matematičkog instituta. Za ediciju SANU Život i delo srpskih naučnika napisao je obimne biografske članke o srpskim matematičarima Bogdanu Gavriloviću i Đuri Kurepi. Takođe je urednik elektronskih izdanja: Stare gravire, karte i fotografije Beograda (Matematički institut SANU, Muzej grada Beograda i Matematički fakultet, 1997), Multimedia presentation of Kotor and Boka Kotorska (za svetsku izložbu EXPO ’98, Lisabon). Zaslužan je za pokretanje inicijative za izgradnju nove astronomske stanice Astronomske opservatorije u Beogradu na Vidojevici kod Prokuplja.
Prof. Mijajlović je na dužim studijskim boravcima ili kao gost boravio četiri puta na Univerzitetu u Madisonu, SAD (1973-74, Fulbrajtova stipendija; 1977,1991-92 i 1990 honorary fellow) i na Courant-ovom institutu u jesen 1990. (Njujork). Bio je profesor po pozivu na Hebrew University – Department of mathematics (zimski semestar 1990). Održao je predavanja po pozivu ili kao gost u sledećim gradovima: Sofija (Institut za matematiku BANU, 1977), Varšava (Matematički institut i Varšvski univerzitet, 1984, 1994), Jahranka (Poljska – konferencija iz teorije modela, 1986), Jerusalim (Hebrew University, 1990, 1993), San Jose (California State University, SAD, 1991), Moskva (Katedra za veštačku inteligenciju, MGU, 1996), Debrecen (Univerzitet Lajoš Košut 1997), Budimpešta (CEU, 1997, 1998), Solun (Aristotelov univerzitet, 1998, 1999), Skoplje (Unverzitet u Skoplju, 2000), Borovec (Bugarska, MASSE 2003). Takođe je održao više predavanja na našim univerzitetima, poslednje u Nišu 2003. (plenarno predavanje na godišnjem skupu Društva matematičara Srbije). Dobitnik je Jugoslovenske nagrade 25. Maj (1967), i Prve nagrade od strane Balkanske unije matematičara 1977. Posebna ineresovanja: istorija nauke i astronomija