Dr Gojko Rikalović

Gojko Rikalović rođen je 5. januara 1951. godine u Jaša Tomiću (Banat). U rodnom mestu je završio osnovnu školu, a srednju školu (gimnaziju) u Sečnju. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu diplomirao je 1975., magistrirao 1980 i doktorirao 1988. godine.

Po završetku studija zaposlio se u institutu „Kirilo Savić“ u Beogradu kao naučni istraživač-pripravnik. Za asistenta pripravnika na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, na predmetu Ekonomika Jugoslavije, izabran je 1976. godine. U zvanje asistenta biran je 1980. godine, sredinom 1989. u zvanje docenta, početkom 1995. za vanrednog profesora, a početkom 2000. godine izabran je za redovnog profesora. Dao je značajan doprinos razvoju ove naučne discipline, koja je u međuvremenu promenila naziv u Nacionalna ekonomija. Na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, na osnovnim studijama, predavao je i predmete Ekonomika industrije, Društveno planiranje, Ekonomika agrara, Javne finansije i Ekonomika energetike. Bio je angažovan na magistarskim/master kursevima (Upravljanje privrednim razvojem, Agromenadžment i biznis i Agrobiznis i ruralni razvoj), kao i na master studijskim programima (Ekonomska politika i razvoj i Ekonomija i menadžment energetike) i doktorskim studijama (studijski program Ekonomija). Učestvovao je i u izvođenju nastave na odeljenjima Ekonomskog fakulteta u Šapcu i Užicu, na Ekonomskim fakultetima u Prištini i Banjoj Luci, Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu, kao i na Vojnoj akademiji u Beogradu. Tokom svoje dosadašnje radne karijere bio je mentor i član velikog broja komisija za izradu, ocenu i odbranu diplomskih radova, master (magistarskih) teza i doktorskih disertacija na Ekonomskom fakultetu, Šumarskom fakultetu, Fakultetu organizacionih nauka i Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, te na ekonomskim fakultetima u Kragujevcu, Prištini i Banjoj Luci. Bio je član stručnog tima Komisije za akreditaciju i evaluaciju kvaliteta visokoškolskih institucija i studijskih programa.

Njegov naučni opus je bogat i raznovrstan. Čini ga veliki broj bibliografskih jedinica (autorskih i koatorskih knjiga, udžbenika, monografija, naučnih i stručnih članaka, studija i dr.), više od 10 naučnih projekata koje je finansiralo Ministarstvo za nauku i tehnologiju, kao i veći broj komercijalnih studija i programa. Učestvovao je u realizacji FP7 projekta (COMPETE) koji je finansirala Evropska komisija. Njegovi radovi se mogu grupisati u pet širih tematskih celina. Prvu čine prilozi u kojima se razmatra privreda Srbije (i Jugoslavije) kao celina i posebno njeno funkcionisanje u kriznim vremenima; druga se bavi institucionalnim uslovima privrednog života u savremenom periodu; treća je usredsređena na istraživanje zavisnosti privrednog razvoja uopšte (i u našoj zemlji posebno) od prirodnih izvora i uslova, sa akcentom na energetske i agrarne potencijale; četvrta se odnosi na teorijska i empirijska istraživanja u domenu saobraćajne ekonomije, dok peta uključuje priloge objavljene u poslednjih deset godina koji se bave oblašću kreativne ekonomije. Radovi profesora Rikalovića nisu tipski i sterilni, već originalni, podsticajni, teorijski dobro utemeljeni, kritički intonirani i oplemenjeni korisnim sugestijama, smernicama i inovativnim rešenjima.

On je od 1994. do 2001. godine bio zaposlen (do 1/3 radnog vremena) u Saobraćajnom institutu – CIP u Beogradu, gde se bavio pitanjima primenjene saobraćajne ekonomije. Nekoliko godina (1991-1997) je bio sekretar i član redakcije časopisa Ekonomist (najuglednijeg i sa najdužom tradicijom časopisa Saveza ekonomista Jugoslavije). Osim toga, bio je i član redakcije časopisa Škola biznisa (od osnivanja do 2012. godine), a danas je član redakcije časopisa Ekonomski vidici, Ekonomske ideje i praksa i Economics Journal. Član je Odbora za ekonomske nauke SANU, član Naučnog društva ekonomista Srbije (NDES), Društva agrarnih ekonomista, Društva ekonomista Beograda (DEB) i Grupe za kreativnu ekonomiju. Na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu bio je šef Katedre za ekonomsku politiku i razvoj (2003-2009), direktor Centra za izdavačku delatnost, rukovodilac Centra za preduzetništvo, član Komisije za razvoj, član Komisije za postdiplomske studije, član Nastavne komisije i član Komisije za doktorske studije. Na Univerzitetu u Beogradu učestvovao je u radu Veća za društveno-humanističke nauke (2006-2010. godine), a od 2021. godine je član Saveta Univerziteta u Beogradu.

Njegovi najznačajniji radovi su:

1. Rikalović G. (1990), “Saobraćaj kao faktor efikasnosti jugoslovenske privrede”, Privredni pregled, Beograd, 219. str. 
2. Devetaković, S., Jovanović Gavrilović, B., G. Rikalović, (2019) Nacionalna ekonomija, ISBN: 978-86-403-1598-2, Beograd: Ekonomski fakultet – Centar za izdavačku delatnost, str. 1-442.
3. Rikalović G. (1997), “Strukturne reforme i razvoj”, Ekonomski anali, vanredni broj, str. 491-497.
4. Rikalović G., V. Petković, (1998) Protivorečia sovremennih perestroečnih processov v ekonomike Jugoslaviji i osnovnie trebovania k ih dalneišemu razvitiu u Perehodnie processi i ekonomičeskaja teorija (pod red. J.Osipova, M.Osmovoj, B.Medojevića, J.Zotovoj), Moskva, Varšava, Beograd, MGU im.M.V.Lomonosova: Centar občestvennih nauk – Ekonomičeskij fakultet (1998), str.169-177.
5. Rikalović, G. H. Mikić and D. Molnar (2014), „The Ljubljana Process, in: Heritage for development in South-East Europe: New visions and perceptions of heritage through the Ljubljana Process, (eds. Rikalović G. and H. Mikić), European Heritage Series, Council of Europe Publishing, Strasbourg.
6. Rikalović G. i D. Molnar (2014), „Strategija kreativizacije kao mogući način revitalizacije, oporavka i razvoja Srbije”, u: Moguće strategije razvoja Srbije (ur. Č. Ocić), Ekonomski zbornik, Knjiga XIII, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje društvenih delatnosti, Beograd, str. 389-402.
7. G. Rikalović, Ž. Stojanović, Z. Zakić, (2012) „Novi obrazac privrednog razvoja i zapošljavanja: Model kreativne ruralne industrijalizacije”, Zbornik Matice srpske za društvene nauke, Sveska 141 (4/2012), ISSN 0352 -5732, str. 533-554.
8. Rikalović, G., Molnar i S. Josipović (2020), “Sustainable regional development as a factor of competitiveness of national economy”, Proceedings of the Faculty of Economics in East Sarajevo, Year 2020.
9. Rikalović G. and D. Molnar (2019), “Development trends and institutional capacities in kosovo and metohija through the first fifth of the 21^st century“, Acta Economica Volume XVII, No. 30, June 2019, 9-23.

                Profesor Dr Gojko Rikalović ulazi u red istaknutih ekonomista u Srbiji. Njegovi naučni radovi obuhvataju široku lepezu počev od funkcionisanja privrede u Srbiji i Jugoslaviji i institucionalnih uslova privređivanja i zavisnosti privrednog razvoja od prirodnih izvora i uslova, saobraćajne ekonomije do izučavanja problema kreativne ekonomije. Rezultati, koje je u domenu naučnih istraživanja postigao u zemlji i inostranstvu govore o ugledu i reputaciji, koje uživa u stručnim i naučnim krugovima.