Dr Aleksandra Stanković

Dr Aleksandra Stanković rođena je 27. novembra 1964. godine u Beogradu, gde je stekla osnovno, srednje i visoko obrazovanje.
Od 1997. godine i nadalje zaposlena je u Laboratoriji za Radiobiologiju i molekularnu genetiku, Instituta za nuklearne nauke ”VINČA”, Beograd.
2000. Magistrirala na odseku za Molekularnu biologiju i biohemiju na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa temom: »Asocijacija polimorfizama DNK u genima za angiotenzin I-konvertujuci enzim i receptor za angiotenzin II sa nivoima arterijskog krvnog pritiska u humanoj populaciji».
2005. Doktorirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa temom: »Molekularno epidemiološka analiza uloge gena renin-angiotenzin sistema u oboljenjima bubrega i anomalijama mokraćnih puteva».

Stekla zvanje naučni saradnik
10.06.2009. god., je izabrana u zvanje viši naučni saradnik
18.12.2013.god., je izabrana u zvanje naučni savetnik

Dr Aleksandra Stanković je publikovala 71 rad u naučnim časopisima (59 u međunarodnim) i 112 saopštenja u zbornicima sa naučnih skupova (99 na međunarodnim), 9 predavanja po pozivu, od čega 6 plenarnih. Radovi su citirani 387 puta, ne računajući samocitate, h-indeks = 11. Pohađala je više kurseva i bila na studijskim boravcima u okviru međunarodne saradnje. Do sada je bila mentor 5 odbranjenih magistraturskih teza i 5 odbranjenih doktorskih disertacija. Bila je recenzent radova u više međunarodnih naučnih časopisa, učestvovala u organizaciji nacionalnog skupa i bila urednik nacionalne monografije. Rukovodilac je međunarodne saradnje sa Nemačkom, Amerikom, Australijom, Hrvatskom i Slovenijom. Rukovodilac je projektnih zadataka u okviru međunarodne saradnje i rukovodila je projektom iz programa tehnološkog razvoja MNTR u periodu 2008-2011, TR 23041. Trenutno rukovodi projektom iz programa osnovna istraživanja MPNRS OI175085. Do sada je učestvovala i/ili trenutno učestvuje u 11 projekata, domaće ili međunarodne saradnje. Pri kategorizaciji naučnog rada istraživača od strane Ministarstva za nauku Republike Srbije dr Aleksandra Stanković je svrstana u kategoriju A1. U ovoj kategoriji se nalazi u poslednja dva projektna ciklusa. Spisak publikacija kao i ostali detaljni podaci nalaze se u priloženom CV kandidata.
Oblasti naučno-istraživačkog rada
Od početka svoje naučno-istraživačke delatnosti kandidat, Dr Aleksandra Stanković, je angažovana u istraživanjima u oblasti savremene genetske epidemiologije i molekularne genetike vaskularnih i inflamatornih oboljenja. U periodu od izbora u zvanje viši naučni saradnik, istraživanja kandidata su se odnosila na sledeće oblasti:
1. Karotidna ateroskleroza -. Definisanje asocijacije polimorfizama u genima za matriksmetaloproteinaze i gena za endotelijalni NOS, genima RAS (renin-angiotenzin sistema) i genima odgovornim za adheziju i migraciju inflamatornih ćelija sa nastankom i progresijom ateroskleroze i ishemijom mozga značajno je za utvrđivanje potencijalne preventive i može biti putokaz za buduću primenu adekvatnije terapije.
2. Istraživanja polimorfizama u genima i ekspresije gena koji kodiraju osnovne komponente inflamacije bubrega koji mogu biti odgovorni u nastanku fibroznih ožiljaka kod dece. Ove varijacije mogu biti značajni markeri nastanka gubitka bubrežne funkcije.
3. Analizu gena uključenih u inflamatorni odgovor, u CNS-u u multiploj sklerozi. Analizirani su i ključni geni za imuni odgovor, migraciju inflamatornih ćelija i za influks u CNS. Analizirana je asocijacija polimorfizama DNK u ovim genima sa nastankom i progresijom multiple skleroze u populaciji Srbije, Hrvatske i Slovenije.
4. Jedno od novih pravaca istraživanja je i inegrativni pristup u proceni zdravstvenog rizika u populaciji Srbije primenom molekularne genetike u proučavanju gena odgovornih za odgovor i odbranu organizma na zagađivače iz spoljašnje sredine.

Doprinos naučno-istraživačkog rada kandidatkinje dr Aleksandre Stanković ogleda se u pronalaženju velikog broja parametara genetičke osnove vaskularnih i inflamatornih oboljenja u ljudskim populacijama, koji utiču na nastanak i progresiju bolesti i imaju aplikativni potencijal u prevenciji i prognozi toka bolesti u kliničkoj praksi u skoroj budućnosti. Posebna naučna vrednost istraživanja kandidatkinje jeste što su polimorfni oblici gena definisani po prvi put u populaciji Srbije.
Kvalitativne uslove je takođe ispunila kroz pedagoški i mentorski rad, organizacioni, uređivački i recenzentski. Formirala je novi pravac istraživanja i novu grupu, kojom trenutno rukovodi u projektnom ciklusu od 2011-2018, odlično rangiranim projektom iz programa osnovnih istraživanja, oblast medicina – „Genetska osnova vaskularnih i inflamatornih bolesti“, Ministarstvo za prosvetu nauku i tehnološki razvoj Republike Srbije. Bila je i rukovodilac tehnološkog projekta.
Treba naglasiti rad Dr Stanković u okviru međunarodne saradnje kroz bilateralne i multilateralne saradnje i projekte. (FP7 – Development of Sensor-based Citizens’ Observatory Community for Improving Quality of Life in Cities.) Učestvovala je u bilateralnim projektima sa Slovenijom i Hrvatskom. Bila je komentor doktorata koleginici u Hrvatskoj čijom je izradom rukovodila u okviru bilateralne saradnje.
Dr Stanković je bila u organizacionom odboru međunarodne konferencije. Jedan je od predavača u okviru kursa Molekularne biologije na doktorskim studijama na Biološkom fakultetu u Beogradu. Osim formalne saradnje u okviru međunarodnih projekata treba istaći i vrlo živu saradnju sa laboratorijama u Australiji, Americi, Rusiji i Nemačkoj. Uradila je više od dvadeset recenzija za prestižne međunarodne časopise. Član je u 5 domaćih i 3 međunarodna naučna udruženja.
Izvrsnost tema kojima se bavila i dobijenih rezultata u okviru svoje karijere je rezultovalo sa nekoliko predavanja po pozivu na prestižnim konferencijama.
Zbog svega navedenog zadovoljstvo nam je da koleginicu dr Aleksandru Stanković, naučnog savetnika Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ predložimo za člana Naučnog društva Srbije u Odeljenju medicinsko-bioloških nauka.