Prof. dr Milan Kurepa

Prof. dr Milan Kurepa, redovni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1933. godine u Bačkoj Palanci, Srbija, od oca Vase i majke Ruže Štajn. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Bačkoj Palanci, gde je maturirao. Studije fizičke hemije, Prirodno-matematičkog fakulteta u Beogradu završio je 1956/57. g. i zaposlio se u Institutu za nuklearne nauke „Vinča“ u zvanju asistenta Fizičke laboratorije. Do 1961. godine bio je član Odeljenja za metode detekcije zračenja. Školske 1961/62. godine upisao se na poslediplomske studije smera Fizika jonizovanog gasa pri Katedri za fiziku. Krajem 1961. odlazi na jednogodišnje usavršavanje iz oblasti interakcije atomskih čestica, koju je obavio pri Department of Electrical Engeneering, University of Liverpool UK. Nakon povratka stiče akademski stepen magistra fizičkih nauka i nastavlja da radi u Laboratoriji za jonsku fiziku. Doktorsku disertaciju branio je takođe 1963. pri Katedri za fiziku Prirodno matematičkog fakulteta. Na pomenutoj katedri izabran je u zvanje docenta 1964., u zvanje vanrednog profesora 1971., a u zvanje redovnog profesora 1981. Od osnivanja Laboratorije za fiziku atomskih sudara postaje njen rukovodilac, i ostao joj je na čelu sve do 1996. godine. Ova laboratorija je stekla svetsku reputaciju svestranošću i kvalitetom naučnih rezultata. U toku aktivnog rada prof. Kurepa boravio je u inostranstvu priključujući se uvek timovima čiji napori pokrivaju oblast fizike kojom se bavi njegova laboratorija. To su univerziteti: University of York, University of Manchester, University of Southampton, Royal Holloway and New Bradford College, University of London, Universite Catholique, Louvain-la-Neuve, Universitat Kaiserslautern, Universitat Innbruck, Universite Pierre et Marie Curie, Parisk F; Fachbereich Physik, Freie Universitat, Berlin, National Bureau of Standards, USA.

Bio je član više naučnih i stručnih udruženja: Društvo fizičara Srbije, Savez društava matematičara, fizičara i astronoma Jugoslavije, Društvo fizikohemičara Srbije, Društvo za vakuumsku tehniku Srbije, Društvo za masenu spektrometriju, Udruženje profesora i istraživača. U inostranstvu bio je član: European Physical Society, Balkan Physics Union i International Union of Pure and Applied Physics.

Bio je član redakcija naučnih časopisa: Fizika (Zagreb); Sveske fizičkih nauka (Beograd), Bilten SANU.  Dobitnik je Oktobarske nagrade grada Beograda 1989. g. i Ordena rada sa crvenom zastavom 1988. godine. Za dopisnog člana Srpske Akademije nauka i umetnosti izabran je 1994. godine.

Kao rezultat istraživačkog rada prof. Kurepa je objavio: 1 pregledni rad i 39 radova u međunarodnim časopisima, zatim 4 rada u domaćim naučnim časopisima i 4 rada su štampana u celini kao i 63 rada u izvodu, koji su saopšteni na međunarodnim konferencijama. Održao je 8 uvodnih predavanja na međunarodnim i 18 na domaćim naučnim skupovima koji su štampani u celini. Objavio je veći broj univerzitetskih i srednjoškolskih udžbenika.

Publikacije prof. Kurepe citirane su u više od 300 naučnih radova, preglednih članaka i knjiga.

Oblasti interesovanja prof. Kurepe su atomski sudari, posebno interakcije elektrona sa atomima i molekulima. Izučavao je procese jonizacije i pobuđivanja atomskih čestica, kao i procese zahvata elektrona u molekule. Posebno treba istaći rezultate postignute u izučavanju molekula vode, hlora, broma i sumpordioksida, što je od velikog interesa za fiziku plazme, lasere kao i ozonski omotač Zemlje.

Prof. Kurepa je u okviru svog nastavnog rada predavao Osnovni kurs fizike za studente biologije i hemije. Pored toga držao je nastavu iz sledećih predmeta; Atomska fizika, Fizika molekula, Fizika jonizovanog gasa, Metodi eksperimentalne fizike, Fizički osnovi filma. Na poslediplomskim studijama držao je nastavu iz predmeta: Eksperimentalne metode fizike atomskih sudara, Fizika atomskih sudara, Fizika i tehnika vakuuma, Elektronska optika. Kurs fizika atomskih sudara držao je i na inostranim univerzitetima.

Bio je rukovodilac za 26 diplomskih radova, 2 specijalistička rada, 17 magistarskih teza, 10 doktorskih disertacija.