Prof. dr Aleksandar Đokić

Prof. dr Aleksandar Đokić, profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 1924. u Dolcu kod Berana, od oca Miljana i majke Ilinke Vujošević. Diplomirao je na Poljoprivrednom odseku Poljoprivredno-šumarskog fakulteta u Beogradu 1949. Doktorirao je 1957. na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. Od 1949. do 1950. godine radio je u Zemaljskom institutu za poljoprivredna istraživanja u Kragujevcu. Godine 1950. izabran je za asistenta za predmet Genetika na Poljoporivrednom fakultetu u Beogradu. Bio je na naučnoj specijalizaciji u Nacionalnom institutu za poljoprivredna istraživanja (INRA) u Versaju, 1952., a kao stipendista UNESKO-a na Sorboni i u INRA, Parizu 1962. Bio je na studijskim putovanjima u Francuskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Švedskoj i dva puta član delegacije Jugoslavije na zasedanju UNESKO-a u Sofiji.
Kao prorektor Univerziteta doprineo je uspostavljanju uspešne saradnje između beogradskog Univerziteta i pariskih Univerziteta (Pariz I i Pariz XII), kao i francuske Akademije nauka, Univerziteta u Budimpešti, Lenjingradu, Plovdivu, Bukureštu, Temišvaru, Njujorku, Tripoliju, Bengaziju, Rabatu i dr.
Izabran je za člana Njujorške akademije nauka 1983. godine, a za dopisnog člana francuske Poljoprivredne akademije u Parizu 1991. godine. Dobitnik je Oktobarske nagrade Beograda za nauku u 1964. i Sedmojulske nagrade Srbije za nauku u 1989, i većeg broja priznanja, plaketa i povelja: Grada Beograda, Univerziteta u Beogradu, Poljoprivrednog fakulteta, Univerziteta Paris I i Paris XII, Centra za poljoprivredna istraživanja u Zaječaru, JNA; Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, Instituta „Srbija“ – Centra za krompir u Guči i Centra za strna žita u Kragujevcu, Saveza poljoprivrednih inženjera i tehničara Jugoslavije.
Dobitnik je i brojnih odlikovanja: Orden za vojne zasluge sa srebrnom zvezdom (1971), Orden rada sa crvenom zastavom (1979); Orden zasluga za narod sa zlatnom zvezdom (1990). Obavljao je razne funkcije na Fakultetu: šef katedre za genetiku, oplemenjivanje bilja i semenarstvo, prodekan, dekan, potpredsednik Saveta Fakulteta, predsednik raznih odbora i komisija i van fakulteta, odbornik Gradskog veća Skupštine Beograda, prorektor Univerziteta u Beogradu u dva mandata.
Pored nastave za redovne studente iz predmeta Genetika obavljao je nastavu i na poslediplomskim studijama. Bio je mentor, komentor i član za izradu i odbranu većeg broja magistarskih teza i doktorskih disertacija. Doprineo je transferu nauke i tehnologije u proizvodnji u zemljama u razvoju. Učestvovao je sa referatima i saopštenjima na brojnim kongresima u inostranstvu: u Lenjingradu, Parizu, Budimpešti, Londonu, Bukureštu, Lundu .
Publikovao je preko 150 naučnih i naučno-stručnih radova u domaćim i inostranim časopsima, oko 50 stručnih radova, 12 posebnih publikacija, dva univerzitetska udžbenika, jedna autorizovana skripta za studente i velik broj naučnih članaka, oko 35 saopštenja na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu.
Od važnijih publikacija treba istaći: „Biljna genetika“, univerzitetski udžbenik za studente (1988), Uloga gena u razviću i esperimentalna embriologija, Selekcija pšenice (poglavlje u knjizi „Pšenica“), Uticaj temperature na degeneraciju krompira, Neka novija dostignuća u selekciji pšenice, Jugoslovenske sorte i hibridi poljoprivrednog bilja – monografija u zajednici sa Anđelković, K. Pavlović, P. Maksimović.
Najvažniji naučni doprinosi: Tvorac je prve jugoslovenske sorte pšenice „Hibrid“ 013″, koja je priznata od jugoslovenske Komisije za priznanje sorti 1964. godine. Autor je 6 sorti ozime pšenice: Zemunka 1, Beograđanka, Timočanka, Hibrid 013, Polimka i Stižanka, koautor je još 18 sorti ozime i jare pšenice, tri sorte ozimnog ječma i jednu sortu krompira (Univerzal), što čini ukupno 27 sorti, čime je dao velik doprinos povećanju ukupne proizvodnje pšenice, ječma i krompira u našoj zemlji.
Aktivno je sarađivao sa brojnim naučnim institutima, poljoprivrednim kombinatima i zadrugama, na naučnim problemima u školovanju kadrova, kako na redovnim, tako i na poslediplomskim studijama.