Проф. др Милош Самарџија

Проф. др Милош Самарџија, редовни професор Правног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1920. године у Клокочевцима. Дипломирао на Правном факултету у Београду 1947. године на коме је стекао докторат економских наука 1956. године. До избора за асистента на Правном факултету 1949. године радио је у административним установама, затим од 1951. до 1953. године у Амбасади ФНРЈ у Паризу.  Враћа се на Правни факултет, где је биран у сва универзитетска звања, а за редовног професора 1965. године. Предавао је Политичку економију, затим Привредни систем Југославије. Као стипендиста Фордове фондације боравио је у САД на проучавању проблема теорије и политике цена. Држао је и предавања на универзитетима у САД као гостујући професор.
Био је члан Економског савета СИВ-а, као и члан и председник Економског савета Скупштине СР Србије. Члан је Научне секције Савеза економиста Југославије од њеног оснивања. Био је члан Редакционог одбора часописа „Социјализам“ и директор Института за економику инвестиција. Уређивао је економску библиотеку 1958-1960. године у издању Нолита.
Био је економски саветник у Економској комисији ОУН за Европу у Женеви од јуна 1972. године. Дуги низ година, као експерт ОУН, обавља функције економског саветника у земљама у развоју.
Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе: написао је и објавио радове из области економске теорије, теорије вредности и цена и из домена привредног система Југославије и посебно социјалистичког самоуправљања. Неколико књига – уџбеника и монографија и већи број реферата, расправа и чланака. Неки радови су објављени у иностраним часописима, зборницима и посебним публикацијама.
Најзначајније радове представљају следеће публикације: Цена производње – методолошко-теоријска разматрања, Политика цена, Проблеми цена у социјалистичкој привреди, Привредни систем Југославије (уџбеник).
Најважнији научни доприноси: Његови радови представљају допринос изучавању теоријских проблема вредности и цена, затим привредног система, а посебно односа плана и тржишта у социјалистичкој привреди. Ту посебно долазе доприноси у истраживањима из домена упоредних привредних система и посебно социјалистичких система, совјетског и источноевропских земаља и социјалистичке Југославије.
У Економској комисији Уједињених нација у Женеви радио је у Одељењу економских анализа као заменик директора и водио сектор – социјалистичке земље (централно-планске економије). Организовао је и рад на проблемима државног планирања у земљама тржишне привреде у Западној и Јужној Европи. Питање међусобних економских односа и посебно спољне трговине између западних и источних земаља – чланица Економске комисије су били предмет годишњих извештаја (The Economic Survay for Europe и Trade Bulletin). У земљама у развоју радио је на проблемима развојног планирања (Development planning) и организовао израду годишњих и средњерочних планова и инвестиционих програма.
Најважнији научни допринос који је својим радом проф. Самарџија постигао, може се најбоље сагледати кроз следећу анализу: „његови радови представљају допринос изучавању теоријскох проблема вредности и цена, затим привредног система, а посебно односа плана и тзржишта у социјалистичкој привреди.
Ту посебно долазе доприноси у истраживањима из домена упоредних привредних система.
Данас живи у иностранству, у Швајцарској, у Женеви.