Prof. dr Pavle S. Nikolić

Prof. dr Pavle S. Nikolić, redovni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, rođen je 1928. godine u Beogradu od oca Save, inženjera agronomije i majke Olivere Sokolović, oboje iz Beograda. U Beogradu je završio osnovnu školu i gimnaziju (maturirao 1947.), a zatim i Pravni fakultet (1951.), na kome je stekao i doktorat pravnih nauka odbranivši doktorsku disertaciju „Skupštinski sistem“ 1961. godine. Školsku 1964.-1965. godinu je proveo u Parizu kao stipendista francuske Vlade, a bio je i polaznik V sesije d´Etudes supérieures de Sciences politiques Pravnog i Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Ex en Provans-u na Institutu za pravne studije u Nici (1958.).

Za naučnog stipendistu na Pravnom fakultetu u Beogradu je izabran 1952. godine, a za asistenta za predmet Ustavno pravo 1955., da bi u narednom periodu bio biran za docenta (1962.), vanrednog profesora (1970.) i redovnog profesora (1977.) na istom predmetu. Bio je prodekan Pravnog fakulteta u Beogradu (1975.-1977.), direktor Instituta za pravne i društvene nauke Pravnog fakulteta (1977.-1979.), šef Katedre za političke nauke na istom fakultetu (dva mandata), dugogodišnji direktor Međunarodnog univerzitetskog centra za društvene nauke Univerziteta u Beogradu, sudija Ustavnog suda Srbije (1980.-1987.) zadržavajući, pri tome, radni odnos na fakultetu i dr.

Član je Naučnog društva Srbije od 1996. godine. Vršio je funkciju predsednika Jugoslovenskog udruženja za ustavno pravo, član Predsedništva Jugoslovenskog udruženja za ustavno pravo, član Predsedništva Jugoslovenskog udruženja za uporedno pravo, a bio je i generalni sekretar Udruženja za političke nauke Srbije, član Predsedništva Saveza udruženja pravnika Jugoslavije, itd.

U periodu od 1998. do 2003. godine bio je glavni i odgovorni urednik časopisa „Arhiv za pravne i društvene nauke“. Titulu Doctor honoris causa mu je dodelio Univerzitet u Ruanu (Francuska) 1986. godine. Bio je profesor po pozivu na Univerzitetu Paris I Panthéon-Sorbonne – Francuska (1980) i profesor po pozivu na Univerzitetu u Friburgu – Švajcarska (1981). Godine 1984. je izabran za počasnog profesora Univerziteta „Colegio Mayor de Nuestra Senora del Rosario“ u Bogoti (Kolumbija), kao i za počasnog člana Kolumbijskog udruženja za ustavno pravo.

Prof. Nikolić se bavi problemima ustavnog prava, a posebno pitanjima parlamentarizma, skupštinskog sistema, organizacije i rada parlamenta, odnosa zakonodavne i izvršne vlasti, federalizma, ustavnog sudstva, kontrole ustavnosti zakona, itd. Objavio je preko 200 naučnih i stručnih radova (knjiga, članaka, rasprava, referata, i sl.). Najvažnije knjige: udžbenik Ustavno pravo (izd. 1991., 1993., 1994., 1995.-96., 1997.), Savezna skupština u ustavnom i političkom sistemu Jugoslavije (1969.), Skupštinski sistem (1973.), Federacija i federalne jedinice (1989.), Od raspada do beznađa i nade (1997.), Nacrt Ustava Kraljevine Srbije (2001.) i Sistemi Costituzionali dei nuovo stati dell’EU – Yugoslavia, Torino, (2002.), Od „Ustava“ do Ustava . . . ( 2003.), i dr.

Više od sedamdeset radova Nikolić je objavio na stranim jezicima: na francuskom, engleskom, poljskom, italijanskom, ruskom, španskom, nemačkom, mađarskom, japanskom i češkom jeziku. Radove objavio u sledećim stranim časopisima: Ruch prawniczy, ekonomiczny i socjologiczny (1974.), Panstwo i prawo (1974.), L´Europe en formation (1977.), Ethiopiques – Senegal (1977.), Problemy rad narodowych (1979.), Studia prawnicze (1981.), Revue d´études comparatives Est-Ouest (1982.), International review of contemporary law (1982.), Annali – Instituto di studi europei A.de Gasperi (1983.), Jurist – Tokyo (1987.), Tichikenkyu – Tokyo (1987.), Revue d´études comparatives Est-Ouest (1992.), Quaderni costituzionali (1992.), Pravnik – Praha (1994.), Revue européenne de Droit Public (1997.), Diritto publico comparato ed Europeo (1999.).

Radove objavio i u 23 strana zbornika, odnosno knjige: u Francuskoj (3 rada), Mađarskoj (3), Italiji (11), Kolumbiji (2), Švajcarskoj (4), Indiji (1), Poljskoj (2), Nemačkoj (1), Holandiji (1), Belgiji (1), kao i u domaćim izdanjima na stranom jeziku.

Prof. Nikolić je održao 11 kurseva (od toga tri na doktoratu) i preko 60 predavanja na 43 univerziteta (fakulteta) i u desetak drugih naučnih i stručnih institucija u 18 zemalja širom sveta: u Francuskoj (u Parizu na dva univerziteta, a zatim u Grenoblu, Bordou, Avru), Poljskoj (u Poznanju, Krakovu, Lublinu, Varšavi), Rusiji (u Moskvi, Petrovgradu), Italiji (u Bolonji na dva univerziteta, Firenci, Torinu, Rimu, Kalabriji), Iraku (u Bagdadu), Meksiku (u Siudad Meksiku na dva fakulteta, Oahaki), Egiptu (u Aleksandriji, Kairu), Alžiru (u Alžiru), Španiji (u Barseloni), Mađarskoj (u Pečuju), Nemačkoj (u Berlinu), Švajcarskoj (u Friburgu, Ženevi), Kolumbiji (u Bogoti), Kini (u Pekingu, Tjencinu), Japanu (Tokiu, Kjotu, Sendaju), Grčkoj (u Atini), Holandiji (u Roterdamu), a zatim u Tunisu na Međunarodnoj akademiji za ustavno pravo (dva kursa), u Parizu u Društvu za uporedno zakonodavstvo, u Aosti u Univerzitetskom koledžu za federalističke studije, u Rimu na Policijskoj akademiji, u Tokiu u Japanskom udruženju za ustavno pravo, u Tokiu i Saporou u Peace Constitution League, u Varšavi u Ustavnom sudu Poljske, i u još nekim institucijama u Francuskoj, Poljskoj, Nemačkoj.

Svojevremeno je bio stalni član profesorskog kora Međunarodne akademije za ustavno pravo u Tunisu, Evropskog instituta u Nici i Univerzitetskog koledža u Aosti, i dr. Na Univerzitetu Ben Aknoun u Alžiru je gostovao i kao član Komisije za odbranu doktorske disertacije.

Kao nacionalni referent, prof. Nikolić je učestvovao na preko 45 kongresa i drugih naučnih skupova u inostranstvu (17 zemalja), a u više navrata i kao generalni referent. Na većem broju skupova i kongresa bio je predsedavajući (Atina, Trento-Levico, Tokio, Udine i dr.). Učestvovao je sa referatom na brojnim skupovima u zemlji. Učestvovao je i u izradi nekoliko naučnih projekata u zemlji.

Prof. Nikolić je bio jedan od osnivača i prvi Generalni sekretar Međunarodnog udruženja za ustavno pravo (1981.-1993.), a od 1993. godine je potpredsednik tog Udruženja i član Programske komisije istog Udruženja. Takođe, bio je jedan od osnivača i potpredsednik Međunarodne akademije za ustavno pravo (1984.-1996.).

Dobio je medalju Univerziteta u Kaljariju (Italija), medalju Regionalnog saveta Haute-Normandie (Francuska), medalju Ministarstva javne bezbednosti (Italija), Zlatni orden za zasluge Poljske, nagradu Službenog lista SFRJ za najbolje delo u oblasti pravnih nauka (1989.).