Преминули Одељење техничких наука

  • Проф. др Милорад Бојић

    Машински факултет Крагујевац
    Проф. др Милорад Бојић

    Пoслe дужe и тeшкe бoлeсти, у Крaгуjeвцу je прeминуo нaш увaжeни и драги кoлeгa, рeдoвни прoфeсoр Фaкултeтa инжeњeрских наука у Крагујевцу,  редовни члан Академије инжењерских наука Србије и дописни члан САНУ, гостујући професор бројних универзитета у свету, почасни члан СМЕИТС-а, добитник Плакете КГХ Друштва Србије, др Милорад Бојић(1951-2016).

    Одлазак академика проф. Бојића велики је губитак за академску, стручну и научну заједницу. (више…)

  • Проф. др Петар Васић

    Електротехнички факултет
    Проф. др Петар Васић

    Проф. др Петар Васић рођен је у Београду 1934. године. Дипломирао је 1958. године на математичкој групи Природно-математичког факултета у Београду, а две године касније постављен за асистента на истом факултету. Одбранио докторску дисертацију 1963. године на Електротехничком факултету, на који прелази као наставник математике исте године. Од 1965. године је спољни сарадник Института „Борис Кидрич“ у Винчи. Био је члан је Друштва математичара Француске, а до 1968. и члан Математичког института у Београду. (више…)

  • Проф. др Миомир К. Вукобратовић

    САНУ
    Проф. др Миомир К. Вукобратовић

    Проф. др Миомир К. Вукобратовић, академик САНУ, рођен је 1931. године у Ботошу, Зрењанин, од оца Крсте и мајке Роксанде Тоскић. Гимназију је завршио у Краљеву 1950. Дипломирао је на Ваздухопловном одсеку Машинског факултета у Београду 1957. године, где је и одбранио свој први докторат из области ваздухопловства 1964. године. Свој други докторат из домена роботике одбранио је у Институту Машиноведенија АН СССР, у Москви 1972. године. До 1965. је као самостални конструктор радио у Одсеку за чврстоћу и аероеластичност Ваздухопловно-техничког института у Жаркову. (више…)

  • Проф. др Иво М. Вушковић

    Машински факултет
    Проф. др Иво М. Вушковић

    Проф. др Иво М. Вушковић, редовни професор Машинског факултета у Београду у пензији, рођен је 1912. године у Загребу од оца Марка и мајке Наталије Полистина. У марту 1936. дипломира као државни стипендистa на Техничком Факултету у Београду. У септембру 1936. додељена му је немачка стипендија “ Mitteleuropaischer Wirtschaftstag “ за специјализацију у Минхену на Техничкој високој школи где ради две године код професора D. Thome као докторант-сарадник у његовом Хидрауличком институту. Још за време израде докторског рада проф. Thome га је наместио у фабрици (више…)

  • Проф. др Милорад Ивковић

    Грађевински факултет

    Проф. др Милорад Ивковић, редовни професор Грађевинског факултета у Београду, у пензији, рођен је 1924. године, у Ваљеву, Србија, од оца Војислава и мајке Лепосаве Петковић. Школовао се у Београду. Завршио је Другу мушку гимназију 1942. Дипломирао на Грађевинском факултету 1951. – Одсек за конструкције, из предмета Бетонске конструкције, 1954. изабран је за асистента на предмету Бетонске конструкције. За доцента на истом предмету изабран је 1963. за ванредног професора 1970., а за редовног 1977.године. По сили закона, 1989. године, са 65 година живота, одлази у пензију. У периоду од 1973. до 1978. био је шеф Катедре (више…)

  • Проф. др Милутин Јовановић

    Технолошки факултет

    Проф. др Милутин Јовановић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду у пензији, рођен је 1917. у Београду, од оца Александра и мајке Видосаве Обрадовић. Дипломирао је 1940. на Технолошком одсеку Техничког факултета Универзитета у Београду. После 1946. године ради у Министарству индустрије ФНРЈ, затим у Генералној дирекцији индустрије стакла, Савезном инсти- туту за стакло и у Научно-истраживачком институту НРС и у Фабрици стакла у Параћину. На Технолошком факултету у Београду изабран је 1951. године за стручног сарадника, (више…)

  • Проф. др Слободан Кончар – Ђурђевић

    Технолошко-металуршки факултет
    Проф. др Слободан Кончар - Ђурђевић

    Проф. др Слободан Кончар – Ђурђевић рођен је 1917. године у Сремским Карловцима а дипломирао на Технолошком одсеку Техничког факултета у Београду 1940. године. Докторирао 1956. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду. За асистента је био изабран 1946. године, а за редовног професора 1963. године. Научна, стручна и животна сазнања допринели су израженим интелектуалним активностима, у облику штампаних научних радова, њих око 180, и излаганих око 110; стручних радова око 90; научно-истраживачких пројеката 25, техничких 20, патената 3. (више…)

  • Проф. др Манојло Маравић

    Грађевински факултет Сарајево

    Проф. др Манојло Маравић, редовни професор Грађевинског факултета Универзитета у Сарајеву, рођен је 1919. године у Дрежници, Општина Огулин, од оца Јована и мајке Саре Зрнић. Основну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Огулину, а више у Карловцу 1938. Након положене матуре у јесен 1938. године уписао је студије математике на Београдском Универзитету. Због напада Немачке на Југославију при крају III године прекида студије и враћа се у Дрежницу где се придружује борби против окупатора у којој учествује до краја рата. Године 1946 је као мајор ЈНА демобилисан је (више…)

  • Проф. др Мирко Милић

    Електротехнички факултет
    Проф. др Мирко Милић

    Проф. др Мирко Милић рођен је 1932. године у Галацу (Румунија), а дипломирао на Електротехничком факултету у Београду 1956. године. Од 1957. запослен је на Електротехничком факултету у Београду где је докторирао 1968. године. Од 1980. у звању је редовног професора. Као стипендиста Британског савета, провео је школске године 1965/66. на Imperial College -у у Лондону. Током 1977. године био је професор – истраживач на University of California, Berkley. Чланство у међународним организацијама: Senior member of IEEE-a (више…)

  • Проф. др Драгослав Митриновић

    Електротехнички факултет
    Проф. др Драгослав Митриновић

    Проф. др Драгослав Митриновић рођен је 1908. године у Смедереву. Дипломирао је математику 1932. године на Филозофском факултету у Београду, а 1933. докторирао на истом факултету. До 1946. године био је професор реалке и гимназије, а од 1946. ванредни професор Филозофског факултета у Скопљу. Од 1951. године био је ванредни професор, а од 1956. године редовни професор Електротехничког факултета у Београду. Један је од оснивача Филозофског факултета у Скопљу (1946), иницијатор и уредник више математичких часописа и серија. (више…)

  • Проф. др Милан В. Митровић

    Технолошко-металуршки факултет
    Проф. др Милан В. Митровић

    Проф. др Милан В. Митровић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета у Београду у пензији, рођен је 1929. године, у Београду, од оца Велибора, доцента Београдског универзитета и мајке Мирославе Путник, професора. Основну школу и гимназију завршио је у Београду 1935-47. Технолошки факултет, Хемијско-техно-лошки одсек, завршио је у Београду 1947.-53. Специјализацију из Пројектовања процеса и управљања процесима обавио је на одсеку за хемијско инжењерство Државног универзитета Мисурија, у Роли, САД. Докторирао је у области техничких наука (више…)

  • Проф. др Боривоје Д. Мишковић

    Технолошко-металуршки факултет
    Проф. др Боривоје Д. Мишковић

    Проф. др Боривоје Д. Мишковић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета у Београду у пензији, рођен је 1927. године, у Београду од оца Деспота и мајке Даринке Вучетић. Основну школу, гимназију и Технолошки факултет Техничке велике школе завршио у Београду. Докторско звање стекао на Технолошко металуршком факултету Универзитета у Београду.
    За асистента на Технолошком факултету изабран 1958., за доцента 1961., за ванредног професора 1970. и за редовног професора 1976. Предавао предмете: Увод у технологију метала, (више…)

  • Проф. др Пантелија М. Николић

    Електротехнички факултет
    Проф. др Пантелија М. Николић

    Проф. др Пантелија М. Николић, редовни професор Електротехничког факултета у пензији, рођен је у Нишу 1928. године, од оца Милутина и мајке Анке Главаш. Дипломирао је на Одсеку за телекомуникације Електротехничког факултета. Од 1954. до 1957. године радио је у Средњотехничкој школи „Никола Тесла“ у Београду као наставник. За асистента на Електротехничком факултету је изабран 1957., за доцента 1965., за ванредног професора 1973., а за редовног професора 1980. године. Под његовим руководством је урађено и одбрањено 17 докторских дисертација (више…)

  • Проф. др Јован Б. Тодоровић

    Машински факултет
    Проф. др Јован Б. Тодоровић

    Проф. др Јован Б. Тодоровић, редовни професор машинског факултета у Београду у пензији, рођен је у Београду 1932. године, од оца Бранислава и мајке Даринке Кангрга. Ту је завршио основну и средњу школу. На Машинском факултету у Београду дипломирао је 1957. године, на Одсеку за опште машинство. На истом Факултету одбранио је 1972. докторску дисертацију из подручја поузданости моторних возила. Од 1957. до 1963. радио је у предузећу ИМТ у Београду, на више радних места. Средином 1962. изабран је за доцента на Машинском факултету у Београду. (више…)

  • Проф. др Рајко Томовић

    Електротехнички факултет

    Проф. др Рајко Томовић, академик, редовни професор Електротехничког факултета у Београду у пензији, рођен је 1919. године, у Баји (Мађарска) од оца Мирка, мајке Ирене Баста. Гимназију је завршио у Београду 1938. године. Дипломирао на Електротехничком факултету у Београду 1946. Докторирао у Српској академији наука и уметности 1952. из области аналогних рачунара.Од 1950. до 1960. радио је у Институту „Борис Кидрич“ Винча, а у периоду 1960. до 1962. године у Институту „Михајло Пупин“ у Београду. Од 1964. до пензије редовни професор (више…)

  • Проф. др Димитрије А. Тјапкин

    Електротехнички факултет
    Проф. др Димитрије А. Тјапкин

    Проф. др Димитрије А. Тјапкин, редовни професор Електротехничког факултета у Београду у пензији, рођен је 1926. године у Пећи од оца Аркадија и мајке Вере Иванов, где је завршио гимназију 1945. године. Дипломирао на Електротехничком факултету 1950. године где је и докторирао. На усавршавањима у трајању од годину дана био у Физичко-техничком институту у Брауншвајгу 1956., Институтима Пољске АН, и развојној лабораторији фирме Thomson-CSF, Париз (1956. и 1960.), све из области технологије полупроводничких компоненти. На ЕТФ-у од 1950. године као асистент; (више…)