Преминули Одељење природно-математичких наука

  • Проф. др Лазар Аврамов

    Пољопривредни факултет
    Проф. др Лазар Аврамов

    Проф. др Лазар Аврамов, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1921.у Хајдучици, од оца Милана и мајке Милке Тодоран. Грађанску и Задружновинарску школу завршио у Вршцу. Средњу пољопривредну школу завршио је у Букову, код Неготина. Дипломирао 1949. на Пољопривредном факултету у Земуну. На Факултету је биран у сва наставничка звања, а 1967. године за редовног професора за предмет Посебно виноградарство. Докторирао је 1955. године на Пољопривредном факултету у Земуну на теми: (више…)

  • Проф. др Владимир Б. Аксин

    Рударско-геолошки факултет
    Проф.др Владимир Аксин

    Проф. др Владимир Б. Аксин, геолог, привредник и редовни професор Рударско-геолошког факултета Унверзитета у Београду, рођен је 1928. године у Ади (Војводина) од оца Бранислава и мајке Љубице Обровашки. Основну школу је завршио у Ади (1938.), а гимназију у Новом Саду (1946.). Студирао је у Београду на Рударско-геолошком факултету где је дипломирао 1950. Докторску дисертацију из области истраживања лежишта и гаса одбранио је 1963. године на истом факултету. После краћег рада  у предузећу „Нафта“ у Лендави (1950.-1951.) и одслужења војног рока, (више…)

  • Проф. Ђурђе Бошковић

    Архитектонски факултет
    Проф. Ђурђе Бошковић

    Проф. Ђурђе Бошковић рођен је у Београду 1904. године. Гимназију је учио у Француској, а матурирао је 1922. године у Београду. Дипломирао је на Архитектонском одсеку Техничког факултета у Београду 1928. године. Од 1930. године био је кустос Народног музеја и радио као асистент и као доцент на Техничком факултету. Године 1947. изабран за ванредног професора а 1950. године за редовног професора на Архитектонском факултету, за предмете Историја архитектуре и Историја уметности.
    На Универзитету у Београду је обављао следеће функције: (више…)

  • Проф. др Тома Бунушевац

    Шумарски факултет
    Проф. др Тома Бунушевац

    Проф. др Тома Бунушевац рођен је у Београду 1914.године. Дипломирао је на Шумарском одсеку Пољопривредно-шумарског факултета у Београду 1936. године. Радио је у Министарству шума и руда, а од 1938. године на Пољопривредно-шумарском факултету као асистент. Докторирао је 1954. године на Шумарском факултету, где је касније постао и редовни професор за предмет Гајење шума. Иницијатор и један од оснивача, првог у историји наше земље, самосталног Шумарског факултета, а 1960. оснивач и дугогодишњи директор првог Института (више…)

  • Проф. др Надеждa Ванлић-Разуменић

    Институт Винча
    Проф. др Нада Вакнив Разуменић

    Проф. др Надеждa Ванлић-Разуменић је рођена 1935. године у Београду професорској породици. Образовала се у Београду и дипломирала Хемијски инжењеринг 1961. године на Универзитету у Београду. Била је запослена у Институту Винча за нуклеарне науке од априла 1962. до априла 2000. Првих десет година, посвећена су развоју и истраживању органских једињења обележених са бета-емитерима C-14, S-35, H-3, и P-32. Њен главни интерес је био у истраживањима у области хемије и биохемије (више…)

  • Проф. др Бранислав Вуловић

    Архитектонски факултет
    Проф. др Бранислав Вуловић

    Проф. др Бранислав Вуловић рођен је у Ивањици 1921. године. Дипломирао је 1949. године на Архитектонском факултету у Београду, и докторирао на истом факултету 1964. године. Од 1952. године ради на Архитектонском факултету, где је биран у сва звања почев од асистента, а 1976. године изабран је за редовног професора. Предавао је предмет Историја архитектуре. Био је сарадник Археолошког института и Републичког завода за заштиту споменика културе. Обавио је већи број студијских путовања у иностранству, а учествовао је и у раду бројних међународних саветовања, (више…)

  • Проф. др Душан Ж. Дукић

    Географски факултет
    Проф. др Душан Ж. Дукић

    Проф. др Душан Ж. Дукић, редовни професор Географског  факултета Универзитета у Београду,  рођен је 1923. у селу Моравцима (Љиг), од оца Жарка, свештеника, и мајке Драгиње Костић. Школовао се у Београду. Дипломирао на Географској групи Природно-математичког факултета у Београду 1950. (за 2,5 године и просечном оценом 9,90). Докторску дисертацију,  Сава – потамолошка студија, одбранио је у Српској академији наука и уметности,  12. априла 1956. године. У Географском институту Српске академије наука и уметности био је асистент и научни сарадник до 1958. (више…)

  • Проф. др Александар Ђокић

    Пољопривредни факултет

    Проф. др Александар Ђокић, професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1924. у Долцу код Берана, од оца Миљана и мајке Илинке Вујошевић. Дипломирао је на Пољопривредном одсеку Пољопривредно-шумарског факултета у Београду 1949. Докторирао је 1957. на Пољопривредном факултету у Београду. Од 1949. до 1950. године радио је у Земаљском институту за пољопривредна истраживања у Крагујевцу. Године 1950. изабран је за асистента за предмет Генетика на Пољопоривредном факултету у Београду. Био је на научној специјализацији (више…)

  • Проф. др Драгутин Ерцеговац

    Ветеринарски факултет
    Проф. др Драгутин Ерцеговац

    Проф. др Драгутин Ерцеговац рођен је 1907. године у Гређанима крај Глине. Године 1927. се уписао на Ветеринарски факултет у Загребу, где је дипломирао 1933. а докторирао 1934. године. До 1941. био је војни ветеринар, а после, до 1949. радио је у Ветеринарском заводу у Београду, Чоки, Новом Саду и Земуну.  У Генералној дирекцији Ветсерума у Београду обављао је дужност директора погона. Године 1949. је постављен за доцента на Ветеринарском факултету у Београду за предмет Заразе домаћих животиња, а 1962. године је изабран за редовног професора. (више…)

  • Проф. др Ђорђе Јовић

    Институт Винча
    Проф. др Ђорђе Јовић

    Проф. др Ђорђе Јовић, научни саветник у Институту „Винча“, рођен је 1929. године у Врднику од оца Милоша и мајке Катице Поповић. Основну школу завршио је у Врднику, средњу у Новом Саду, а Природно-математички факултет, група за физику у Београду 1956. Докторирао је на Универзитету у Београду 1965. Запослио се у Институту за нуклеарне науке „Борис Кидрич“ у Београду 1957. г. Године 1979. изабран је за в.д. директора Института, а 1980. и 1984. године за генералног директора Института Винча. Скупштина Универзитета у Београду (више…)

  • Проф. др Ђуро Курепа

    Природно-математички факултет
    Проф. др Ђуро Курепа

    Проф. др Ђуро Курепа рођен је 1907. године у Мајским Пољанама (Глина), као 14. дете својих родитеља. Завршио је Филозофски факултет, групу математика са физиком, у Загребу, а затим Faculté de sciences, Collège de France у Паризу. Државни докторат положио је на Сорбони. Имао је током више година допунске студије и студијске боравке: у Математичком институту у Варшави, затим на Универзитетима у Паризу, Кембриџу, Бостону, Чикагу, Берклеју, Лос Анђелесу и Принстону. Био је асистент дневничар на Филозофском факултету у (више…)

  • Проф. др Милан Курепа

    Физички факултет

    Проф. др Милан Курепа, редовни професор Физичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1933. године у Бачкој Паланци, Србија, од оца Васе и мајке Руже Штајн. Основну школу и гимназију завршио је у Бачкој Паланци, где је матурирао. Студије физичке хемије, Природно-математичког факултета у Београду завршио је 1956/57. г. и запослио се у Институту за нуклеарне науке „Винча“ у звању асистента Физичке лабораторије. До 1961. године био је члан Одељења за методе детекције зрачења. Школске 1961/62. године уписао се на последипломске студије (више…)

  • Др Зоран Максимовић

    Институт Винча
    Др Зоран Максимовић

    Др Зоран Максимовић рођен је 1928. године у Београду, где се школовао и дипломирао на групи за физику и хемију Природно-математичког факултета. На истом факултету у Београду је и докторирао. Запослен у Институту „Винча“ у звању научног саветника. Радио је у Међународној агенцији за мирнодопску примену атомске енергије, на Универзитету у Кембриджу, затим у Москви, у институтима за хемијску физику и физичку хемију, АНСССР. Важнији радови којима је утицао на развој теорије и праске: Аутор је или коаутор 73 објављена научна рада (више…)

  • Проф. др Будимир Милојић

    Пољопривредни факултет
    Проф. др Будимир Милојић

    Проф. др Будимир Милојић рођен је 1921. године у месту Понору (код Књажевца). Дипломирао је на Пољопривредно-шумарском факултету, одсек пољопривредни, група ратарска, у Београду 1949. године. Почео је рад на Пољопривредном факултету као асистент. За редовног професора изабран 1971. године за предмет Ратарство.  Предавао је и друге ратарске предмете на редовним и постдипломским студијама. Био је на специјализацији у САД и на студијским боравцима у европским универзитетским и научним центрима. Био је председник Организационог одбора за Међународни симпозијум (више…)

  • Проф. др Александар Милојевић

    Природно-математички факултет
    Проф. др Александар Милојевић

    Проф. др Александар Милојевић рођен је 1912. године у Берлину, а основну школу и гимназију завршио је у Београду 1930. године. Физику је студирао у Стразбуру, где је и дипломирао 1934. године. У Гетингену (Немачка) ради 1935/36., а у Француској од 1938. до 1939. године на феноменима површинског напона. Од октобра 1939. године до почетка рата био је асистент на катедри физике, где започиње радове у области лимунисценције. Рат проводи у заробљеништву, делимично у кажњеничким логорима. По повратку у домовину постаје члан Савезне комисије за ратне злочине, (више…)

  • Проф. др Новица Митић

    Пољопривредни факултет
    Проф. др Новица Митић

    Проф. др Новица Митић рођен је 1921. године у Црноклишту. Завршио је Пољопривредни факултет у Београду 1949. године када је изабран за асистента за предмет Посебно сточарство. Докторирао је 1956. За редовног професора је изабран 1967. године. Обавио је специјализацију у СССР и САД. Имао је више студијских боравака у Великој Британији, у Пољској, као и у Француској. Био је шеф Катедре за одгајивање, репродукцију и здравствену заштиту домаћих животиња. Биран је два пута за декана, председника Савета факултета и директора Института за сточарство. (више…)

  • Проф. др Драгиша Николић

    Пољопривредни факултет

    Проф. др Драгиша Николић, редовни професор Пољопривредног факултета Универзитета у Београду, рођен је 1903. године у Паковраћу, од оца Тихомира и мајке Милојке Ћосић. Пољопривредни факултет у Београду завршио је 1928. године. Докторат пољопривредних наука одбранио је на Пољопривредном факултету у Загребу 1936. године. По завршеним студијама провео је 9 месеци на специјализацији у Немачкој, а потом се запослио крајем 1930. у Министарству пољопривреде.  Изабран је за редовног професора Пољопривредног факултета (више…)

  • Проф. др Јован Петрић

    Факултет организационих наука
    Проф. др Јован Петрић

    Проф. др Јован Петрић рођен је 1930. године у Готовуши. Дипломирао на групи за математику Природно-математичком факултету и на одсеку за техничку физику Електро-техничког факултета у Београду, на коме је студирао упоредо. Докторирао је на Природно-математичком факултету у Београду 1960. године. Од 1957. године радио је у Институту за просторну технику у Београду где је 1960. изабран за научног сарадника и начелника Лабораторије за примењену математику. За ванредног професора на Електронском факултету за предмет Теорија аутоматског управљања (више…)

  • Проф. др Милован В. Радовановић

    Природно-математички факултет
    Проф. др Милован В. Радовановић

    Проф. др Милован В. Радовановић, редовни професор Природно-математичког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1931. године у Скопљу, од оца Војислава и мајке Вукосаве Пилетић. Основну и нижу музичку школу учио у Скопљу. Матурирао је у III мушкој реалној гимназији у Београду 1949. године. Студирао географију на Природно-математичком факултету у Београду и дипломирао 1955. године.
    Изабран је за асистента за геоморфологију на Катедри за географију Природно математичког факултета 1957. године. Докторску дисертацију из географских наука под насловом (више…)

  • Проф. др Драгољуб Б. Стефановић

    Рударско-геолошки факултет
    Проф. др Драгољуб Б. Стефановић

    Проф. др Драгољуб Б. Стефановић, редовни професор Рударско-геолошког факутета Универзитета у Београду, рођен је 1927. у Скопљу, од оца Бошка и мајке Магде Наумовић. Основну школу и део гимназије завршио у Скопљу; од 1941. до 1944. школовање наставио у Нишу. Редовно школовање прекинуо због мобилизације, а коначно матурирао 1946. у гимназији у Пироту. Студије започео 1946. на Рударском одсеку Техничког факултета, а дипломираио 1950. на Рударско-геолошком факултету Универзитета у Београду. Докторску дисертацију са темом Реманентно намагнетисање (више…)

  • Проф. др Слободан Д. Радосављевић

    Технолошко-металуршки факултет
    Проф. др Слободан Д. Радосављевић

    Проф. др Слободан Д. Радосављевић, редовни професор Технолошко-металуршког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1915. године у Крагујевцу, од оца Драгомира и мајке Доротеје-Марије Мај. Основну школу завршио је у Крагујевцу а гимназију у Скопљу 1933. године. Дипломирао је 1938. године на Технолошком одсеку Техничког факултета у Београду. Докторску дисертацију под насловом „Дејство метала на азотну киселину“ одбранио је 1952. године. Ратне године провео је у заробљеништву.

    Почетком 1940. године постављен је (више…)

  • Проф. др Будислав Татић

    Билошки факултет
    Проф. др Будислав Татић

    Проф. др Будислав Татић, редовни професор Биолошког факултета у Београду у пензији, рођен је 1926. године у селу Туларе код Прокупља, од оца Драгомира и мајке Јовке, рођене Павићевић. Основну школу завршио је у селу Тауларе, а гимназију, нижи течајни испит у Лесковцу и виши течајни испит у Прокупљу. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Београду 1951. године са темом: Фамилија Compositae у околини Београда. Докторирао је 1961. године са темом: Флора и вегетација Студене планине код Краљева, која је објављена у Билтену Института за ботанику ботаничке баште 1969. године. (више…)

  • Проф. др Павле Томић

    Природно-математички факултет Нови Сад
    Проф. др Павле Томић

    Проф. др Павле Томић рођен је 1948. године у Турији, општина Србобран. Основну школу завршио је 1963. године у родном месту, а гимназију у Србобрану. Дипломирао је на Природно-математичком факултету у Новом Саду 17. 06. 1971. године. Средња оцена студија на другом степену је 9,25. За постигнуте резултате на студијама је награђиван. Магистрирао је 30. 05. 1974. године на Природно-математичком факултету у Београду. Просечна оцена на постдипломским студијама је 9,00. Докторску дисертацију одбранио је такође на Природно-математичком факултету (више…)

  • Проф. др Миленко М. Тешић

    Природно математички факултет
    Проф. др Ниленко М. Тешић

    Рођен је у селу Звиздар (УБ). Завршио је основну школу у Ваљеву, а гимназију у Београду. Учествовао је у Националном ослободилачком рату, и целу своју професионалну каријеру провео је као поморски официр. Пензионисан је као капетан ратног брода 1980. године. Дипломирао је Морнаричкој војној академији у Дубровнику и Дивуљи, а завршио вишу војну школу у Сплиту. Др Тешић је дипломирао на Природно-математичком факултету, на одељењу за географију, у Београду. Провео је пет година у поморском институту хидрографије бавићи се океанографијом. Од 1992. био је предавач (више…)

  • Проф. др Љубомир Б. Ћирић

    Машински факултет
    Проф. др Љубомир Ћирић

    Проф. др Љубомир Б. Ћирић, редовни професор Машинског факултета Универзитета у Београду у пензији, рођен је 13. августа 1935. године у Реснику, Општина Бабушница, Регион Нишки, од оца Бранислава и мајке Витомирке Митровић. Основну школу завршио је у месту рођења, а осам разреда Шесте Београдске гимназије завршио је 1954. године. Дипломирао  је 1959. године на Математичком  факултету у Београду. Након одслужења војног рока, 1960. године изабран је за асистента за математику на Машинском факултету Универзитета у Београду, где ради све до одласка у пензију. (више…)

  • Проф. др Владета В. Урошевић

    Институт за Физику
    Проф. др Владета В. Урошевић

    Проф. др Владета В. Урошевић, научни саветник Института за Физику, рођен је 1925. године у Стопањи, општина Трстеник од оца Војислава учитеља, и мајке Станиславе Ковачевић, учитељице. Основну школу учио је у Битољу, а гимназију у Скопљу, Крушевцу и Врњачкој Бањи. За време II светског рата био је у изблегличким домовима у Врњачкој Бањи, као и у логору у Смедеревској паланци и у НОВЈ. Дипломирао је 1957. године Физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду, гдеје и магистрирао (1962) и докторирао (1967) физику. Радио је као асистент и руководилац (више…)

  • Проф. др Будимир В. Филиповић

    Рударско-геолошки факултет
    Проф. др Будимир В. Филиповић

    Проф. др Будимир В. Филиповић, редовни професор РГФ Универзитета у Београду, рођен је 1934. у Лесковцу, од оца Владимира и мајке Наталије Марчић. Основну школу и гимназију такође је завршио у Лесковцу 1954. На Геолошкој групи ПМФ дипломирао 1958. године. После краћег времена проведеног у Геолошком заводу у Сарајеву (1959/60), 1960. године изабран за асистента за хидрогеологију, најпре на Групи за геологију ПМФ, а од 1963. године на РГФ (Смер за хидрогеологију и инжењерску геологију), и то за исти предмет. Магистарски рад је одбранио 1963. а докторску дисертацију 1967. (више…)

  • Проф. др Небојша Л. Царић

    Природно-математички факултет Нови Сад
    Проф. др Небојша Л. Царић

    Проф. др Небојша Л. Царић, редовни професор Природно- математичког факултета Универзитета у Новом Саду, рођен је 1925. године у Новом Саду, од оца Лазара и мајке Меланије Вучетић. Средњу школу похађао у Белој Цркви, Осијеку, Новом Саду и Вршцу, где је матурирао 1944. године. Природно – математички факултет у Београду завршио је 1949. године на географској групи. После тога, постављен је за асистента Географског института САНУ; до 1963. радио је као цивилни службеник у армији. За доктора географских наука промовисан је 1964. на Београдском универзитету. (више…)

  • Dr Irina Vishnyakova

    IRINA VIŠNYAKOVA

    Dr Irina Vishnyakova was born in 1938 in Moscow. In 1960  she graduated, with diploma, from the Department of Geography, Moscow State University, named after Lomonosov (MSU). After graduation, she  started to work at the MSU, Chair of Foreign Socialist Countries.
    In 1968 she changed employment for the Council on Studies of Productive Forces (CSPF) under the USSR State Planning Committee, where she took the position of Researcher for Development of Yugoslavia (више…)