Проф. др Зоран В. Поповић

Проф. др Зоран В. Поповић

Електротехнички факултет

Др Зоран В. Поповић, академик и потпредседник Српске академије наука и уметности (САНУ), научни саветник Института за физику и редовни професор Електротехничког факултета Универзитета у Београду, рођен је 1952. у Аранђеловцу, где је завршио осмогодишњу школу и гимназију. На ЕТФ-у је дипломирао 1975. на одсеку Техничка физика и смеру Физика материјала. Магистрирао је 1977. у Центру за мултидисциплинарне студије Универзитета у Београду из области науке о материјалима, а докторирао 1984. из области вибрационе спектроскопије на Универзитету у Љубљани.

Научна усавршавања је имао на Универзитету у Нотингаму (1977.) и Макс-Планк Институту за истраживања чврстог стања у Штутгарту (као стипендиста Александер фон Хумболдт фондације 1987.-1989. и као стипендиста Марија Кири програма комисије за науку Европске заједнице, 1992.-1993.).

   Запослен је у Институту за физику од новембра 1975. где је биран у сва научна звања (истраживач-сарадник 1978, научни сарадник 1985, виши научни сарадник 1989. и научни саветник 1993.). За ванредног професора из предмета-области Физичка електроника изабран је 1991. на ЕТФ-у, а за редовног професора на истом факултету 1997. године. Ангажован је на последипломским студијама на Електротехничком факултету и Факултету за физику Универзитета у Београду. До сада је био ментор 10 докторских и 9 магистарских теза.

   Био је гостујући професор на Физичком факултету (Лабораторија за физику чврстог стања и магнетизам) Католичког универзитета у Лувену, Белгија (1999-2002.) и у Институту за науку о материјалима Универзитета у Валенсији (2002-2003). Поред тога, као гостујући професор боравио је више пута и на Националном техничком универзитету у Атини и Техничком универзитету у Берлину (у периоду између 1995. и 2005.).

Академик Зоран В. Поповић је формирао, и од 1995. год. је директор Центра за физику чврстог стања и нове материјале Института за физику,  који је проглашен је за европски центар изузетних вредности у области примене оптичке спектроскопије у физици, науци о материјалима и заштити животне средине, и национални центар изузетних вредности за област нанонауке и нанотехнологије. Био је саветник Министра за науку за капитално опремање науке (2006-2009), председник акредитационог одбора Министарства науке за акредитацију научноистраживачких организација (2007-2010.) а од 2010. год. је заменик председника комисије за стицање научних звања Министарства за образовање,  науку и технолошки развој.

    За дописног члана САНУ изабран је 2006. год., за редовног члана 2012. а за потпредседника САНУ за природне науке 2015. године. Председник је и Академијског одбора САНУ за праћење и имплементацију стратегије науке и научне политике од 2010. год.

   Академик Зоран В. Поповић је један од најистакнутијих истраживача у области проучавања својстава савремених материјала и наноструктура. Прецизније речено ради се о области оптике и спектроскопије широке групе материјала и уређаја, почев од суперпроводника, преко полупроводника, изолатора, до материјала са изразитим магнетским својствима. Посебно су запажена његова истраживања фононских својстава полупроводних наноструктура (суперрешетки), високотемпературских суперпроводника, електронских система са јаким корелацијама, електронских система са спинским уређењем (спин – електроника), као и оптичких својстава наноматеријала и наноструктура.

Академик Зоран В. Поповић објавио је преко 360 научних радова, од којих је преко 200 у научним часописима са рецензијом. 185 чланака је објављено у часописима изузетне међународне репутације (WoS база), који су цитирани више од 2000 пута, укључујући и цитате у монографијама и уџбеницима. Аутор је или коаутор 5 књига.

   У току досадашњег рада академик Зоран В. Поповић је руководио низом пројеката из основних и примењених истраживања као и пројектима са техничком реализацијом, и то: 11 међународних пројеката, 6 националних пројеката основних истраживања, 1 стратешки пројекат основних истраживања,  11 пројеката са техничком реализацијом, 7 билатералних пројеката са Грчком, Шпанијом, Румунијом, Бугарском, Немачком, Италијом и Кином, и 1 пројектом Horizon 2020.

За своје доприносе добио је следеће награде и признања: „Никола Тесла“ награду 1989. године за научно остварење: “Синтеза и карактеризација високотемпературских суперпроводних материјала”, награду Института за физику за изузетан научни рад у 1992.г., Велико признање за научно дело, од стране Институт за физику поводом 50-тогодишњице Института за физику, 2011.г, Велико признање за допринос развоју института, од стране Института за физику поводом 50- тогодишњице Института за физику, 2011.г.

Рецензент је најугледнијих међународних часописа из физике, као на пример: Physical Review Letters, Physical Review B, Europhysics Letters, Synthetic Metals, Physica Status Solidi, Physica B, Infrared physics and technology, Electronic Letters. Рецензент је Европске Научне Фондације (ЕСФ) –одељење за физичке и инжењерске науке. Члан је редакције научних часописа Ј. Res. Phys., Publ. Electr. Fak., Sci. of Sintering, Техника-Материјали. Био је организатор неколико научних скупова и конференција у земљи и иностранству из области физике материјала.

Академик Зоран В. Поповић је члан Америчког физичког друштва, Српског физичког друштва, Српског друштва за материјале и Српског керамичког друштва. Био је члан Комисије за нове материјале Савета Европе (1991.год.) и председник одбора за нове материјале Министарства за науку и технологију Републике Србије (до 1998. год.). Од 2009. је члан програмског комитета ФП7 програма Европске комисије, тема 4 (Нанонауке, Нанотехнологије, Материјали и нове продукционе технологије) и члан тзв. High Level Group ЕУ земаља за нанонауке и нанотехнологије.