Prof. dr Života M. Perišić,

Prof. dr Života M. Perišić

Prof. dr Života M. Perišić,

Građevinski fakultet

Prof. dr Života M. Perišić, redovni profesor Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, rođen je 7 januara 1935. godine, u Beogradu, od oca Milisava i Darinke Lazarević . Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Beogradu. Diplomirao je 1959. na Građevinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa srednjom ocenom 9,48. Magistarsku tezu odbranio je 1972. a doktorsku disertaciju 1979. na Građevinskom fakultetu u Beogradu. Redovni je član je Akademije inženjerskih nauka Srbije i Crne Gore. Od marta 2001.godine je u penziji.

U Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ u Beogradu zaposlio se 1960. U toku 1963. proveo je 4 meseca u Alžiru kao savetnik Vlade Alžira za omladinu i javne radove.

Na Građevinskom fakultetu u Beogradu postavljen je za asistenta 1965. godine. Za redovnog profesora izabran je 1988. godine. Na redovnim i na magistarskim studijama predavao je armiranobetonske i prethodno napregnute konstrukcije. Bio je prodekan Građevinskog fakulteta u Beogradu 1975-77., upravnik Instituta za materijale i konstrukcije 1980-81. i dekan Fakulteta 1991-96 i predsednik Upravnog odbora Fakulteta 1998-2000.

Bio je predsednik Društva inženjera i tehničara Beograda, predsednik Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera 1987-98., član Nacionalnog komiteta Habitat II SR Jugoslavije, predsednik Upravnog odbora Direkcije za zemljište i izgradnju Beograda, predsednik Republičke građevinske revizione komisije za stručnu kontrolu tehničke dokumentacije za objekte od značaja za Republiku, od njenog osnivanja 1995 do 2001. , i predsednik Stručnog saveta za projektovanje i građenje kompleksa železničke stanice Beograd Centar 1998-2001.

U IABSE – International Association for Bridge and Structural Engineering član je Komisije 8 – Operation, Maintenance and Repair of Structures a u Fib – Fédération Internationale du Béton nacionalni je delegat Jugoslavije, član Upravnog saveta i član Komisije III – Design.

Bio je član predsedništva CEB – Commité Euro-International du Béton. Bio je profesor po pozivu 1982. na École Polytechnique Fédérale u Lozani a držao je predavanja na Univerzitetu Berkeley, Imperial College u Londonu, Univerzitetu u Beču, Institut du Bâtiments et des Travaux Publics u Parizu, na Institutima za tehnologiju u Seulu i u Kuala Lumpuru i na Univerzitetu u Šefildu.

Najznačanije naučne priloge prof. Perišić dao je u oblasti analize uticaja viskoelastoplastičnih deformacija betona na ponašanje betonskih konstrukcija u toku vremena. Iz te oblasti je i njegova doktorska disertacija: Prilog određi-vanju uticaja tečenja i skupljanja u presecima armiranobetonskih nosača sa prslinama.

Druga oblast u kojoj je ostvario značajne rezultate su granična stanja betonskih konstrukcija. Veliki deo aktivnosti posvetio je izradi i unapređenju tehničke regulative u oblasti betonskih konstrukcija. Jedan je od dobitnika Oktobarske nagrade Beograda za 1985. godinu. „za rezultate postignute u oblasti razvoja konstrukcija spregnutih sistema sa čeličnim elementima van betonskog dela preseka“.

Autor je ili koautor više knjiga iz oblasti armiranobetonskih i prethodno napregnutih konstrukcija a u jugoslovenskim i međunarodnim naučnim i stručnim časopisima, na kongresima i simpozijumima objavio je više od 240 radova.

Bio je rukovodilac naučnoistraživačkog projekta: Teorijska i eksperimentalna istraživanja betonskih konstrukcija i istraživačko-tehnološkog projekta: Uvođenje Evrokodova za konstrukcije u građevinsko konstrukterstvo Srbije Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije i naučnoistraživačkog projekta: Istraživanja u betonskim, spregnutim i čeličnim konstrukcijama Saveznog ministarstva za razvoj, nauku i životnu sredinu. Editor je Biblioteke Evrokodovi za konstrukcije.

Osim nastavnog i naučnog rada, značajan deo njegove aktivnosti predstavlja projektovanje i ekspertsko-konsultantsko ili revidentsko učešće u projektovanju, građenju, rekonstrukcijama i sanacijama armiranobetonskih i prethodno napregnutih konstrukcija. Među najznačajnije takve objekte spadaju: Radnički univerzitet u Novom Sadu, mostovi na Autoputu kroz Beograd, objekti centralnog gradskog trga u Oranu, aerodromski kompleks i hangar na Aerodromu Anaba, crpna stanica Beni Amrane 6,0 m3/sek na brani Isser-Khedara i konstrukcijska rešenja na brani Tichi Haf u Alžiru, sinhrolift u Izmiru u Turskoj, magacinski objekti u luci Misurata, vodotornjevi Sebha i Traghen u Libiji, vojna skladišta i zaštitni objekti u Kuvajtu, drumski mostovi u Koreji, specijalni vojni objekti u Iraku, stambeno naselje u Haifi i hotelski kompleks Hadera u Izraelu, Hangar 2 JAT 136/70 m na Aerodromu Beograd za koji je, sa timom autora, dobio priznanje za najbolje konstruktersko ostvarenje u Srbiji a zatim i u Jugoslaviji u 1986., hangar 2h140/110 m u Batajnici, Saborni hram Svetog Spasa u Prištini, zgrade hotela Slavija, Ljubljanske banke, Narodne banke Jugoslavije i Beogradske banke na Slaviji, u Beogradu, univerzalna sportska dvorana Beogradska arena 133/103 m za 20.000 gledalaca u Novom Beogradu, rashladni tornjevi u Termoelektrani Kolubara, agro-kompleks u Kazanju, postrojenje za snabdevanje vodom u Jaroslavlju, zgrada Centralne banke Rusije u Moskvi, objekti sajma u Tjumenu u Rusiji, poslovni toranj u Taškentu u Uzbekistanu, sportska dvorana u Herceg Novom, pozorište Nova Opera u Moskvi, apartmansko naselje Savina u Herceg Novom, zgrada železničke stanice Beograd Centar i telekomunikacioni tornj u Prokopu, Univerzitetsko naselje za mlade naučne radnike sa 800 stanova u Bloku 32 u Novom Beogradu,most preko Veriga u Boki Kotorskoj,most Varadinska duga preko Dunava u Novom Sadu,Očompijski bazen u Vršcu i konkursno rešenje za most preko Save na donjem špicu Ade Ciganlije u Beogradu.Bio je ekspert Svetske banke za prethodno napregnute mostove u Južnoj Koreji.

Dobitnik je priznanja za najbolje dostignuće u oblasti nauke i tehnologije u građevinskom konstrukterstvu Jugoslavije u 1996. i 1997. za rukovođenje projektom Uvođenje Evrokodova za konstrukcije u građevinsko konstrukterstvo Srbije.Najviše priznanje Jugoslovenskog društva građevinskih konstruktera za životno delo u građevinskom konstrukterstvu, dobio je 1998.

Profesor Perišić je zaslužni i počasni član Saveza građevinskih inženjera i tehničara Jugoslavije, nosilac je brojnih povelja i priznanja, odlikovan je ordenom rada sa srebrnim vencem, ordenom zasluga za narod sa srebrnom zvezdom i ordenom rada sa zlatnim vencem.