Проф. др Владислав М. Варагић

Проф. др Владислав М. Варагић

Проф. др Владислав М. Варагић

Медицински факултет

Проф. др Владислав М. Варагић, редовни професор Медицинског факултета у Београду у пензији, рођен је у селу Доња Трнава (код Крагујевца) 1921. године, од оца Милосава и мајке Лепосаве Борисављевић. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Медицински факултет у Београду. Последипломске студије завршио у Фармаколошком институту Универзитета у Оксфорду (Енглеска).

Своју истаживачку активност је највећим делом изводио на Медицинском факултету у Београду, а делимично у Институту за нуклеарне науке у Винчи и Ваздухопловном институту у Земуну. На Медицинском факултету у Београду изабран је за асистента 1950. године, а касније за доцента, ванредног професора и редовног професора. У току четири године био је управник Фармаколошког института Медицинског факултета. Као универзитетски наставник и истраживач, посебно се бавио есперименталном Фармакологијом, али је истовремено допринео увођењу и развоју Клиничке фармакологије у Србији.

За резултате својих истраживања награђен је Октобарском наградом града Београда и Седмојулском наградом Републике Србије. Члан је Фармаколошког друштва, Српског лекарског друштва, Академије медицинских наука, и Друштва физиолога. У иностранству је члан British Pharmacological Society, Deutsche Pharmakologische Gesellschaft. По резултатима свог рада познат је и изван граница наше земље.

Учествовао је са рефератима на свим до сада одржаним конгресима југословенских фармаколога и физиолога и на скоро свим  међународним конгресима и симпозијумима на којима је третирана проблематика из домена његовог истраживачког интересовања. На три међународна конгреса је на позив организатора председавао секцијама на којима је третирана проблематика неуротрансмитера и биолошки активних материја. На два међународна конгреса одржао је предавања о резултатима свог истраживачког рада.  Учествовао је са радовима на четири међународна симпозијума  о катехоламинима. На позив редакције часописа Drug Interactions написао је и публиковао обиман преглед  у коме су сумирани резултати његовог дугогодишњег истраживачког рада.

Списак објављених научноистраживачких радова обухвата 332 референце. Његови радови су највећим делом (три четвртине) објављени на енглеском језику, било у страним, било у домаћим часописима.  На основу података из Science Citation Index-а  радови проф. Варагића су у периоду од 1950 до 1991. цитирани 1114 пута. Овај број је, вероватно, већи јер је проф. Варагић наставио да публикује и после 1991. г.  Поред тога написао је уџбеник Фармакологија  за студенте медицине који је до сада објављен у 17 издања (у заједници са проф. др М. Милошевићем) У сарадњи са колегама из клиничких дисциплина написао је књиге: Фармакотерапија у офталмологији и Фармакотерапија у дечјој пулмологији.

У току 25 година био је главни и одговорни уредник часописа “ Iugoslavica Physiologica et Pharmacologica Acta „, (био индексиран у Current Contents). Биран је за  corresponding editor-a у два велика светска часописа British Journal of Pharmacology и Journal of Pharmacologi (Париз). Његово предавање на Конгресу фармаколога Мађарске (са међународним учешћем) штампано је у посебној књизи  (Pergamon Press i Akademiai Kiado), а његово предавање на симпозијуму о аденозину у Немачкој, публиковано је такође у посебној књизи (IPL Press, Oxford – Washington).

Најважнији радови којима је утицао на развој теорије и праксе: до новембра 1998. године, је публиковао укупно 329 радова. Скоро три четвртине радова је публиковано на енглеском језику, и то: у иностраним часописима на енглеском језику 144, у домаћим часописима на енглеском језику 109, и у домаћим часописима на српском језику 76.

У његове најзначајније публикације спадају: The action of eserine on the blood pressure of the rat.(Brit. J. Pharmacol., 10, 1955.); – Adrenergic activation by anticholinesterases. (sa M. Krstićem, Pharmacol Rev., 18, 1966.) ; –  The effect of X – iradiation on the amount of catecholamines in heart atria and hypothalamus  of the rabbit, and in brain and heart of the rat. (sa sar., Int. J. Rad. Biol., 12, 1967);  The effect of eserine on the efferent neuronal activity of the cervical sympathetic of the rat (sa B. Stamenović, Neuropharmacol., 9, 1970); –  The effect of  cyclic N-2-0-dibutyryl-adenosine 3 , 5 – monophosphate, adrenaline and aminophylline on the isometric contraction of the isolated hemidiaphragm of the rat. (Brit. J. Pharmacol., 54, 1975) – Adrenergic influences on skeletal muscle contraction. (Ed. E. Usdin, 1979);  – The role of central cholinergic mechanisms in the peripheral adrenergic activation. (Neuropharmacology, Akademiai Kiado, Budopest, 1985); – Neurotransmitter interactions and modulation of cell function.(sa M.Prostran, Iugoslav Phisiol. Pharmacol. Acta 1989);   – Reversal of haemorrhagic shock in rabbits by physostigmine. (sa sar., Circulatory Shock, 31, 1990) – The life-saving effect of physostigmine in haemor-rhagic shock.(sa sar., Resuscitation,  21, 1991);  – Transmitter interactions in the central cholinergic control of blood pressure regulation.( sa sar., Drug. Metabol. and Drug Interact., 9, 1991);  Centralna hipertenzija holinergičkog porekla i L-arginin-NO-sistem (sa sar., Klin. Eksp. Neurologija, 1, 1996); – Central cholinergically-mediated hypertension (CCMH) and L-arginine-NO system. (Acta Biol. Med. Exp., 21. 1996).

Главна тема његовог научноистраживачког рада је: функције неуротрансмитера и неуромодулатора. У оквиру рада на овој теми посебан и значајан  допринос је дат открићу једног посебног механизма интеракције неуротрансмитера у централном нервном систему који суделује у регулацији артеријског крвног притиска (цитирано у светској  литератури преко 1000 пута). Другу групу његових радова чине они у којима је испитиван метаболизам катехоламина у условима стреса (имобилизација,  зрачење, лет авионом).

Сви његови радови су донели нова сазнања о неопходности интеракције неуротрансмитера, биолошки активних супстанција и лекова у модулирању функције органа и ткива у здрављу и болести.