Проф. др Владимир Б. Аксин

Проф.др Владимир Аксин

Проф. др Владимир Б. Аксин

Рударско-геолошки факултет

Проф. др Владимир Б. Аксин, геолог, привредник и редовни професор Рударско-геолошког факултета Унверзитета у Београду, рођен је 1928. године у Ади (Војводина) од оца Бранислава и мајке Љубице Обровашки. Основну школу је завршио у Ади (1938.), а гимназију у Новом Саду (1946.). Студирао је у Београду на Рударско-геолошком факултету где је дипломирао 1950. Докторску дисертацију из области истраживања лежишта и гаса одбранио је 1963. године на истом факултету. После краћег рада  у предузећу „Нафта“ у Лендави (1950.-1951.) и одслужења војног рока, запошљава се 1959. године у Предузећу за истраживање и производњу нафте и гаса „Нафтагас“ у Зрењанину. Рад на истраживању лежишта нафте и гаса започиње као млађи геолог на истражним бушотинама, да би врло брзо постао шеф Геолошке службе и главни геолог предузећа. Са развојем Нафтагаса, постаје директор Сектора за истраживање нафте и гаса (1956.-1966.). Две године (1966.-1968.) борави у Либији (Триполи) где је био ангажован као експерт/саветник у Рударско-геолошком департману Министарства индустрије. У периоду 1969.-1976. ради као помоћник генеранлог директора Комбината, а затим СОУР Нафтагаса. Од краја 1976. па до пензионисања 1993. је саветник Пословодног одбора СОУР Нафтагас и експерт/саветник генералног директора Нафтне индустрије Србије (НИС).

Паралелно са радом у привреди био је и универзитетски наставник. За хонорарног наставника Рударско-геолошког факултета изабран је 1961. године за доцента, затим и ванредног професора, а 1980. године за редовног професора. Предавао је на Рударско-геолошком факултету предмете Геологија нафте, Методе истраживања лежишта нафте и гаса и Нафтне провинције света и био ментор или члан комисија за магистарске и докторске дисертације у Београду, Новом Саду и Загребу.

У циљу усавршавања, специјализације и размене искустава, те као члан привредних и државних делегација и на конгресима и симпозијумима  боравио је у великом броју држава Европе, Азије, Африке и  обе Америке (23), а највише и по неколико пута у САД, СССР,  Мађарској, Румунији, Француској и Либији.

У току свог радног века био је дугогодишњи члан Управног одбора Матице српске и члан Савјета за нафту и плин ЈАЗУ, те члан многих комисија, савета и радних група. Дуги низ година био је члан југословенске делегације у сталној Комисији СЕВ за нафту и гас (1971-1988) и Комитета за привредну и научноистраживачку сарадњу СФРЈ са САД, СССР, Мађарску и Румунију.

Данас је члан Одбора за енергетику и Одбора за геодинамику САНУ, Одбора за природне науке Матице српске и потпредседник је Националног комитета листа „Нафташ“, а био је и дугогодишњи члан Уређивачког одбора часописа за природне науке Матице српске, те члан редакцијских пододбора (геологија, рударство и енергетика) за Енциклопедију Југославије и Енциклопедију Војводине. Сада је члан Уређивачког колегијума Енциклопедије Новог Сада и монографије „Тија вода“ удружења „ПЧЕСА“ из Новог Сада.

Написао је и објавио више од 94 и написао је или учествовао у обради 45 значајних елабората, анализа и студија из области геологије нафте и истраживања и коришћења геотермалне енергије и енергетике у целини. Велики део публикованих дела је високог научног ранга, а 6 је објављено у часописима и зборницима у иностранству (САД,  Велика Британија, Италија и Мађарска).

Написао је, књигу „Геологија нафте„, која служи као универзитетски уџбеник на Рударско-геолошком факултету у Београду и одговарајућим факултетима у Бору, Тузли и Загребу. Такође, и неколико скрипти за факултетску наставу и средње стручне школе.

Међу најважније његове научне радове спада студија „Теоретски проблеми класификације лежишта нафте и гаса и њен значај за истраживање, са посебним освртом на лежишта Баната“ (докторска дисертација), затим „Нафтна и гасна лежишта Србије„, „Термалне и минералне воде Војводине и могућности коришћења„. У докторској дисертацији је, по први пут у нас, дат садржајни приказ геолошке грађе Панонског басена на територији Србије, те откривених лежишта нафте и гаса, а предложена је и нова класификација лежишта.

Учествовао је сам, или у тиму стручњака, у конципирању и изради неколико десетина студија, анализа и развојних планова и програма, те пројеката и инвестиционих програма, па и оних стратешког и државног значаја, посебно у деловима програма и пројектима везаних за сировинску базу. Посебно помињемо израду студије „Анализа постојећег стања истражености енергетских сировина – сирове нафте и природног гаса, са предлогом за интензивирање тога истраживања у земљи и иностранству, урађено за потребе СИВ-а“. Водећи је аутор и главни координатор израде мултидисциплинарне стратешке студије Одбора за енергетику која има наслов «истраживање и коришћење извора геотермалне енергије у свету и у Србији».

Више од 20 година био је рецензент елабората о резервама нафте и гаса за Покрајинску и Репупличку комисију за верификацију резерви, а пет година за инвестициона програме, односно главне рударске пројекте за нафтна и гасна поља. Био је рецензент програма и планова, те саветник за истраживање нафте и гаса код надлежних предузећа у Словенији, Босни и Србији.

У свом практичном раду на истраживању и разради лежишта нафте и гаса, као и у научном раду, највише се бавио проучавањем типова лежишта нафте и гаса, те методама истраживања различитих типова лежишта, уз практичну примену. Бавио се економском проблематиком истраживања и производње нафте и гаса и енергетике у целини. Од 1975. године интензивно се бави истраживањем и коришћењем геотермалних вода.

Проф. В. Аксин је  веома заслужан за истраживање лежишта нафте и гаса у Панонском басену и за откривање многих нафтних и гасних поља у Војводини и Поморављу, а остварио је и значајне резултате на проучавању истраживања и коришћења геотермалне енерије.

У току свог века добио је бројна признања (плакете, захвалнице и др.). те новчане награде, а одликован је Орденом рада са златним венцем и затим Орденом рада са црвеном заставом, искључиво ради постигнутих резултата истраживања лежишта нафте и гаса.