Проф. др Владета В. Урошевић

Проф. др Владета В. Урошевић

Проф. др Владета В. Урошевић

Институт за Физику

Проф. др Владета В. Урошевић, научни саветник Института за Физику, рођен је 1925. године у Стопањи, општина Трстеник од оца Војислава учитеља, и мајке Станиславе Ковачевић, учитељице. Основну школу учио је у Битољу, а гимназију у Скопљу, Крушевцу и Врњачкој Бањи. За време II светског рата био је у изблегличким домовима у Врњачкој Бањи, као и у логору у Смедеревској паланци и у НОВЈ. Дипломирао је 1957. године Физичку хемију на Природно-математичком факултету у Београду, гдеје и магистрирао (1962) и докторирао (1967) физику. Радио је као асистент и руководилац Одсека за развој метода детекције нуклеарног зрачења у Институту за нуклеарне науке у Винчи (1956-1962), професор и директор Више техничке машинске школе у Трстенику (1962-1967) и научни радник Института за физику у Београду (1962-1991), где је биран за научног сарадника (1963), вишег научног сарадника (1970) и научног саветника (1977). У Институту за физику био је руководилац Лабораторије за физику јонизованих гасова и Одељења за интердисциплинарна истраживања. Био је директор ООУР-а за физику конверзије енергије, заменик директора и председник Научног већа Института.

Био је годину дана на специјализацији у Физичко-техничком институту А.Ф. Иоффе АН СССР у Лењинграду, где је радио експериментални део докторске дисертације („Испитивање елементраних процеса промене наелектрисања при интеракцији протона са атомима аргона“), као и на студијским боравцима у СССР и Француској (више пута), у Немачкој, Шведској, Италији и САД. Био је професор по позиву на Универзитету у Коимбри (Португал).

Члан је већег броја научних и стручних друштава, међу којима и Европског физичког друштва. Један је од оснивача Балканске уније физичара. Био је председник Друштва физичара Србије. Одликован је Медаљом за храброст, Медаљом заслуга за народ и Орденом рада са златним венцем. Ожењен је и има једног сина.

Научни опус др Урошевића карактерише ширина захваћених проблематика, увођење нових области, истраживање и развој нових експерименталних метода. Објавио је преко 120 научних радова из области атомских сударних процеса, физике слабо јонизованих гасова, физике танких слојева, физике високих притисака, биофизике и физичке метрологије.

Најважнији радови су: Absolute Beta Measuremets by a 4p Method; – Photon Counting in Atomic Collision Experiments; – Some Charakteristics of Plasma in High Pressure Pulsed Discharge; – Excitation of State of N2 by an Electron Swarm; – Experimental Investigation of Excatitation of Argon Metastables by an Electron Swarm, – The Use of Known Helium Line Cross Sections for Investigation of Unknown Transition in Neon; – Optical Spectra Emitted by Pulsed Discharge in Electrolytes; – Excitation Processes at the Interface Electrolyte-Electrode; – The Role of Interference in Electroluminescence of Thin Anodic Oxide Films; – Investigation of Anodic Alumina by a Resolved Investigation of Delayed Light Emmision of Green Leaves; – Photo-conductivity of CdS Under High Pressure; – The Influence of High Pressure on Ruby Fluorescence Lifetime; – Realization of Primary Optical Radiation Standard; – Двобојни фотоелектрични пирометар са фотонапонском диодом (Yu-patent); Непосредственное определение сечениy Ìлементарнìх процесов изменениÔ зарÔдовìх состоÔниy при атомнìх столкновениÔх методом совпадениy – Процессì захвата ионизациy и захвата с ионизациy при столкновениÔх протонов с атомами.

Др Урошевић учествовао је на више од 20 значајних међународних научних скупова на којима је држао уводна предавања или реферате. Руководио је израдом десетак докторских дисертација, као већег броја магистарских и дипломских радова. Објавио је 8 монографија и уџбеника и преко 50 стручних радова. Заштитио је 4 патента из области мерне и регулационе технике. Руководио је већим бројем научно-истраживачких пројеката Савезне комисије за нуклеарну енергију, Савезног фонда за научни рад, Републичког фонда за научни рад Србије и Савезног завода за мере и драгоцене метале, као и заједничким пројектима Института за физику са АН СССР, МГУ Ломоносов и Националним бироом за стандарде у Вашингтону.

Најважнији научни доприноси: Увођење коинцидентне методе за испитивање атомских сударних процеса и прва мерења елементарних процеса промене наелектрисања у тим сударима. Развој методе „хелијумског стандарда“ за апсолутно мерење сударних ексцитационих процеса и прва тачна мерења пресека за дисоцијативну ексцитацију молекула.

Увођење спектрално разложених мерења у експерименте са ројем електрона и прва одређивања коефицијента побуђивања метастабила инертних гасова. Прва испитивања спектара емитованих при импулсном пражњењу у електролитима и временски разложених спектара при импулсном пражњењу у гасовима.

 Откриће и проучавање интерферентних феномена при галвано- и фото-луминесценцији танких оксидних слојева на вентилним металима – Откриће „анти-стоксовских“ спектралних компонената у фотосинтетичкој луминесценцији. – Реализација прве југословенске дијамантске пресе за притиске од неколико стотина кбар и одговарајућих мерних метода за испитивање материјала под високим хидростатичким притисцима. Откриће зависности времена живота побуђених стања у рубину од притиска – Реализација примарног југословенског еталона оптичког зрачења и првог југословенског радијационог пирометра.